>>> EkoForum

30. aprila

-- DNEVNIK:
NAKON TRINAEST GODINA OD ODLUKE O IZGRADNJI DEPONIJE U PANCEVU
DEPONIJA IZASLA IZ FIOKE
PANCEVO - Proslo je 13 godina od kada je doneta odluka o izgradnji nove deponije u Pancevu. Ta odluka je stajala u fioci tri naredne godine, kada je asfaltiran pristupni put do odabrane lokacije za deponiju na nekadasnjem zemljistu Poljoprivrednog dobra "Stari Tamis". Dovedena je struja, telefonska linija i na tome se stalo. Pre cetiri godine radovi su nastavljeni tako sto je kupljeno 4.160 kvadratnih metara folije, ali se ponovo stalo. Konacno je ovih dana nosilac posla, beogradsko preduzece "Alkaves", pocelo izgradnju prve faze deponije.

Ekoloska odbrana

Rec je, zapravo, o ekoloskoj deponiji, tokom cijeg koriscenja ce se strogo voditi racuna o zastiti zivotne sredine - vode, vazduha i tla.
Postavljanjem sistema kanala bice odvodene otpadne vode, zastita kvaliteta vazduha ce biti sprovedena prekrivanjem slojeva deponije humusnim pokrivacem, kako bi bila sprecena isparavanja, dok ce zastita tla biti obezbedena postavljanjem folije koja ce zadrzati prodiranje stetnih materija u nize slojeve zemljista. Kako se deponija bude punila, preci ce se na drugu fazu izgradnje. Kompletna deponija prostirace se na 34 hektara, na putu od Panceva prema Dolovu, i zadovoljice komunalne potrebe Panceva za narednih 27 godina.

Prema ugovoru potpisanom sa izvodacem radova, prva faza izgradnje deponije trajace osam meseci i kostace 70 miliona dinara. U dosadasnje radove na ovom objektu vec je ulozeno oko 30 miliona dinara. Kad ovaj posao bude zavrsen, smece ce moci da se odlaze na 3,8 hektara zemljista. To ce, po proceni strucnjaka, u zavisnosti od kolicine recikliranog otpada, biti dovoljno za narednih tri do pet godina.
Ovo ce, prema proceni znalaca, biti jedna od najsavremenijih deponija u Srbiji. Pored dvomilimetarske folije, koja ce sprecavati prodiranje bilo kakvih stetnih materija u tlo, bice postavljeni i takozvani biotrnovi, cevi koje ce omogucavati odvodenje gasova koji se stvaraju u donjim slojevima deponije, kako ne bi doslo do eksplozije.
Izgradnjom nove deponije bice konacno resen jedan veliki pancevacki problem, jer je stara deponija, nedaleko od "buvljaka" i prvih pancevackih kuca, pravila velike probleme ziteljima ovog dela grada, bez obzira sto su se ljudi iz "Higijene" trudili da ovu situaciju ublaze dodatnim radom. N. Terek

29. aprila

-- GLAS JAVNOSTI:
REZULTATI PRELIMINARNE ANALIZE MATERIJE SA IBARSKE MAGISTRALE
OTROVI PRETE IZ 24 BURETA
Kod nas ne postoji nijedno skladiste koje ispunjava sve zakonske uslove za cuvanje takvog opasnog materijala. Izvoz jedino resenje
BEOGRAD - Preliminarni rezultati analize materijekoja je pronadena u 24 bureta na Ibarskoj magistrali zavrseni su i, najverovatnije, rec je o kancerogenoj supstanci koja se tesko razraduje.
Prema recima Slobodana Tosovica, direktora Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, uzorci su uzeti iz svih buradi.
- Najverovatnije se radi o mesavini rastvaraca koji se koristi za odmascivanje, najcesce metala, i produkta odmascivanja. U jedinjenju su pronadeni hlorovani ugljovodonici, dihlor i trihlor-etilen koji se koriste za odmascivanje. U toku su detaljne analize kako bi mogli da se daju predlozi za dalje skladistenje ili preradu materije. Posto kod nas ne postoje uslovi za preradu, ovo jedinjenje ce se, najverovatnije, izvesti iz zemlje - kaze Tosovic i dodaje da ne zna gde je opasna materija sklonjena, ali kaze da je reakcija nadleznih bila brza.

