Ribocuvari polozoli zakletvu

Beograd, 31. decembra (Beta) - Oko 150 ribocuvara juce je na beogradskom Uscu prvi put polozilo zakletvu. U Srbiji ribokradice ukradu ribu u vrednosti izmedu 100 i 150 miliona evra. Cuvarska sluzba broji 200 strazara koji imaju jedinstvene uniforme, a izdate su im i dozvole za nosenje oruzja.

Ove godine prodato je 78.000 dozvola za ribolov sto je i dalje jako malo, posto se procenjuje da se u Srbiji cak 200.000 ljudi bavi ribolovom. Prosecne plate ribocuvara su od 7.000 do 20.000 dinara, a godisnja cena dozvole za ribolov za podrucje Srbije bez Vojvodine 2.200 dinara.

Cekajuci klona

Beograd, 31. decembra (Blic) - Italijanski geneticar Severino Antinori pocetkom godine sokirao je svet vescu da ce se uskoro roditi prva klonirana beba. Izgleda nas je slagao. Do dana danasnjeg beba nije pokazana.

U martu ove godine Brizit Boaselije, direktor za nauku firme "Klonejd", cije je sediste na Bahamima, saopstila je da je u 14 jajnih celija ubacila genetski materijal deteta koje je umrlo kad je imalo 10 meseci.

"Sasvim je izvesno da ce posle tolikih pokusaja neko u tome i uspeti", kaze Dolores Lemb, strucnjak za sterilitet na Univerzitetu "Bejlor" u Vakou, u Teksasu. Ali, to se sigurno nece desiti ovih dana. U to su se uverili i istrazivaci u laboratoriji Univerziteta "Ej end Mi" u Teksasu, koji su pre tri godine pristali da kloniraju psa jednog milijardera uz nadoknadu u iznosu od 2,4 miliona dolara. Do sada su svi njihovi pokusaji ostali bez rezultata. Da su na vreme pogledali statisticke podatke, koji pokazuju da se 95-97 odsto pokusaja kloniranja sisara zavrsava neuspehom, mozda se ne bi ni upustali u celu stvar.

Primer? Da bi dobili Doli, cuvenu kloniranu ovcu, istrazivaci sa Instituta "Roslin" u Edinburgu posli su od 400 jajnih celija kako bi dobili 277 oplodenih jajnih celija, od kojih su onda dobili 29 embriona koje su uspesno ubacili u 13 surogat-majki... i sve to da bi na kraju na jedvite jade dobili jedan jedini klon. Istu sudbini su dozivele i njihove kolege koje su krenule njihovim stopama.

Svi se slazu da je postupak veoma riskantan i da niko ne moze da garantuje da postupak nece ostaviti stetne posledice. Dovoljno je da se nehotice "otkaci" nekoliko atoma ugljenika od DNK (a to se cesto dogada), pa da se poremeti proizvodnja belancevina koje uticu na velicinu embriona, sto moze da ima ozbiljne posledice po majku. Klonovi, naime, rastu nenormalno brzo, tako da naucnici procenjuju da bi covekov klon na rodenju mogao da ima oko sedam kilograma.

A sta je tek sa onim nevidljivim mutacijama. A upravo se od takvih celija polazi prilikom kloniranja, sto znaci da je dovoljna jedna jedina mutacija, pa da se dobije jedinka koja je u startu bolesna."

Istrazivanja su pokazala da je Doli, klon sestogodisnje ovce, dosla na svet sa celijama starim sest godina. Drugim recima, ona je na svet dosla stara. "Da li to podrazumeva i veci rizik od raka", pitaju se istrazivaci. Niko za sada ne moze da odgovori na to pitanje.

Stvorenja nestaju iz nase okoline - Covek je efikasan koliko i nepogoda

Novi Sad, 31. decembra (Dnevnik) - Procenjuje se da je na svetu oko hiljadu zivotinjskih vrsta na crvenoj listi, sto znaci da su pred istrebljenjem. Prirodna ravnoteza je toliko poremecena da se pojedine vrste izuzetno retko pare, a jos rede na svet donose zdrave mladunce.
Na vrhu liste ugrozenih su grenlandski kit, orao, krstas, nosorozi, gorile

U filmu "Instinkt" DZona Tarteltjuba iz 1999. godine biolog kojeg glumi odlicni Entoni Hopkins provodi godine proucavajuci planinske gorile u Africi sve do trenutka dok im se ne pridruzi i ne zapocne novi zivot kao jedan od njih. Nakon dve godine i ubistva lovca na gorile, biolog se nalazi licem u lice s mladim doktorom u psihijatrijskoj ustanovi i objasnjava mu podelu zivih bica na svetu. Ekscentricni biolog je sva ziva bica na planeti podelio na "one koji tu zive" i "uzurpatore". Ne bas slavnu ulogu uzurpatora dobili su samo ljudi.
Ovakva podela bi mogla da bude odlican slagvort za izvestaj svetskih organizacija za zastitu ugrozenih zivotinjskih vrsta da do 2025. godine na Zemlji vise nece postojati otprilike trecina danas poznatih biljnih i zivotinjskih vrsta. I za ogromnu vecinu njih odgovornost snose i snosice uzurpator, odnosno covek. Vekovima se ispostavlja da je covek jednako efikasan u unistavanju svega na sta naide kao prirodna katastrofa koja je istrebila dinosauruse. Ostace samo nejasno da li je recena katastrofa uspela usput nesto i da zaradi na svom pohodu. Covek svakako jeste.

Nedovoljno je samo proglasiti da je vrsta zasticena

Godine 1914. zabranjen je lov goluba putnika, koji je do tada nemilosrdno ubijan kao poslastica za gurmane. Vrsta je zasticena, ali je ubrzo nakon toga izumrla. Slicna sudbina je mogla da zadesi i bizone na americkom kontinentu koje su kolonisti "sredili" za nekoliko decenija. Jedan od simbola Amerike je kasnije preziveo samo zahvaljujuci pionirima konzervatora i pretecama ljudi koji se bore za ocuvanje zivotinja.

Procenjuje se da je na svetu oko 1.000 zivotinjskih vrsta na crvenoj listi, sto znaci da su pred istrebljenjem. Prirodna ravnoteza je toliko poremecena da se pojedine vrste izuzetno retko pare i jos rede na svet donose zdrave mladunce. Neretki su slucajevi i da zivotinje oboljevaju od ljudskih bolesti. Uzroke nestajanja zivotinja sa zemlje je tesko nabrojati. Dovoljan je podatak da je covek uzrok vecini njih. Sarolikost zivotinjskog sveta koji svakodnevno nestaje je toliki da ljudi nisu culi za vecinu ugrozenih vrsta. Neke su ipak dovoljno poznate da ih zna svako dete, cesto bas zato sto su u opasnosti. Ovo su samo neki od tih primera.

Grenlandski kit je kroz istoriju stekao nadimak "idealan" iz jednog- jedinog razloga. Kitolovci su govorili da je idealan kit za ubijanje. Najsporiji je, drzi se obale dok pliva, kad je mrtav ne potone na dno i daje najvise ulja. Vredni kitolovci su i te kako znali da iskoriste te mane. I koristili su ih sve dok Liga naroda 1935. godine nije zabranila lov i propisala strogu zastitu. Od tada ih je ostalo svega oko 400. Naucnici danas znaju malo o grenlandskom kitu. Jedno je sigurno: vise ne zivi u severnom Atlantiku gde mu je nekada bila kolevka. Ova vrsta se izuzetno tesko razmnozava: zenke se poradaju svake trece godine, a kada to i cine sele se s mladuncima priobalnim delovima na jug, zbog cega su veoma ranjivi. Nisu retki sudari s brodovima, upetljavanja u ribarsku opremu ili okrsaji s kitovima ubicama. Zbog svega toga ova vrsta kitova ne napreduje i pored zastite. Naprotiv. Naucnici jos uvek pokusavaju da otkriju ponasanje i obicaje ove vrste i to prilicno bezuspesno. Nepoznato je gde i kako se pare, gde se hrane i kakvu drustvenu strukturu imaju. Ovo poslednje posebno zbunjuje biologe. Grenlandski kitovi zive u zajednicama koje broje od svega nekoliko clanova do 40. Najrede snimljene fotografije kitova su upravo ove vrste, a kako stvari stoje bice sve rede.

