Uloga koju ekološke nevladine organizacije (NVO) imaju u informisanju javnosti je veoma značajna i neophodna. Njjihovo učešće u tom procesu je praktična primena odredbi Arhuske konvencije.

Da bi javnost bila upoznata sa aktivnostima ekoloških NVO ili da bi one skrenule pažnju na neku pojavu ili aktivnost koja ugrožava životnu sredinu, neophodan je dobar i trajan odnos i komunikacija s novinarima / medijima.

Trenutno, domaći mediji više pažnje poklanjaju aktivnostima NVO koje se bave drugom problematikom, ali bi ovaj odnos, uz neophodno veće medijsko angažovanje ekoloških NVO, mogao da se promeni.
 

Zašto je važna saradnja ekoloških NVO s medijima?
Strateško planiranje komunikacije sa medijima prilikom realizovanja
     projekata na zaštiti životne sredine
Saopštenja za medije (jedno od najčešće korišćenih tehnika
     komunikacijesa medijima / novinarima)
Kako napisati saopštenje?
Vesti o vašoj organizaciji
Konferencije za novinare
I za kraj
 

Zašto je važna saradnja ekoloških NVO s medijima?

    Zbog:

  Prenošenja poruka NVO;

  Mogućnosti da se čuje glas NVO;

  Informisanja i jačanja svesti javnosti / ciljne grupe o značaju očuvanja
    životne sredine;

 Jačanja popularnosti NVO sektora;

  “Reklamiranja” projekta koje NVO realizuju;

  Mogućeg uticaja na državne organe (institucije, vlasti, političare, ...);

  Mogućnosti poziva građanima na akciju i objašnjenja kako i oni mogu da
    učestvuju;

  Dobijanja donacija.
 

Strateško planiranje komunikacije sa medijima prilikom realizovanja
    projekata na zaštiti životne sredine

    Koraci koje trebate preduzeti:

1)  Određivanje medijskih ciljeva projekta kao rezultata opštih projektnih
      ciljeva;

2)  Određivanje ciljnih grupa kojima se obraćamo; Kakav uticaj očekujemo da
     ćemo imati na njih?

3)  Određivanje poruka kojima komuniciramo sa svakom od grupa da bi
     ostvarili željeni uticaj;

4)  Predstavljanje / definisanje medija - različiti tipovi i kategorije mas medija:
 
      Tematsko polje: zabavni, informativni, obrazovni;
       Vlasništvo: privatni i javni;
       Vrsta: štampa, radio, TV ili novinske agencije;
       Pokrivenost: internacionalna, regionalna, nacionalna ili lokalna.

5)  Odabir načina i tehnika komunikacije:

       Pres materijali: saopštenje za medije, podsetnik, najave, pozivi;
       Medijski događaji;
       Pisma uredniku;
       Vesti (članci);
       Intervjui;
       Ostalo …

Članovi ekoloških NVO se obično obraćaju medijima i novinarima kada žele da obaveste javnost o svojim aktivnostima, nekom događaju ili pojavi u vezi sa životnom sredinom i to čine uglavnom u formi vesti, saopštenja, najava i konferencija za novinare.

Za svaki od ovih vidova infomisanja javnosti postoje određena pravila koja ekološke NVO treba da slede.

Saopštenja za medije (jedno od najčešće korišćenih tehnika
     komunikacije s medijima

Saopštenje za medije je sažet opis, namenjen medijima, koji sadrži informacije o određenom stavu, događaju ili određenoj temi.

Saopštenja se mogu razvrstati u nekoliko kategorija:

  Pripremna: obaveštavaju o događajima, projektima ili programima koji treba
    da se dogode ili sprovedu;

  Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja
    saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena;

  Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radijskoj ili TV
    stanici s pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska,
    odnosno TV stanica;

  Lokalna: iz određenih oblasti i u vezi su sa "vestima iz mog kraja".


Kako napisati saopštenje?

Ispod naznake "Saopštenje za medije" treba da imate naslov koji ukratko objašnjava sadržaj saopštenja. Možete dodati i podnaslov.
Saopštenja moraju da sadrže osnovne informacije -- ko, šta, kada, gde i zašto - u prvom paragrafu.
U paragrafima koji slede daje se detaljniji opis, s tim što će se prvo govoriti o najbitnijim stvarima, a potom, u svakom narednom paragrafu, o manje bitnim.