Iritira oci i sluzokozu

Hlorovani ugljovodonici nisu kancerogeni vec izuzetno otrovni, a ako se puno udisu mogu, biti smrtonosni. Koriste se u industriji. Iritiraju sluzokozu i oci, a u vecoj dozi su narkoticni. U Srbiji, za potrebe Hemijskog fakulteta unistavanje za manje kolicine takvih supstanci radi Vojska - navode strucnjaci.

Dragan Bjelovic, glavni republicki ekoloski inspektor, kaze da u nasoj zemlji ne postoji skladiste koje ispunjava sve uslove propisane zakonom za odlaganje ovako opasne materije.
- Ekoloske inspekcije, Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i Zavod za zastitu zdravlja preuzeli su sve mere kako bi se supstanca pravilno odlozila i ne razumem zasto se dovodi u pitanje rad najstrucnijih sluzbi u ovoj oblasti. Kod nas ne postoje postrojenja za preradu opasnih materija i najverovatnije ce biti izvezena u neku od zapadnih zemalja gde postoje uslovi - kaze Bjelovic. M. J.

-- DNEVNIK:
DRZAVA NE DOZVOLJAVA LALAMA DA PRAVE STRUJU U DOMACOJ RADINOSTI
VETAR I DALJE DUVA ZABADAVA
NOVI SAD - Iako Banacani sto imaju kosave vise nego sto im treba, u selu Uljmi, kraj Vrsca fabriku za proizvodnju elisa gigantskih razmera, a profesor beogradskog Masinskog fakulteta, Vrscanin rodom, generatore za vetrenjace izvozi u zapadnu Evropu, nista im to ne vredi kad cak i obican anemometar, stub za merenje ucestalosti vetra, koji je gradska vlast kupila od jedne kanadske firme, vec mesecima stoji na carini

Monopol je drustvena igra, u slucaju EPS-a, sa pravim novcima. Takode, monopol je drustvena igra za vise igraca, ali na polju proizvodnje elektricne energije, nazalost, ima mesta samo za jednog. A Vrscani bi vrlo rado da se ukljuce, kao drugi, mali, bar na njihovom delu table.
Krocenje vetrova, alternativni nacin za proizvodnju struje, odavno se pominje u juznom Banatu. Strucnjaci kazu da je teren idealan, a resurs nepresusan, bar sto se Vrsca tice. Medutim, za 20 godina nista nije uradeno. Lokalna vlast je nedavno od jedne kanadske firme kupila i anemometar, stub za merenje ucestalosti vetra, ali on mesecima stoji na carinskom terminalu. Zatrazena su i strucna misljenja, koja ce i te kako kostati, a niko se nije setio da strucnjaka potrazi medu svojima, jos ako se nalazi medu predstavnicima vlasti…
Retko ko zna da je Vrscanin Sasa Stojsin (32), inace clan gradske vlade, pre 15 godina i svog punoletstva napisao studiju o vetrenjacama, aeroelektranama za kucnu upotrebu. Od tada s velikim zanimanjem strucno prati svetski razvoj ove oblasti.
- Ne samo od vetrova, nego i od biogasa, moze se praviti elektricna energija. Ali, vetar, kao vid solarne energije, posebno je zanimljiv.
Od 3.000 tona uglja proizvede se 10 miliona kilovat-sati elektricne energije, ali se u atmosferu oslobodi 8.200 tona karbon-dioksida, 15 tona sumpor-dioksida, 15 tona azotnih oksida, 550 tona leteceg pepela. A, isto toliko struje proizvede jedna vetrenjaca od jednog megavata, sa rotorom od 54 metra u precniku, za prvih 15 godina rada.
- Strucnjaci su otklonili sve probleme koji su kocili razvoj. Tehnoloski je sve unapredeno, od komunalne buke, ugrozavanja okoline, konkurencije troskova proizvodnje, do estetske zagadenosti. Dizajn je izuzetno moderan i poboljsan od osamdesetih godina - kaze Sasa Stojsin. - Rigorozne inzenjerske analize i testovi dali su vrhunske rezultate, a same vetrenjace danas se projektuju i dizajniraju zavisno i od terena na kojima se postavljaju. Cena proizvodnje elektricne energije od vetra za poslednjih 15 godina pala je za 85 odsto i iznosi izmedu cetiri i pet centi po kilovat-satu. Nema zagadenja atmosfere i svuda gde je prosecna godisnja brzina vetra oko sedam metara u sekundi, ili vise, isplativo je postaviti vetrenjacu.
Energija vetra je intermitentni resurs, sto znaci da vetar moze kvalitetno da se iskoriti za proizvodnju elektricne energije samo ukoliko duva izmedu 7 i 27 metara u sekundi. Dosta se prica o bucnosti vetrenjaca, ali one ne prelgasavaju huk vetra. Pominju i da su smrt za ptice. Ako izuzmemo autoputeve i vazdusno zagadenje, ptice mnogo cesce uginu od televizijskih i radijskih antena nego od vetrenjaca, naglasava Stojsin.
U neposrednoj blizini Vrsca, u selu Uljma, proizvode se elise gigantskih razmera, a jedan Vrscanin, profesor Masinskog fakulteta u Beogradu, proizvodi generatore za vetrenjace, koje izvozi za zapadnu Evropu. Takode, internet je nepresusan izvor znanja, iz kojeg se i besplatno moze stosta korisnog nauciti. Zasto se onda tehnologija kupuje u inostranstvu?