Nosorozi sve manje rogati

S mora se selimo na kopno. Trapavi, namcorasti i rogati debelokosci su pravi primer kako covek uspeva da ubije 50 miliona godina evolucije. Zemlja pamti na desetine vrsta nosoroga, a danas je ostalo svega pet, koje su u najmanju ruku ugrozene iako je izraz "pred izumiranjem" mnogo tacniji. U savanama Afrike 1960. godine bilo je blizu 100.000 crnih nosoroga a ove godine izbrojano je 3.100. U jugoistocnoj Aziji javanski nosorog je spao na svega 70 primeraka. Najveci razlog njihovog nestajanja je neverovatna potraznja roga za koji se veruje da ima magicne, isceliteljske pa cak i afrodizijacke odlike. U Aziji se od njega prave nozevi. Koliki god se konzervatori borili za ocuvanje ove vrste, nosoroge i dalje nalaze mrtve bez roga po sikarama Treceg sveta.

Orao krstas heroj iz komsiluka

Jedna od posebno zanimljivih vrsta je orao krstas cija je populacija danas na celom arealu dramaticno opala. Vrsta je globalno ugrozena u celom svetu. Procenjuje se da u Evropi zivi izmedu 320 i 570 parova. U Srbiji se gnezdi svega osam parova, a pretpostavlja se da cetiri para zivi na Fruskoj gori.
Orlovi krstasi na Fruskoj gori provode veci deo godine, izuzev zime kada se sele negde na jug Evrope ili u podrucje Male Azije. Za mesto gnezdenja orlovi biraju ona u kojima su manje ljudske aktivnosti.
Prosle godine strucnjaci iz Zavoda za zastitu prirode Srbije na Fruskoj gori registrovali su dva gnezda orla krstasa. Iako nisu rekli gde se tacno nalaze, istakli su da ih cuvaju danonocno jer se jedno gnezdo nalazi sasvim blizu staze za setnju.

Najveci od velikih majmuna, gorila, ujedno je i najugrozeniji. Misli se da ih je manje od 700, ali je to tesko dokazati jer im se stanista nalaze u zonama cestih gradanskih ratova u Africi. Oruzani sukobi cesto desetkuju gorile, sto je uz smrtonosne bolesti poput ebole najveci razlog njihovog nestanka.
Gore od planinskih prolaze jedino zapadne ravnicarske gorile ciji je broj samo ove i prosle godine smanjen za 56 posto usled epidemije ebole. Gorile su poznate po tome da bas nimalo ne podnose prisustvo uljeza poput coveka na svojoj teritoriji. Zbog nadiranja ljudi u predele na kojima obitavaju, gorile su cesto prinudene da se sele. Lokalno stanovnistvo ih lovi posebno zbog saka i glave, sto kao trofeja, sto kao hrane.

Gorile su inace najomiljeniji sticenici boraca za ocuvanje prirode. Procenjuje se da postoji preko 2.000 projekata za njihovu zastitu.

Latinsko ime koale je Phascolarctos, sto znaci "torbarski medved". Koala lici na medveda, ali je u stvari jedinstvena zivotinjska vrsta poput kengura. Zivi samo u Australiji i njen je simbol. Ova simpaticna zivotinja je verovatno najbolje pazeno zivo bice jedne drzave, koja je pre samo 70 godina umalo dopustila da potpuno izumre. Nekoliko je razloga za njihovo lagano izumiranje. Najpre, doseljenici su je mnogo lovili, ali sto je bilo mnogo opasnije, pocela je da oboleva od bolesti koje su doneli doseljenici. Po prirodi lenja zivotinja, prilicno je laka za hvatanje.

Zenka na svet donosi mladunce u najboljem slucaju svake druge godine. Mladunac je dugo posle toga vezan za majku. Poznato je da se koala hrani iskljucivo jednom vrstom eukaliptusa koji je otrovan za sve osim za njih. Zastitari su godinama morali da stvaraju citave kolonije ove biljke radi oporavka koala. S druge strane, borba s crnim trzistem na kom koala ima izuzetno visoku cenu, traje neprekidno. Koliko je uspesna pokazace vreme. Petar Klaic

Zahvaljujuci naporima ljubitelja prirode zaustavljeno izumiranje beloglavog supa

Valjevo/Beograd, 31. decembra (Politika) - U kanjonu reke Tresnjice, koji se nalazi u severozapadnoj Srbiji nedaleko od Ljubovije, beloglavi sup, poslednja od tri vrste lesinara koji su nekada naseljavali Srbiju, opet siri krila.

Ovoj od najvecih ptica na podrucju nase zemlje, pa i u svetu, primera radi, raspon krila krece se blizu tri metra. Sup je bio pred istrebljenjem, a do toga je doslo tokom pedesetih i sezdesetih godina proslog veka kada su trovani vukovi i ostale zveri koje su se bile namnozile, te su se lesinari hranili zatrovanim lesinama. Za trovanje su korisceni veoma jaki otrovi, na primer strihnin, pa su trujuci vukove mestani iz neznanja trovali i beloglave supove.

Tako je u nepristupacnim liticama kanjona Tresnjice, koji je zasticen kao specijalni rezervat prirode, ostala da gnezda pravi u pecinama i potkapinama kolonija od samo nekoliko gnezdecih parova.

Ko zna kakva bi bila dalja sudbina ovih velikih ptica, bez obzira na to sto su i one zakonom zasticene kao i kanjon reke Tresnjice, da brigu o njima nisu preuzeli Zavod za zastitu prirode Srbije i Fondacija za zastitu beloglavog supa Gyps fulvus u Valjevu, sada Centar za proucavanje resursa "Natura" pre nepunu deceniju i po. Prvo je izgradeno hraniliste na koje se redovno doprema dopunska hrana iz klanice u Ljuboviji - dva puta mesecno po 200 kilograma otpadaka. O hranilistu se stara Mihajlo Vucicevic iz obliznjeg sela Grcici koji pticama po najvecem snegu i ledu, kakav je ovih dana, svojom konjskom zapregom doprema hranu. Mihajlo obavestava Centar i o kretanju supova i njihovim drugim aktivnostima u prirodi.

Preduzete mere Zavoda za zastitu prirode Srbije, koji je uradio i studiju o zastiti beloglavog supa, i Centra iz Valjeva, kao i cinjenica da je prestalo trovanje vukova i druge divljaci - kaze nam Vlada Dodovic, saradnik Centra za proucavanje resursa "Natura" u Valjevu, doprinele su da se broj beloglavih supova utrostruci u poredenju sa stanjem od pre jedne decenije. Procenjuje se da sada u kanjonu Tresnjice ima 50 odraslih "kraljeva visina".

Zbog postignutog se sigurno moze biti zadovoljno, ali ce Centar, kaze nam Dodovic, nastaviti da brine o daljem povecanju kolonije supova u saradnji sa Zavodom za zastitu prirode Srbije. Izuzetnu pomoc u svom delovanju Centar je imao od Bratislava Grubaca, ornitologa iz Zavoda za zastitu prirode Srbije koji je, kao strucnjak, skoro svakodnevno brinuo o zivotu ovih ptica, njihovom gnezdenju, pticima, ishrani, pracenju njihovog kretanja. U pomoc je priteklo i Ministarstvo za zastitu zivotne sredine koje je pomoglo u obezbedivanju dodatne hrane za ptice.