Uz datum, kada je saopštenje poslato, svako saopštenje treba da sadrži ime i brojeve telefona / e-mail osobe zadužene za kontakt. Ove informacije se nalaze na kraju saopštenja. Bolje je dati imena dve osobe zadužene za kontakte, ako se dogodi da jedna od njih nije dostupna. Ove osobe treba da budu komunikativne i detaljno upoznate s predmetom saopštenja. Uvek proverite da li je vaše saopštenje stiglo na fax ili e-mail medija kojem je upućeno.

    Korisni saveti:

Pojedine novine, radio i TV stanice dnevno prime na desetine saopštenja. Razlikujte se od ostalih - izgradite vlastiti stil. Zanimljive teme za saopštenja: nešto neobično, jedinstveno, novi projekt ili akcija, godišnjica nekog događaja, podaci o tome u kojoj se fazi nalazi neki projekat ili akcija, podaci o određenom problemu ili sličnoj temi, značajan napredak u pronalaženju rešenja, priča o stvarnim ljudima, priča koja pobuđuje emocije ...

    Ostalo:

Saopštenja se izdaju, najčešće, povodom nekog već odigranog događaja i ona imaju za cilj da ga bliže objasne.

Saopštenja za javnost treba da budu precizna, kratka - ne duža od jedne strane i napisana razumljivim jezikom. Kao i kod vesti tako i saopštenje treba da sadrži najvažniju informaciju u prvom paragrafu.

Na kraju, svako saopstenje ili apel koga NVO upucuje je potrebno da bude potpisano, sa datumom i kontaktima NVO.


Vesti:

Kada pišu vest, bilo za ekološki bilten, vlastitu internet prezentaciju ili konkretno vest koja je namenjena medijima, članovi NVO treba da imaju na umu da novinar ili kasnije čitaoci, slušaoci ili gledaoci očekuju da u njoj pronađu pet sledećih odgovora - pravilo pet bitnih pitanja (i to, ukoliko je moguće, već u prvom paragrafu):

  Ko?
  Šta?
  Kada?
  Gde? 
  Zašto?

Vest treba da donosi određenu novost, kao i da bude aktuelna i istinita. Vest, takođe, mora da ima naslov koji ce da privlači pažnju.

Vest, odnosno bilo koja druga informacija, treba da bude napisana razumljivim jezikom - članovi NVO koji je sastavljaju, treba da izbegavaju korišćenje stranih reči. Objektivnost je takođe veoma bitna.

Vest će biti objektivnija i dodatno zanimljiva ukoliko u njoj postoje kvalifikovani sagovornici: eksperti, predstavnici lokalne uprave, predstavnik zagađivača (fabrike).

U svakom slučaju, u pisanju vesti treba biti učtiv i korektan. Veoma je važno neplasirati neproverene informacije!

Ukoliko su u mogućnosti, članovi NVO svoju vest treba i da ilustruju - tako što će uz nju poslati i fotografije.
 

Konferencije za novinare

Svaki događaj - konferenciju za novinare - koju NVO organizuje, treba najaviti blagovremeno - najmanje sedam dana pre održavanja, s tim da se najava treba ponoviti dva dana pre samog događaja.

Takođe je veoma korisno i na sam dan konferencije podsetiti novinare o događaju (e-mailom, telefonom ili faksom).

Prilikom zakazivanja konferencije za novinare treba proveriti da li se u isto vreme održava neki drugi za novinare važan skup.

Praksa je da se konferencije za novinare obično održavaju ne pre 10:00 časova, niti posle 14:00 časova. Novinari vole sve vrste pripremljenog pisanog materijala - jer im to olakšava izveštavanje o događaju.

Neophodno je voditi evidenciju novinara koji su prisustvovali konferenciji radi kasnijeg održavanja kontakta sa njima.


I za kraj:

  Neka vaša poruka bude i vidljiva - ponudite fotografije ili logo vašeg
    udruženja

  Neka vaša lista medija - kontaktakata sa novinarima uvek bude novelirana

  Uspostavljajte kontakte sa novinarima!