Turska opet svetska velesila

Evropska unija je u dokumentu "White paper" jasno definisala svoju politiku koriscenja energije vetra. Do kraja 2010. godine 25,3 odsto energije dobijace se iz alternativnih izvora i preko 40.000 megavata iz energije vetra. Interesantno je da se proizvodnja planira upravo u nasem delu Starog kontinenta, upozorava Stojsin.
Turska ce, recimo, do 2023. na stogodisnjicu njihove republike, postati svetska velesila u proizvodnji elektricne energije od vetra. Ako na jedan odsto svoje nenaseljene teritorije, na svakih 10 hektara postave po jednu vetrenjacu od jednog megavata, imace 80.000 vetrenjaca. Jedna staje milion dolara. Evropa se slaze da je Turska izuzetan potencijal. Ukoliko ostvare planove, sa polja sa vetrenjacama Turci ce godisnje proizvoditi preko 200 milijardi kilovatsati elektricne energije.
U Danskoj je 2000. godine od 6.000 vetrenjaca proizvedeno oko 4.500 gigavat-sati elektricne energije, odnosno 13 odsto potreba te drzave. Zbog toga 1,4 milion tona uglja nije izgoreo i u atmosferu odneo cetiri miliona tona zagadenja.

- Znanje mora da se kupi, ali ne od bilo koga, da se ne bi desilo da se kupuje vise puta. Prema podacima hidrometeoroloske sluzbe, koji su za sada jedini prihvatljivi, jer anemometar jos nije postavljen, Vrsac spada u izuzetno podobna podrucja za gradnju vetrenjaca. Medutim, monopolski odnos EPS-a komplikuje situaciju, ali tako diktira zakon. Razvitak privatnog sektora u ovoj oblasti je zaustavljen. Vreme je da se u nasoj zemlji i zakonom omoguci koriscenje obnovljivih resursa energije, koji ce nam zastititi okolinu, a, mozda i dati lidersku poziciju u regionu, zakljucuje Stojsin. Aleksandar Cupic

-- DNEVNIK:
CISCENJE VELIKOG BACKOG KANALA KAO SIZIFOV POSAO
DOK JEDNI RADE, DRUGI ZAGADUJU
NOVI SAD - Norveska kraljevina dala je novac da se ispita vrsta i kolicina zagadenja u Kanalu i na osnovu toga napravi plan za izgradnju centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda. - Hoce li donatori odustati?