- U narednom periodu planirane su nove aktivnosti za zastitu beloglavog supa - kaze nam Dodovic. - U planu je izgradnja jos jednog hranilista na Sokolskim planinama u saradnji sa manastirom Sokograd. Ocekuje se da ce taj posao biti okoncan vec 2004. godine. Vise nego do sada radice se na edukaciji stanovnistva, posebno mladih iz Ljubovije, Valjeva i drugih mesta o znacaju beloglavog supa i njegovoj zastiti, a i o drugim pticama grabljivicama. Pratice se kretanje beloglavog supa izvan teritorije kanjona Tresnjice, kako bi se utvrdio radijus njihovog kretanja da bi mu se pruzila pomoc i zastita. Jedan od ciljeva je i ukljucivanje u medunarodni projekat zastite lesinara na podrucju Balkana u saradnji sa slicnim organizacijama iz Republike Srpske sve u zelji da "kraljeva visina" bude sto vise. Jovan Stojic

Amerikanci klonirali belorepog jelena

Beograd, 28. decembra (Tanjug) - Americki istrazivaci uspeli su da kloniraju belorepog jelena, sto predstavlja prvi slucaj te vrste u svetu i treba da doprinese ocuvanju ugrozenih vrsta jelena. Klonirana zivotinja - lane nazvano Dui - na svet je dosla pre nekoliko meseci, ali je atestirana kao genetski klonirana tek nakon nedavne analize DNK.

"Dui se normalno razvija za lane tog uzrasta i dobrog je zdravlja", izjavili su istrazivaci sa veterinarskog fakulteta ovog univerziteta. Dui je prvi klonirani jelen i trebalo bi da doprinese ocuvanju ugrozenih vrsta jelena, medu kojima je i jelen sa Floride. U Americi je najrasprostranjenija vrsta jelena upravo belorepi jelen.

Ekonomski odrzivi razvoj i mi - Vojvodina iza Albanije

Novi Sad, 28. decembar (Dnevnik) - Pretendenti na ulazak u Evropsku uniju moraju da se drze njenih propisa o zastiti okoline. Ocuvanje prirodnih resursa za buduce generacije nije samo zakonska, norma nego i eticka, smatra mr Olja Munitlak Ivanovic

Pokrajinska ekoloska inspekcija zabranila je pocetkom decembra rad jednog od pogona Lafarz-Beocinske fabrike cementa dok se ne utvrdi odakle potice zagadenje vazduha u Beocinu i njegovoj okolini. Predstavnici ove fabrike su se desetak dana kasnije obavezali, prilikom susreta s predsednikom Izvrsnog veca Vojvodine Đordem Đukicem, da ce do 15. jula iduce godine u proizvodnju uvesti tehnoloske novine kojima ce resiti tu nevolju.

Asistent na Fakultetu za preduzetni menadzment Univerziteta "Braca Karic" u Novom Sadu mr Olja Munitlak Ivanovic kaze da je to dobar primer brige o zastiti okoline sredine i prihvatanja standarda takozvanog ekonomski odrzivog razvoja. Ona u ovoj savremenoj interdisciplinarnoj naucnoj oblasti, koja se bavi pitanjima uspostavljanja skladnih odnosa izmedu ekologije i privrede kako bi se prirodna bogatstva nase planete sacuvala i za buduce narastaje, priprema doktorsku disertaciju.

Usaglasavanje s evropskim standardima

- Kod nas je koncept ekonomski odrzivog razvoja nedovoljno poznat i gotovo da se uopste ne primenjuje - kaze ona i upozorava da je veoma vazno da stratezi naseg ekonomskog razvoja sto pre i sto bolje shvate o cemu se radi jer ce uskoro i ovde to postati nezaobilazna stvar.- Vec sada je, recimo, nemoguce izvesti bilo koji prehrambeni proizvod u zemlje Evropske unije ako on ne zadovoljava njihove propise o ekoloskoj ispravnosti. A kada jednog dana postanemo clanica Unije, moracemo da nacinimo jos jedan korak vise i oslobodimo se takozvanih prljavih tehnologija i drugih oblika degradacije okoline u skladu sa standardima odrzivog razvoja. U Evropskoj uniji postoji citav niz veoma strogih zakona koji tacno definisu kakve odlike mora da ima proizvod i koja je tehnologija dozvoljena, a koja nije.

Mr Olja Munitlak Ivanovic s tim u vezi istice da je potrebno da Srbija i Crna Gora u toj oblasti sto pre uskladi svoje propise i zakone sa onima u Evropskoj uniji. Taj zamasni poduhvat trazi, istina, mnogo truda i znanja, ali moze blagovremeno da se izvede angazovanjem odgovarajucih drzavnih ustanova i nevladinih organizacija.

Izmedu koncepta odrzivog ekonomskog razvoja i koncepta optimalnog rasta postoje, po njenim recima, veoma velike razlike. Koncept odrzivog razvoja je mnogo kompleksniji i prvenstveno podrazumeva povecanje realnog bruto nacionalnog proizvoda ( BNP ) po stanovniku korigovanog za visinu ekoloskih troskova ( takozvani "zeleni racuni" ), bez neracionalne degradacije zivotne okoline, iscrpljivanja resursa i socijalnih poremecaja.

- Da bi se efikasno primenio takav koncept potrebno je najpre da postoji solidna ekonomska baza, bez koje je zalaganje u tom pravcu prakticno nemoguce, zatim odgovarajuca legislativa koja ce prisiliti aktere na trzistu da se ponasaju u skladu sa postavljenim standardima, jer oni nece dobrovoljno da prihvate "cistu" tehnologiju koja je mnogo skuplja od "prljave", i najzad, potrebna je drustvena svest o potrebi da se zastite prirodni resursi ne samo za potrebe sadasnjih, nego i buducih generacija - objasnjava mr Olja Munitlak Ivanovic.

Moralni izazov

Ona kaze da je u svemu tome jedno od kljucnih pitanja gde je granica do koje covek sme da zadovoljava svoje potrebe koje nisu egzistencijalne prirode i prelaze u nepotrebni luksuz koji moze da ugrozi opstanak buducih generacija. Prema tome, odrzivi razvoj nije samo ekolosko, ekonomsko, tehnolosko ili sociolosko pitanje, nego i veliki moralni izazov.

U Vojvodini se ovim pitanjima vec uveliko bavi poseban Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj. Strucnjaci koji u njemu rade trude se da sa tog aspekta sacine sto bolji plan regionalnog razvoja pokrajine.

- Oni su u tom cilju uradili vrlo dobru procenu na kojem se nivou Vojvodina sada nalazi naspram drugih evropskih regiona. Kao parametre su koristili vrednosti u rasponu od najboljeg do najgoreg nivoa odrzivog razvoja u Evropi. Vojvodina je, kako se ispostavilo, prema mnogim pokazateljima, prikazanim po takozvanom "dasbord" modelu, veoma nisko rangirana, cak iza Hrvatske, Rumunije i Albanije. Na takav njen plasman presudno su uticale ozbiljne ekonomske i socijalne teskoce, veoma nizak nivo kvaliteta zivotne sredine i mala ulaganja za resavanje ovih nedaca - kaze mr Olja Munitlak Ivanovic.

Ona pri tom istice da je kod nas akcenat jos uvek na ekonomskom razvoju, a ne na ekonomski odrzivom razvoju, jer smo siromasno drustvo koje se bori za zadovoljavanje svojih elementarnih potreba. Osim toga, tokom vise od decenije Srbija je bila dobrim delom izolovana od mnogih savremenih tokova na globalnom i regionalnom nivou, tako da je ovde ova tema jos uvek nedovoljno poznata.

Tek s vremena na vreme, kao u slucaju drasticnog zagadenja vazduha iz odzaka cementare u Beocinu, ili povodom po zdravlje opasnog zagadenja vode za pice u Apatinu, Odzacima i nekim mestima u temerinskoj opstini, ekoloske teme i otvaranje pitanja odrzivog razvoja dobijaju odgovarajuci publicitet u medijima i dopiru do javnosti. Tada se obicno preduzmu kratkorocne i samo najneophodnije mere da se nevolje rese, i opet se sve nastavi po starom, do nekog novog incidenta. Izgovor za tako povrsan postupak je, po pravilu, nedostatak novca.
- Na pitanje koliko kosta zastita prirode i okoline, uvek bi trebalo odgovarati pitanjem koliko ce nas kostati ako nista ne preduzmemo da je zastitimo - zakljucila je mr Olja Munitlak Ivanovic.

Agenda 21

Koncept odrzivog razvoja je nastao jos 1980. godine kada je Medunarodno udruzenje za zastitu prirode i prirodnih resursa postavilo pitanje kako da se odrzi ekonomski razvoj a da se pri tom istovremeno obezbedi i zastita zivotnih resursa, koji nisu neograniceni. Svetska komisija za zivotnu sredinu i razvoj je 1987. godine na toj osnovi sacinila dokument koji je popularno nazvan Izvestaj Bruntlendove komisije.

Na konferenciji Ujedinjenih nacija o zastiti zivotne sredine i razvoju ( UNCED ), odrzanoj u junu 1992. godine u Rio de Zaneiru pod nazivom Samit o Zemlji, svetski lideri su usvojili preporuke Bruntlendove komisije. Na toj osnovi sacinjena je sada vec cuvena Agenda 21 u kojoj se nalaze preporuke za odrzivo upravljanje zemljisnim, vodenim i sumskim resursima u 21. veku.
Jedno od kljucnih poglavlja Agende 21 je ono o ulozi lokalnih vlasti u konkretnoj primeni "odrzivosti" na lokalnom nivou. Jan Briza

Cuveno drvo Brazilskog oraha, zbog velikih zahteva evropskog trzista, postalo ugrozena vrsta - Deda Mraz ostao praznih saka

BEOGRAD, 28. decembra (Glas javnosti) - Brazilski orah, kojim u zapadnoj Evropi Deda Mraz puni carape svakog Bozica, postace ugrozena vrsta ako se nastavi intenzivno iskoriscavanje postojecih stabala. Orasi vrste Bertholletia edzscelsa rastu u ljuskama precnika 20 i vise santimetara, a u njima se nalazi od osam do dvadeset pet plodova. Vise od 45.000 tona brazilskog oraha, cija se trzisna vrednost procenjuje na oko 27 miliona evra, sakupi se svake godine samo u predelu brazilske Amazonije. Ali iskoriscavanje je ponekad tako veliko da ne ostane dovoljno jezgra koja bi dala nove mladice.

Brazilski orah predstavlja pravo cudo evolucije i meduzavisnosti zivih bica. Stablo moze ziveti preko 500 godina, ali njegov opstanak zavisi samo od pcele koja oprasuje orhideje i glodara velicine zeca. Ogroman zuti cvet ove biljke moze oprasiti jedino pcela dovoljno snazna da otvori njegovu uvijenu kapicu, ciji jezik je dovoljno dug da moze da dopre do polena i nektara. Orasi se potom formiraju u krupnoj ljusci, koja je toliko tvrda da veliki broj zivotinja ne moze da je otvori. Silina udarca oraha, koji opadne sa drveta, moze ubiti coveka.

U prirodi samo glodar aguti, biljojed, sa zubima u obliku dleta, moze da ukloni spoljnu ljusku. Kada mu to pode za rukom, aguti sklanja na sigurno mesto ono sto ne moze da pojede, a ponekad zaboravi gde je ostavio orahe - koji tako proklijaju i postaju mladice. Zahvaljujuci ovom neobicnom ciklusu oprasivanja i rasta, retke su plantaze brazilskih oraha: najvece kolicine oraha prikupe se u divljini, sa samoniklih stabala.

Grupa istrazivaca utvrdila je da je sve vise stabala ovog drveta u Brazilu, Boliviji i Peruu, previse staro da bi donosilo plodove. Maksimalno iskoriscavanje postojecih stabala i plodova dovodi do toga da nema nacina da se stvore nova stabla, cime je poremecen prirodni ciklus obnavljanja. Retke mladice napadaju krupni biljojedi, tapiri. Ako se ovaj proces uskoro ne stavi pod kontrolu, prinos brazilskih oraha smanjivace se i nece ga biti dovoljno za potrebe trzista.

Ove godine, sezona brazilskih oraha trajala je samo od februara do marta. Dobijeno je samo 12.000 tona, sto predstavlja cetvrtinu uobicajenih prinosa. Situacija je pogorsana novom odredbom EU, po kojoj svi brazilski orasi moraju biti prekontrolisani u zemlji porekla, kako bi se utvrdilo da sadrze manje od cetiri miligrama toksina po kilogramu. Evropski uvoznici tvrde da je kontrolu tesko proci i da su im zalihe zbog toga smanjene. Veliki lanci supermarketa, poput "Sejnsburija" i "Samerfilda", poceli su jos u martu da prave zalihe. Cokoladirani brazilski orasi prodaju se u velikim kolicinama za bozicne praznike. S. I.

Decji parlament "odradio" prvu akciju - "Eko-patrole" love aljkave

Nis, 27. decembra (Glas javnosti) - Na kraju 2003, koja je u Nisu bila "Godina dece" i na inicijativu Decjeg parlamenta, Nislijama je zvanicno najavljeno da ce ih ubuduce na mestima gde se najmanje nadaju vrebati "eko-patrola". Patrola ce biti opremljena i kamerama, pa oni koji bacaju dubre gde mu mesto nije i ruze grad nece moci da vrdaju nakon prijave i tvrde kako nisu to uradili. Nezvanicni clanovi ove patrole su i gradani koji svako krsenje gradskog kucnog reda ove vrste mogu prijaviti na dezurni telefon (986).

Ovu "naredbu" najmladih o potrebi formiranja "eko-patrole" prihvatili su ljudi iz JKP "Mediana", Komunalna inspekcija i pripadnici MUP koji ce medusobno saradivati kako bi ovo "patroliranje" bilo sto delotvornije. Do sada su se kazne zbog naseg mentaliteta pokazale kao najefikasniji oblik "uterivanja savesti".

Promocija "eko-patrole" obavljena je u OS "Ratko Vukicevic", uz pouke najmladima da budu primer starijima u svom odnosu prema cistoci grada. Deda Mraz, naravno sa punom torbom slatkisa, bio je, glavom i bradom, direktor "Medijane" Dragoslav Cirkovic, a novinar Timosenko Milosavljevic i karikaturista Aleksandar Blatnik promovisali su svoju knjigu eko-poruka i karikatura, ciji je naslov "Azbuka (ne)cistoce"."Medijana" ce, inace, i ove godine svakom Nisliji koji vrati "zivu" novogodisnju jelku, vratiti pola novca, i zasaditi je u krugu Decje i Ginekoloske klinike. M. D.

U Boru jos 20 miliona tona bakra

Bor, 27. decembra (Danas/Tanjug) - U Timockom rudnom podrucju ima oko 20 miliona tona bakra, 1.000 tona zlata i blizu 7.000 tona srebra, ocenjeno je na strucnom skupu u Boru, koji su organizovali lokalna podruznica Srpskog hemijskog drustva i Tehnicki fakultet u Boru. Videni geoloski strucnjaci odrzali su i predavanje o istorijatu istrazivanja, stanju i potencijalima mineralno-sirovinske baze Rudarsko-topionicarskog basena Bor. Savetnik direktora RTB Bor i predsednik republickog Saveta za geologiju Dejan Kozelj iz Instituta za bakar, ocenio je da ukupna kolicina metala deponovana u slozenom i visefaznom procesu stvaranja rudnih lezista i mineralnih pojava na podrucju Timockog magmatskog kompleksa iznosi oko 20 miliona tona bakra, 1.000 tona zlata i blizu 7.000 tona srebra.

U Silbasu zdrava pijaca voda

Silbas, 27. decembra (Dnevnik) - Mestani Silbasa, jednog od vecih sela backopalanacke opstine, resili su da sami obezbede zdravu pijacu vodu, jer ona iz mesnog vodovoda i po samoj boji pokazuje svoj los kvalitet. Zvanicno je pustena u rad javna ekoloska cesma koja ce ziteljima ovog sela obezbedivati 500 litara vode u jednom satu. Cesmu je projektovao dr Miroslav Kukucka, a izgradena je sredstvima mesnog samodoprinosa.