Odlazak na Veliki backi kanal kod Vrbasa s ekipom strucnjaka Departmana za hemiju Prirodno-matematickog fakulteta u Novom Sadu i strucnjakom s Norveskog instituta za istrazivanje voda Finom Medboom, za trenutak je podsetio na emisije TV kanala "National geographic". U subotu ujutru, kada vecina sveta spava ili ide na pijacu, u Vrbas kod mosta, stigao je kombi sa camcem, a nesto kasnije i lada niva puna opreme za uzorkovanje mulja. Tu su bili i predstavnici nevladine organizacije "Renesansa", kao i republicki vodoprivredni ispektor Dusko Jovanovic. Svi okupljeni oko zajednicke ideje da utvrde ko, kako i koliko zagaduje Kanal i da li je angazovanje na njegovom ciscenju "Sizifov posao" ili ima neke nade da ova akcija uspe. Neprijatan miris koji se sirio duz kanala bio je potvrda da smo na pravom mestu.

Teglice i epruvete za mulj

Kada je odabrana lokacija sa koje ce se uzimati uzorci mulja, profesor Boza Dalmacija, latio se lopate i na spustu do vode zacas napravio stepenice kako bi ostali clanovi ekipe mogli da docu do camca, koji je nesto dalje spusten u vodu. Potom su on i njegove mlade kolege zategli preko vode metalnu sajlu, kako bi uzorci bili uzeti s istog profila. Bas kao i na emisijama vec pomenutog TV kanala, neverovatnom vestinom oprema je ubrzo bila spustena u camac i momci su dugim cevima, napravljenim iskljucivo za tu namenu, poceli da uzimaju uzorke mulja.
U meduvremenu, gore na kopnu pripremale su se teglice i epruvete za odlaganje prikupljenog materijala. Vetar koji tog jutra neumorno duvao, povremeno je zanosio camac, cas na jednu cas na drugu stranu. Uz malo muke, prva cev je izvadena, a prvi uzorak mulja nasao se u kanti. Dok se profesor Dalmacija s kolegama konsultovao o dubini mulja i njegovom kvalitetu, Norvezanin belezio je Fin Medbo celu akciju fotoaparatom.
Dosao je u nasu zemlju jer su ga pozvali kao vrsnog strucnjaka za istrazivanje voda. U saradnji s Republickim ministarstvom za zastitu zivotne sredine dogovoreno je da Kraljevina Norveska ulozi novac u spasavanje Backog kanala. Medutim, posle izvesnog vremena Medbo je pozeleo da spakuje kofere i vrati se u Norvesku jer mu se, kako kaze, cini da je u Srbiju dosao prerano.
- Odabrali smo Veliki backi kanal kao projekat od nacionalnog interesa. Kraljevina Norveska dala je novac da se ispita vrsta i kolicina zagadenja u Kanalu i na osnovu toga napravi plan za izgradnju centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda. Takode, projektom je predvideno da se uradi remedijacija, odnosno, rekonstrukcija kanala - kaze Medbo.

Teoretski i na papiru sve je lepo osmisljeno, ali na samom pocetku Medbo se uverio da je primena teorije na ovim prostorima tesko ostvarljiva. Industrijski magnati koji vec decenijama koriste kanal kao sopstvenu kanalizaciju, prosle godine, kada je projekat poceo, nisu bili raspolozeni za saradnju. Najteze je bilo doci do informacija koliko i cega svako od postrojenja ispusta u kanal.
- Nevolja je sto Republicka vlada nema dovoljno razumevanja za ovakve probleme a mogla bi mnogo da pomogne. Usvajanjem zakona o zastiti zivotne sredine, na sta se ceka vec dve godine, resilo bi se dosta toga - objasnjava Medbo.