Predsednik saveza MZ Silbas Zarko Pejak kaze da ce ova cesma donekle poboljsati snabdevanje kvalitetnom vodom, a da ce voda iz seoskog vodovoda obezbediti kolicinu za druge potrebe. Samo dva - tri odsto vode iz seoskog vodovoda koristi se za pice. Preciscavanje kompletnih kolicina vode bilo bi skupo i, u sadasnjim uslovima, za selo nemoguce. Zbog toga je i ovde problem obezbedenja zdrave pijace vode poceo da se resava javnom cesmom. Cesma je smestena u centru Silbasa i ima sest senzorskih slavina. M. Sudzum

Opet stradale jelke

Alibunar, 27. decembra (Dnevnik) - Pored silnih upozorenja i kontrole na planinama sirom zemlje ovih dana u Alibunaru, Banatskom Karlovcu i drugim mestima alibunarske opstine mogu se videti kamioni krcati novogodisnjim jelkama. Ranijih godina donosili su je sa korenom, tako da su se mogle nakon praznika posaditi u parku ili dvoristu. Sada su to stabla vec spremljena sa drvenim postoljem, i tako se nastavlja pomor ovog lepog zimzelenog drveca.

Potrosaci kao i svi ostali, naviknuti da ono sto se nudi jeftinije to i nabave, pa je tako i sa jelkama. Mogu da se nabave i po ceni od 200 dinara po komadu, one plasticne su ipak skuplje, makar bile i sa buvljaka u Pancevu. Na parkingu u centru Alibunara snimljen je kamion uzicke registracije pun jelki. Prodavac, sumcinjavo gledajuci u kameru, rece da je iz jednog sela u okolini Zlatibora, a ta je planina, nazalost, zbog gradnje i urbanizacije ili ovakvog marifetluka, sve vise bez drveca. R. Jovanovic

Opasna deponija

Subotica, 26. decembra (Glas Javnosti) - Grupa gradjana suboticke Mesne zajednice "Ker" apeluje na gradske celnike da se ukloni divlja deponija smeca iz njihovog naselja.

"Zar treba da izbije nekakva zarazna epidemija pa tek onda da se ukloni i sanira divlja deponija u nasoj mesnoj zajednici", kazu ovi nezadovoljni Suboticani i upozoravaju da se deponija nalazi izmedu dve decje ustanove.

Oni tvrde da se tamo odlaze i istovara smece danju i nocu i da to nema nikakve veze sa sutom i eventualno otpadom od gradjevinskog materijala, kako im cesto gradski sluzbenici odgovaraju. "Moramo da drzimo zatvorene prozore 24 sata dnevno, a tu se skupljaju psi lutalice, koji besomucno jure za biciklistima i nasrcu na pesake. Najcesce su to roditelji koji u ranim jutarnjim satima nose decu u obdaniste", kaze se dalje u apelu gradjana. Pismo upucenoj gradskoj upravi potpisali su zitelji Velenjske, Rovinjske i Ulice Sergeja Jesenjina. V. K.

Kikinda: Zasadjena Norveska suma

Kikinda, 26. decembra (Dnevnik) - Na lokaciji Staro jezero u Kikindi, koja je vec dugo godina zapustena, iako se nalazi u samom centru grada, zapocelo se sa sadnjom Norveske sume. Projektom ce biti posumljeno 5,5 hektara zemljista, a uradili su ga strucnjaci Instituta za topolarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Sredstava u iznosu od 1,26 miliona dinara obezbedio je Ekoloski fond Skupstine opstine Kikinda.

Sadnja je poverena kikindskom "Rasadniku" i do sada je zasadeno 620 stabala bora i nekoliko hidrofilnih vrsta. Prema planu sadnja bi trebalo da bude zavrsena do 15. aprila. Tada ce biti formiran projektovan mozaik sumskih zajednica, saznajemo od Radeta Nincica, projektanta suma u JP Direkcija za izgradnju grada. Mlade zasade Norveske sume, od vandala, trenutno cuva policija. Predlozeno je da se zaposli lugar, koji bi brinuo o svim sumama i parkovima u kikindskoj opstini. A. Dj.

Uskoro cistiji vazduh u Beocinu - Iskljucuju zagadjivaca

Novi Sad, 26. decembra (Glas javnosti) - Poslednji rok za potpuno iskljucivanje pogona sa tzv. mokrim postupkom prerade cementa u Beocinskoj cementari bice 15. jul 2004. godine, a ne pocetak septembra, kako je prvobitno bilo planirano. Gasenju ovog pogona prethodice temeljna rekonstrukcija pogona sa suvim postupkom, posle koje ce problem zagadjenja zivotne sredine u Beocinu biti potpuno resen.

- U Izvrsnom vecu je uprilicen sastanak predstavnika pokrajinske vlasti i rukovodstva "Lafarz-BFC-a", kojem su prisustvovali predsednik upravnog odbora i generalni direktor te kompanije, Dzordz Bobvos i Martin Turecki, a na kojem je predstavljen program investicionih zahvata koji ce trajno resiti problem zagadjenja.

Planirana je rekonstrukcija izmenjivaca toplote i ugradnja hladnjaka sa novim filterima i zamena filtera koji su do sad bili korisceni u mlevenju cementa, te da se u delu procesa proizvodnje u kojem se pripremaju sirovine ugradi novi mlin i susare - saopstio je pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine Imre Kern.

Rukovodstvo fabrike je na pomenutom sastanku prihvatilo da rok za gasenje pogona sa mokrim postupkom, koji nema filtere za sprecavanje emisije stetnih cestica u vazduh, bude skracen za sest nedelja, na zahtev pokrajinskih vlasti, po cijem nalogu ovaj pogon nije radio dve nedelje, kako bi se definitivno potvrdilo da li je bas tu glavni izvor zagadenja. Iz sekretarijata najavljuju da ce nastaviti sa redovnim kontrolama kvaliteta vazduha u Beocinu i da ce pratiti stanje u pogonima Beocinske cementare, kao glavnog zagadjivaca zivotne sredine u toj varosici. R. K

Ekoloski problemi u Beocinu - Zagadjen vazduh

Beograd, 25. decembra (Politika) - Velika uznemirenost beocinaca zbog sumnji da udisu veoma opasan vazduh nije bila bez osnova. Bioekoloski centar iz Zrenjanina dostavio je Skupstini opstine nalaze koji ozbiljno terete cementaru "Lafarz BFC". Naime, Bio-ekoloski centar A.D. pratio je zagaljenost od 7. novembra do 12. decembra neprekidno na dva mesta - u dvoristu Skupstine opstine Beocin i u dvoristu firme "Efekt" na obali Dunava. Prema zvanicnom nalazu, zagadjenost vazduha u Beocinu veca je za sedam do dvanaest puta od dozvoljene!

U vreme kisnih dana zagadjenost vazduha bila je u dozvoljenim granicama, ali se po prestanku kise vazduh po pravilu "punio" toksicnim cesticama teskih metala.

"Lafarzu BFC" u kratkom razmaku stigla su dva resenja. Prvo je bilo od pokrajinskih inspektora zastite zivotne sredine, kojim se nalaze fabrici da izvrsi merenja na svim izvorima zagadjenja i da dostavi detaljne analize sastava sirovine, repromaterijala i energenata. Ovim resenjem se trazi i uvid u ugovor o kupoprodaji fabrike, u delu o zastiti zivotne sredine, kako bi se videlo da li novi vlasnik cementare ispunjava ugovorene obaveze. Drugim resenjem zabranjeno je "Lafarz BFC" da koristi petrol-koks u pogonu proizvodnje klinkera mokrim postupkom sve dok se na ovoj liniji ne obezbede stalna merenja zagadjenosti vazduha.

Nalazi Bio-ekoloskog centra iz Zrenjanina potvrdili su optuzbe gradjana Beocina koje je fabrika u poslednjim mesecima osporavala. Nalazi su smatra se u Beocinu, dovoljan pravni osnov i za spor gradjana sa fabrikom ako to bude potrebno. D.Dragicevic

Izjava Andjelke Mihajlov ministarke za zastitu zivotne sredine: Javnost me vezuje samo za ekoloske incidente

Beograd, 25. decembra (Politika/Tanjug) - Republicki ministar za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Andjelka Mihajlov pozalila se juce da je javnost "vezuje samo za ekoloske incidente", mada su ove godine registrovana samo cetiri, hemijska udesa. "Moja duznost, kao i svih zaposlenih u Ministarstvu, jeste da gradjanima pravovremeno ukazemo na potencijalnu opasnost, a povezivanje naseg rada samo s takvim desavanjima ukazuje da radimo javno i dobro", rekla je ona na skupu "Zene koje menjaju svet". 

Mihajlov je izrazila razocaranost sto ni posle godinu i po dana na dnevni red Skupstine Srbije nije stavljen Zakon o sistemu zastite zivotne sredine.
Ona je medju najvece rezultate Ministarstva ubrojila cinjenicu da je prvi put organizovan izvoz opasnog otpada na tretman u drugu zemlju - piralena" iz kruga fabrike "Prva iskra" u Baricu.
Mihajlov je podsetila i da je opremljena prva mobilna ekotoksikoloska jedinica za reagovanje u slacaju hemijskih udesa koja je i interevenisala u slucajevima curenja cisterni na Dorcolu, Zeleznickoj stanici u Beogradu i drugim mestima.

"Lude krave" u SAD - Americki zvanicnici uveravaju da je govedina zdrava

Vasington, 25. decembra (Politika) - Kina je postala poslednja zemlja koja je zabranila uvoz govedine iz Sjedinjenih Americkih Drzava, dok se strah od kravljeg ludila siri azijskim kontinentom a zvanicnici americkog Ministarstva poljoprivrede, uveravajuci javnost da je domaca govedina zdrava, pokusavaju pregledom dokumenata u dve firme da utvrde gde je i kada zarazena zivotinja ugledala svet.

Istraga u SAD sporo napreduje, navodi danasnji "Njujork tajms", zato sto podaci o zivotinjama nisu centralizovani. Za sada se zna da je kravu u oktobru 2001. kupila jedna velika mlekarska farma.

Veliki uvoznici sirom sveta nece cekati rezultate istrage. U Pekingu je saopsteno da se obustavlja uvoz i Kina se takvom odlukom pridruzila dugoj listi zemalja na kojoj su Singapur, Malezija, Tajvan, Rusija, Japan, Juzna Koreja, Izrael... Ocekuje se da svi veci uvoznici prekinu uvoz iz SAD cime ce americka industrija, vredna tridesetak milijardi dolara, prema prvim procenama izgubiti milijarde dolara.

Americka nacionalna Uprava za hranu i lekove (FDA) izrazila je uverenje da se krava rase "holstajn" iz drzave Vasington zarazila bolescu ludih krava u svom stadu i da nije uvezena, rekao je Rojtersu predstavnik te agencije.

"To je ono sto mi za sada mislimo", odgovorio je Stiven Sandlof, direktor veterinarskog odeljenja FDA, upitan da li je cetvorogodisnja krava inficirana u svom stadu.

Otkrice jednog slucaja "ludila krava" u Kanadi u maju ove godine kostalo je tamosnju industriju vec vise milijardi dolara.

Kanada je treci po znacaju uvoznik americke govedine, posle Japana i Meksika.

SAD su od Japana zatrazile da obnovi uvoz americke govedine jer tvrde da je meso poreklom iz SAD "zdravo" uprkos otkricu prvog slucaja "ludila krava".

U saopstenju americke ambasade u Tokiju navodi se da se SAD nadaju da ce ubrzo biti uspostavljeni normalni trgovinski odnosi na tom sektoru. Japan je dragoceni kupac za americke izvoznike govedine jer godisnje uvozi to meso u vrednosti od 1,8 milijardi dolara.

Japan je najvrednije trziste za izvoz govedine iz SAD, a obustavio je uvoz samo nekoliko sati posto je americka ministarka poljoprivrede En Veneman saopstila da je otkriven jedan slucaj "ludila krava".

Japansko ministarstvo zdravlja najavilo je da ce upozoriti domace proizvodace lekova i kozmetike da se uzdrze od uvoza americkih proizvoda na bazi sastojaka od govedeg mesa posle otkrica prvog slucaja "ludila krava" u SAD.

To ministarstvo je slicne korake preduzelo i ranije, upozorenjem protiv takvih proizvoda iz Evrope i Kanade, kada su tamo otkriveni slucajevi "ludila krava", a isto je ucinilo i 2001. kada se ta bolest pojavila i u Japanu.

Vec ranije se od japanskih proizvodaca lekova i kozmetike zatrazilo da neke materijale nabavljaju iz zemalja u kojima nema "ludila krava", kao i da ih podnesu Ministarstvu na odobrenje, a zatrazeno je i da povuku neke svoje proizvode sa trzista.

Kolagen i zelatin, na primer, cesto se prave od kravljih nusproizvoda. Zelatin se koristi u velikom broju farmaceutskih proizvoda, poput kapsula i vakcina.

Predstavnik japanskog Biroa za bezbednost farmaceutskih proizvoda i hrane u Ministarstvu zdravlja saopstio je da ce za koji dan biti upuceno zvanicno upozorenje, slicno onom koje su japanski proizvodaci lekova i kozmetike vec dobili za materijal iz Kanade i Evrope.

U upozorenju japanskog Ministarstva zdravlja, u maju ove godine kada je u Kanadi otkriven jedan slucaj "ludila krava", obuhvaceno je oko 2.000 proizvoda.

Japanski proizvodaci lekova, medu kojima kompanije Cugaj farmasjutikals i Sankjo, saopstili su da ispituju u kojem se od njihovih proizvoda koristio materijal poreklom od americkih krava.

Obe firme su saopstile da od upozorenja povodom "ludila krava" u Kanadi moraju da uvoze iz drugih zemalja ili koriste drugaciji materijal, ali nisu navele detaljnije podatke.

Najveci japanski proizvodac kozmetike, kompanija Siseido, saopstila je da ne koristi supstance iz delova krava za koje se veruje da su potencijalno najrizicniji, kao sto su mozak ili kicmena mozdina, pa nece morati da preduzima dodatne posebne mere opreza. D. T.

Reporter "Glasa" medju lovcima na dunavske ribokradice i divlje alase - Zapalili 25 kilometara mreza

Beograd, 25. decembra (Glas javnosti) - Lomaca je bila spremna da plane, dizala se pet metara u visinu. Ljudi su se okupili oko nje i samo se cekao znak glavnokomandujuceg da bude potpaljena. Jedan od prisutnih izdao je zapovest: Pali!

Nekoliko momaka prilazi lomaci, uzima baklje natopljene benzinom i jezivi zuti plamen poceo je da se dizu u vis. Na dunavskoj obali, na poznatom Srebrnom jezeru kraj Velikog Gradista, tog dana gorelo je 25 hiljada metara zaplenjenih divljih ribarskih mreza i 17 ilegalnih alaskih bubnjeva. Egzekutori su clanovi Udruzenja sportskih ribolovaca i grupa lokalnih ekologa-volontera.

- Mi smo savremeni piromani, tako mu nekako dode - veli Zlatko Sulovic, predsednik.- Sve sto zapalimo, i kolicinski i brojcano upisujemo i u zapisnik koji potpisuju tri overaca. Nema lazi, nema prevare. Nismo niti je to moguce iskoreniti divlji ribolov, imali smo 60 akcija ali dok je ljudi bice i onih koji u trci za zaradom love ribu nezakonito. Sigurno stotinu divljih ribara proterali smo s jezerske vode i dunavskih obala, od Rama do Golupca. Muke smo imali. Noci i i noci smo u tri camca kontrolisani sta se desava, gadjali su nas ne jednom ciglama, busili gume na automobilima na obali, cudo jedno, kako smo ostali zivi. O nocnim telefonskim pretnjama da i ne pricamo. Provociraju nas i kad dodu na nase ribarske sedeljke u kafani "Srpska kuca".

Bilo je u ovoj godini i onih divljih alasa koji su hteli da podmite kontrolore, nudili im stotine evra da im ne oduzimaju mreze, strukove i bubnjeve, jer jedna kvalitetna mreza kosta i do 200 evra.