Postrojenje za preradu

Projekat na kojem je angazovan ima dva glavna cilja: da predlozi kako treba da izgleda postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu i da se, kada se zaustavi ispustanje zagadenja, zapocne restauracija, odnosno, remedijacija kanala.
- Po izgradnji centralnog postrojenja, svi ispusti iz fabrika, kao i fekalno gradsko zagadenje, bice odvodeno do postrojenja. Projektom je predvidena procena troskova izgradnje postrojenja, dok cemo izgradnju finansirati sami. To znaci da ce fabrike na tom podrucju morati da rade predtretman otpada - navodi Medbo, i pita se da li ce one to hteti posto ih sada niko na to ne primorava.
Danas neke od tih fabrika rade predtretmane, neke su pre 20 godina imale veoma dobra postrojenja za preradu otpadnih voda, ali ih vec dugo ne koriste, a neke nemaju nista od toga.
- LJudi koji su na celu tih industrija mogu da pocnu programe minimizacije otpada ili reciklazu nekih vrsta otpada. Tako se prave proizvodi koji se prodaju i na kojima moze da se zaradi - istice Medbo.
Nazalost, kaze on, bez zakona i interesovanja Republicke vlade, s tim industrijama moraju da rade na dobrovoljnoj bazi, tako sto im ukazuju da je i njima u interesu zastita zivotne sredine. Jedan od nacina na koji mogu da ih motivisu je cinjenica da sve te fabrike zele da robu izvoze, a to podrazumeva prilagodavanje zakonima Evropske unije.
- Nece im biti dozvoljeno da proizvode van granica zemlje prodaju jeftinije ako ne ulazu u predtretman otpada - izricit je Medbo.
Plaseci se da ce se, ako vlasti u nasoj zemlji ne budu imale dovoljno sluha za resavanje ovih pitanja, vratiti u Norvesku nezavrsenog posla, Medbo podseca da raspolaze novcem poreskih obveznika svoje zemlje, koji zele da znaju sta placaju. U njegovim nastojanjima da ucini sve da pomogne stanovnicima Vrbasa i okoline, ohrabruje ga cinjenica da su danas godinu dana od pocetka rada na projektu, vlasnici fabrika spremniji da saraduju.
Dok razgovor privodimo kraju, mladici s Departmana za hemiju vade i poslednje uzorke mulja iz vode, cija povrsina kljuca kao kotlic. Profesor Dalmacija obajsnjava da je to zbog metana koji se oslobada pri pokretanju mulja. Nesto kasnije, podne je vec uveliko proslo, teglice i epruvete napunjene su masnim, crnim muljem i glinom s dna kanala, oprema oprana i spakovana, a clanovi ekspertskog tima spremni za polazak. Uzorkovanje sedimenta je tek pocelo, projekat ce trajati jos vise od godinu dana, a dotle ce se u svesti zagadivaca mozda nesto promeniti. Mozda ce po prvi put shvatiti da je, osim zarade, vazno i zdravlje njihove dece. L. Bojovic

-- DNEVNIK:
DONACIJA ZA ISTRAZIVANJA
NOVI SAD - Pored postojeceg projekta revitalizacije Velikog backog kanala, koji sprovodi Norveski institut za vodna istrazivanja NIVA, ovih dana i Vlada Republike Ceske je odobrila 300.000 evra za projekat remedijacije tog kanala, ciju ce realizaciju sprovesti ceska firma "Dekonta" u saradnji sa beogradskim preduzecem "Dekonta akva test". Projekat ce trajati dve godine i bice usmeren na analize mulja, vode, zagadenja zivotne sredine i uticaja na zdravlje ljudi.
Radi sto bolje sinhronizacije poslova na projektima vezanim za Veliki backi kanal, predstavnici firme "Dekonta" vec su stupili u kontakt s Norveskim institutom NIVA i usaglasili prve korake u realizaciji novog projekta.
U okviru projekta remedijacije Velikog backog kanala bice postavljeno eksperimentalno postrojenje za preradu mulja, gde ce preraditi 200 kubnih metara mulja kako bi se doslo do mogucih resenj za otpad koji ce nastati tokom ciscenja Kanala. Po ocenama strucnjaka, u delu Kanala koji ce se cistiti ima oko 400.000 tona mulja i njegovo skladistenj i eventualna prerada ce predstavati veliki problem.
Inace, ovo cesko preduzece je vec bilo angazovano u nasoj zemlji prilikom uklanjanja opasnih materija iz Luke "Pancevo" a sprovodenje projekta u Vrbasu zapocece za petnaestak dana. N. Perkovic