U podebelom zapisniku udruzenja sportskih ribolovaca ostala je navedeno svaka "racija" na Dunavu, vreme i cas kad je otkrivena divlja mreza.

- Jedna je bila dugacka cak dva kilometra - kaze Zeljko Mladenovic. - Zlatkova supruga Branislava Sulovic brinula je kao nikad pre da li ce i kako Zlatko i njegovi alasi uspeti da je ubace u camac, jer koriste samo baterije i poneka reflektor, a noci na reci su vec mrkle i hladne.

I dunavske ribokradice rade najradije nocu. Rade Stokic kaze da spustaju mreze u vodu gde god im se prohte, dobri su znalci, znaju gde "rade" saran, tolstolobik , smudj. Imaju i jatake koji na obali, na nekoliko mesta osmatraju da li je teren slobodan a mreze postavljaju i nasred Dunava, i do 150 metara daleko od obale.

- U Kisiljevu, Ostrvu i Zatonju, profesionalnih ribara je sve manje, sada alasi dolaze i iz Kragujevca, Jagodine, Arandelovca. Pod okriljem noci rade i kontrolori i nelegalni ribari. Jedni unistavaju riblji svet, drugi ga cuvaju.

- Najvecu muku imamo sa alasima koji imaju imanja kraj Dunava ili im kucna dvorista direktno izlaze na vodu. Oni misle da im pripada i deo Dunava, sto je apsurd i da mogu nesmetano da love. Navike su sticane decenijama unazad, niko ih nije kontrolisao. Nastojimo preventivno da im na lep nacin objasnimo da rade nezakonito i da mogu da dodju i pod udar krivicnih sankcija. Pente nam se kvare, mi ih popravljamo o svom trosku. Samo jedna popravka motora kostala nas je 1.000 evra - dodaje Sulovic. Ilegalno postavljene mreze sa tri camca sa posadom, sa dna reke vade pomocu lengera a svaki "ulov mreze" odmah se prijavljuje SUP-u.

Gradistanski cuvari i kontrolori Dunava i iskusni palioci ribarskih lomaca na Srebrnom jezeru, u divljim mrezama pronalaze, osim ribe, i delove bacene obuce, odecu, decje igracke.

- Letos, u mrezi se nasao amur od oko 25 kilograma, grdosija jedna - prica Dragan Ivanovic - Zagledasmo se jedno vreme medju sobom, i bi nam zao sto moramo da ga vratimo u reku, u njegovu prirodnu sredinu, jer bi smo, da smo ga zadrzali, napravili prekrsaj. Riba sto se nade u divljoj mrezi obavezno se vraca u vodu. Tekst i foto: Dragan Stodic

Sid: Iskopine za odvod atmosferskih voda

Sid, 25. decembra (Dnevnik) - Nakon sprovedenog Referenduma u vezi uvodenja novog Mesnog samodoprinosa koji ce teci od 1. januara iduce godine do 31. decembra 2009. godine u MZ Sid ne skrivaju zadovoljstvo.

- Poverenje biraca prema rukovodstvu Saveza MZ Sid i ljubavi gradjana prema svom gradu znacajan je motiv da je novi mesni samodoprinos u Sidu uspeo - Pavle Cikaric predsednik Mesne zajednice.

- Zato cemo punom snagom nastaviti zapocetu fekalnu kanalizaciju u narednih pet godina i da dovedemo do svake kuce, otplaticemo kredit iz fonda za razvoj AP Vojvodine i obezbediti sredstva za sahranjivanje.

Sekretar MZ Sid Dragan Mihajlovic obavestio nas je da nisu samo zadovoljni u MZ Sid clanovi Saveta vec i oni gradjani do cijih kuca kanalizacija jos nije stigla. Sto se trenutno radi kod nas kaze Dragan Mihajlovic to je resavanje odvoda atmosferskih voda u Omladinskoj ulici u Sidu. Iskop otvorenog kanala i delom zatvorenog u ukupnoj duzini od 430 metara kostace MZ 630.000 dinara.

Izvodac radova je DOO "Hidronik" Sid a rok zavrsetka radova je deset dana. Sto ce sigurno biti gotovo zahvaljujuci ovakvim vremenskim prilikama. Ostaje nam do kraja godine da resimo i ulice Jovana Ducica i deo ulice Sremskog fronta.

Dragan Mihajlovic istice da je sinoc odrzana sednica Saveta mesne zajednice na kojoj je doneta odluka o ustanovljenju mesnog samodoprinosa na podrucja grada Sida koji ce trajati od 1. januara iduce godine do 31. decembra 2009. godine.
Potez gradana Sida obavezuje Mesne zajednice Sid da uporno rade na sprovodenju volje gradana iskazane Referendumom i u vreme teskih ekonomskih prilika i niskog zivotnog standarda stanovnistva ovoga grada. D. Savicin

Apel uoci novogodisnjih praznika - Ne secite mladice jele, smrce i hrasta

Pljevlja, 25. decembra (Tanjug) - Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove i zastitu zivotne sredine u Pljevljima uputio je apel gradjanima da za predstojece novogodisnje i bozicne praznike ne seku mlada stabla jele, smrce i hrasta.

Gradjanima se preporucuje da kupuju sadnice jele i smrce u saksijama, kako bi po zavrsetku praznika mogli da ih zasade u dvoristu ili oko zgrada. U apelu se istice da ce domovi biti svecano ukraseni i sa po jednom grancicom jele, smrce ili badnjakom hrasta, kao i plasticnim jelkama, ciji izbor je veliki.

Pojava kravljeg ludila u SAD

Vasington, 24. decembra (VOA) - Govoreci u jednoj od emisija vesti televizijske mreze NBC, sekretar Veneman je saopstila da su mozak i kicmena mozdina zarazene krave izolovani radi daljeg ispitivanja. Pomenuti zivotinjski organi predstavljaju najveci izvor opasnosti od zaraze:

"Ti delovi krave su odvojeni pa stoga ne mislimo da postoji rizik, odnosno rizik ovog incidenta po ljudsko zdravlje je zanemarljiv."

En Veneman je dodala da je pomenuta farma za proizvodnju mleka i mlecnih proizvoda stavljena u karantin i da se cini sve kako bi se ustanovilo poreklo zarazene krave:

"Posto se radi o kravi muzari, sve takve krave se pojedinacno obelezavaju, sve imaju identifikacione brojeve, tako da bi trebalo da bude moguce ustanoviti odakle je dopremljena."

Funkcioneri Sekretarijata za poljoprivredu kazu da je zarazena krava prosla kroz tri postrojenja za obradu pre nego sto je bolest otkrivena. Od otkrica bolesti kravljeg ludila, 1986. godine u Britaniji, u svetu je od nje umrlo vise od stotinu ljudi. Majkl Bouman

Evakuisan uranijum iz Bugarske

Vasington, 24. decembra (VOA) - Medjunarodna ekipa predvodjena americkim strucnjacima uspesno je evakuisala iz Bugarske 17 kilograma visoko obogacenog uranijuma. Ova operacija, slicna onoj koja je prosle godine izvedena u Srbiji, najnovija je u nizu zajednickih americko-ruskih poduhvata ciji cilj je sprecavanje da nuklearni materijal padne u ruke terorista. Iz americkog Drzavnog sekretarijata izvestava dopisnik Glasa Amerike, Dejvid Golast.

Funkcioneri americkog Drzavnog sekretarijata i Sekretarijata za energetiku saopstili su da je obogaceni uranijum, vise od jednu deceniju cuvan u bugarskom reaktoru, uklonjen iz tog objekta u tajnoj operaciji, obavijenoj strogim merama bezbednosti, i avionom prebacen u drugi objekat u juznoj Rusiji, gde ce biti razblazen za upotrebu u nuklearnim elektranama.