-- DNEVNIK:
OPSTINA BEOCIN ODLOZILA TUZBE ZBOG PREKOMERNOG ZAGAĐENJA VAZDUHA
NEBO, IPAK, VEDRIJE?
S "Lafarzom BFC" dogovoreno da do 20. maja smanji kolicine emitovane prasine i teskih metala u zakonske okvire i da potpise garanciju da ce ubuduce postovati propise, u suprotnom sledi tuzba
NOVI SAD - Kada vise nisu mogli da normalno disu od prevelike zagadenosti vazduha cementnom prasinom i teskim metalima, ponekad cak nisu mogli ni da se vide od gustine dima koja se spustala do zemlje, celnici beocinske opstine odlucili su, po drugi put u poslednjih nekoliko meseci, da tuze zagadivaca, "Lafarz BFC", i odgovorne za zastitu zivotne sredine u Pokrajini i Republici. Medutim, tuzba je ponovo odgodena, ali, kako se opstinari zaklinju, ovaj put samo do 20. maja, do kada bi nadlezni u cementari trebalo da smanje visestruko zagadenje, koje je prosecno vece za pet i po puta, a ima dana kada prelazi i 1.150 odsto!
- Kada su culi da spremamo tuzbu i trazimo povecanje naknade za zastitu zivotne sredine za 11,5 puta, predstavnici "Lafarza BFC" su nam se odmah samoinicijativno javili, iako smo ih pre toga pet puta bezuspesno pozivali na razgovore - kaze clan Komisije za zastitu zivotne sredine Stevan Guduric, koji je istovremeno i direktor Javnog komunalnog preduzeca u Beocinu. - Razgovarali smo s predsednikom Upravnog odbora cementare DZordzom Bobvosem i postigli dogovor da se do 20. maja prekomerno zagadenje svede u dozvoljene granice. Ukoliko ispostuju obecanje, do 28. maja potpisace se dogovor o tome, u suprotnom, sledi dugo odlagana tuzba i uvodenje visestruko povecane naknade.
Guduric napominje da niko u opstini ne zeli da se vuce po sudu i zaostrava odnose s novim vlasnicima cementare, samo zele da budu partneri. Neka cementara radi i proizvodi i cement i profit, ali, paralelno, neka i gradani koji oduvek tu zive, udisu cistiji vazduh i neka se deca radaju zdrava.
- Kada kazemo cistiji vazduh, onda mislimo da se zagadenost smanji barem na nekadasnji nivo, jer i pre dolaska "Lafarza" ovde je bila cementara, ali nikada nije bilo toliko otrovnih materija u vazduhu kao sada - objasnjava Guduric. - Dve stare peci, koje se navode kao glavni zagadivaci, rade vec 40 godina, ali nikada nije bilo toliko otrovnih cestica u vazduhu. Zato smo skloni verovanju da se tu spaljuje otpad koji ne bi smeo - kaze nas sagovornik. - A kako imam uvid u to da su se kolicine smeca koje se odvozi i do deset puta smanjile, moje sumnje su tim vece.
U "Lafarzu BFC" su obecali da ce se dve sporne peci ugasiti u junu-julu, a nova ce imati veci kapacitet. Medutim, kako je gas koji je do sada koriscen kao pogonsko gorivo zamenjeno petrol-koksom, Guduric zbog toga izrazava negodovanje i kaze da je to neprihvatljivo za opstinu. On zato proziva pokrajinsku vlast koja je dala pristanak na tako nesto, a najvise zamera predsedniku Pokrajinske skupstine Nenadu Canku koji je, svojevremeno, samo pitao "di su nasi novci", bio veliki zagovornik da cementaru ne treba prodati Francuzima, a onda je ucutao, ne brinuci vise ni gde su beocinski novci ni cisti vazduh. Sagovornik dodaje da su stvar uzeli u svoje ruke i da se ovog proleca mora staviti tacka na problem zvani otrovan vazduh. R. Dautovic