Ova operacija bila je treca te vrste od avgusta prosle godine, sprovedena u skladu sa sporazumom sklopljenim izmedju Sjedinjenih Drzava, Rusije i Medjunarodne agencije za atomsku energiju, koja deluje pri Ujedinjenim nacijama. Prema tom sporazumu, Sjedinjene Drzave finansiraju vracanje u Rusiju obogacenog uranijuma koji je svojevremeno Sovjetski Savez slao kao gorivo za reaktore u Istocnoj Evropi. Mnogi od tih reaktora su sada zatvoreni i u trosnom stanju, a nuklearno gorivo u njima je uskladisteno pod nedovoljno bezbednim merama, sto povecava rizik od mogucnosti kradje i prelaska u ruke terorista.

U ranijim akcijama u Rusiju je prebacen uranijum iz Srbije i Rumunije. Sekretar za energetiku Spenser Ejbraham pozdravio je jucerasnju operaciju rekavsi da Busova administracija igra aktivnu ulogu u sprecavanju sirenja nuklearnog naoruzanja zahvaljujuci cemu svet postaje bezbedniji. Dejvid Golast

Poribljavanje Savskog jezera - Ubaceno vise od dve tone ribe

Beograd, 24. decembra (Glas javnosti) - Vode Savskog jezera juce su poribljene sa jednom tonom smudji, dok ce danas biti ubacena jos 1,2 tone kvalitetne domace ribe. Ova akcija sprovodi se u saradnji sa gradskom vladom, a sve da bi se Ada Ciganlija promovisala kao ribolovacko podrucje.

- U Beogradu ima vise od 20.000 ribolovackih dozvola, a racunamo da ima oko 40.000 pecarosa. To je na primer, broj koji odgovara stanovnistvu opstine Vracar - rekao je Srdja Bozovic, savetnik Ministra za ekologiju.

Predrag Petrovic, direktor JP "Ada Ciganlija" istakao je da ce, pored ostalih rekreativaca koji posecuju ovu beogradsku lepoticu, i pecarosi na njoj naci svoj kutak.

Aleksandar Hegedis sa Veterinarskog fakulteta je rekao da se Savsko jezero poribljava domacim vrstama bele ribe druge klase, koje ce biti plen grabljivim vrstama, pogodnim za sportsko- rekreativni ribolov ili takmicenja u ribarstvu. Poribljavanje se obavljalo prakticno tokom cele godine, a dinamika je zavisila od mogucnosti domacih ribnjaka da zadovolje potrebe za pojedinim vrstama ribe. D. A.

Kravlje ludilo u Americi

London, 24. decembra (BBC) - Americki zvanicnici istrazuju navodnog slucaja bolesti "kravljeg ludila", dok zemlje sirom sveta poostravaju mere za uvoz govedine iz Sjedinjenih Drzava.

"Veterinarska laboratorija americkog ministarstva poljoprivrede u Ejmsu u Ajovi obavestila nas je danas da je kod jedne krave rase Holstajn u saveznoj drzavi Vasingtonu po svoj prilici utvrdjena goveda spongi-formna encefalopatija, odnosno bolest kravljeg ludila" obavestila je javnost americki ministar poljoprivrede En Veneman, naglasavajuci istovremeno da je lanac ishrane u Sjedinjenim Drzavama bezbedan.

Veneman je istovremeno objasnila da je krava kod koje je, prvi put u Sjedinjenim Drzavama, otkrivena bolest, koja razara mozdano tkivo goveda, vec bila bolesna ili povredjena i samim tim nije bila namenjena ljudskoj ishrani.

Ministar Veneman je istovremeno naglasila da slucaj nije ni na koji nacin povezan sa teroristickim aktivnostima, te da nije u vezi sa trenutno povecanim stepenom pripravnosti koji je uoci predstojecih Bozicnih i novogodisnjih praznika na snazi u SAD.

Bolest kravljeg ludla pojavila se u Britaniji 1986-e godine i ubrzo se rasirila Evropom i Azijom.

Obuzdavanje bolesti koja moze da predje na coveka dovelo je do pokolja ogromnog broja grla stoke i desetkovanja evropskog stocnog fonda.

Strucnjaci veruju da ljudi mogu da obole od Krojcfeld-Jakobsonove bolesti, kako se kravlje ludilo zove kada predje na coveka, ukoliko jedu proizvode pripremljene od mesa obolelog goveceta.

Dva najveca uvoznika americke govedine, Japan i Juzna Koreja, su ubrzo po objavljivanju vesti privremeno zabranili uvoz govedeg mesa iz Sjedinjenih Drzava - samo Japan godisnje uveze mesa u vrednosti od osamsto miliona dolara.

Dopisnici kazu da bi eventualna potvrda da je rec o kravljem ludilu mogla da tesko pogodi americku industriju prerade govedjeg mesa koja svake godine inkasira sto sedamdeset pet milijardi dolara.

Odbor za zastitu zivotne sredine Skupstine Vojvodine: Seca suma stres za Frusku goru

Novi Sad, 24. decembra (Danas) - Stanje suma u "Naconalnom parku Fruska gora" je katastrofalno - zakljucak je Odbora za zastitu zivotne sredine. Zbog bojazni da je razlog tome preterana seca suma, Odbor je od pokrajinskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, zatrazio informaciju, o nacinu i rezultatima ovogodisnje sece.

Informacija, koju je Sekretarijat dostavio, opovrgla je sumnje javnosti u nazakonitu secu stabala. Pomenuto je doduse, da ekosistem trpi stres, zbog prevelike sece, koja je obavljena ovoga leta. Iako je predsednica Odbora za urbanizam, prostorno palniranje i zastitu zivotne sredine, insistirala da direktor NP Fruska gora Aleksandar Paroski iskreno prizna da li je bilo neplanske sece suma, nije dobila odgovor kome se nadala. Paroski je rekao da je ovogodisnja seca obavljena u skladu sa zakonom, a to potvrduje i izvestaj nadlezne institucije.

Prema misljenju Paroskog, lose stanje suma na Fruskoj gori, proizlazi iz finansijske nemoci JP "Nacionalni park Fruska gora". Za kvalitetnu sanaciju 8 hiljada hektara najugrozenijeg dela sume potrebno je oko 35 miliona dinara. Posto nacionalni park nema te pare, obratili su se drzavi, koja ce im odobriti deseti deo sume, sa kojom se malo sta moze uraditi.

Kao jedan od nacina nabavke preko potrebnih para, predlozeno je uvodenje ekoloske takse za automobile koji prolaze kroz nacionalni park. Prema racunici Aleksandra Paroskog, kroz Frusku goru, dnevno prode, oko 9 hiljada automoila, pa bi se isplatila i taksa od samo 10 dinara po jednom prolasku. Predlog ce preko pokrajnskog IV biti prosledjen republickoj vladi na odlucivanje. M. Bojovic

Gazdovanje Fruskom gorom po zakonu, ali ne zadovoljava - Predlozeno placanje eko-takse

Novi Sad, 24. decembra (Dnevnik) - Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zastitu zivotne sredine Skupstine APV usvojilo je juce informaciju Sekretarijata za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj o stanju i seci suma na Fruskoj gori. Po tom izvestaju, izdanacke sume cine 81 odsto ukupnih povrsina i one se moraju zameniti izdancima iz semena. Nelegalne sece, po ovom izvestaju, nije bilo, ali se istice da sadasnji intenzitet prorednih i oplodnih seca suma ne odgovara stvarnim namenama podrucja Fruske gore. Nije ni u skladu sa medunarodnim standardima propisanim za funkcionisanje nacionalnih parkova.

Nadlezni sekretarijat, u saradnji sa Zavodom za zastitu prirode Srbije, predlaze selektivno i postepeno saniranje suma tako da se bitno ne remeti ekoloska ravnoteza.

Direktor JP Nacionalni park "Fruska gora" Aleksandar Paroski je istakao da je politika drzave prema nacionalnim parkovima uveliko doprinela propadanju sumskog fonda. On je izjavio da je novac koji pristize iz drzavne kase za tu svrhu vise nego nedovoljan i da Nacionalni park "Fruska gora" ne moze sam da isfinansira obnovu sumskog fonda. Clanovi odbora su se slozili da Izvrsnom vecu Vojvodine upute zahtev da predlozi uvodenje takozvane eko-ta