-- DNEVNIK:
EKOLOSKO PRIZNANJE NOVOSADSKOM DRUSTVU ZA ZDRAVU ISHRANU I ZASTITU ZIVOTNE SREDINE
ZA "VRELO" "MASLINOVA GRANA"
NOVI SAD - Novosadskom drustvu za zdravu ishranu i zastitu zivotne sredine "Vrelo" prosle nedelje dodeljeno je ekolosko proznanje "Maslinova grana". Kako je navedeno u obrazlozenju zirija "drustvo je bilo jedini kandidat za ovo priznanje, jer je od osnivanja svoje aktivnosti usmerilo ka proizvodnji zdravstvenobezbedne hrane i edukaciji stanovnistva, kroz brojne strucne tribine, predavnja i promocije, sto je od velikog znacaja u sprecavanju bolesti, nezeljenih pojava i ocuvanja uveliko nam ugrozene zivotne sredine.
U saradnji s Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu "Vrelo" je organizator organske proizvodnje kod nas i to jos od pocetka devedesetih godina proslog veka. Ovo drustvo, pored ostalog, svake godine organizuje izlozbu ekoloskih inovacija, koja je postale internacionalna. Lane je "Vrelo" je bilo ucesnik pripremnog sastanka ministarske delegacije nase zemlje na Evropskoj konferenciji o zastiti zivotne sredine u Kijevu.
Nagradu je ustanovila najstarija Radio emisija na Balkanu posvecena ekologiji - ekoloski magazin "Cekajuci vetar" Drugog programa Radio Beograda, koja se emituje od 1983. godine. L. B.

-- DNEVNIK:
U PANCEVACKOJ RAFINERIJI NAFTE
EKOLOSKI PROJEKTI ZA CISTIJU SREDINU
NOVI SAD - U pancevackoj Rafineriji nafte potpisan je ugovor o primopredaji (ekoloskih) projekata koje je finansirao UNOPS, a potpise su stavili generalni direktor Rafinerije Savo Bogojevic i rukovodilac programa UNOPS-a Ronald Kortas.
U poslednje tri godine UNOPS je finansirao izgradnju privremenog taloznika za naftni mulj (pusten u rad jula 2003. godine), rekonstrukciju API separatora i bistrika otpadnih voda (objekti vec pusteni u rad) i rekonstrukciju cevovoda za transport otpadnih voda od Rafinerije do Petrohemije (u zavrsnoj fazi sanacije). Takode, izradu projekta postojeceg stanja i idejnog projekta sanacije mreze uljno-atmosferske i atmosferske kanalizacije, kao i Studiju integralnog upravljanja otpadnim vodama u pancevackoj Rafineriji nafte. Ukupna vrednost ovih projekata je oko milion i po dolara.
Rukovodilac projekta UNOPS-a Ronald Kortas prilikom potpisivanja ugovora o primopredaji radova izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa strucnjacima Rafinerije i istakao zaljenje sto, zbog nedostatka novca, nisu mogli u Pancevu da se realizuju svih 14 projekata. On je naglasio da su se zbog toga usredsredili na sanaciju objekata za tretman otpadnih voda i izrazio nadu da ce to doprineti opstoj strategiji Rafinerije i ostalih fabrika u takozvanoj "juznoj zoni" - Petrohemije i Azotare - u toj oblasti.
Bogojevic je, tom prilikom, istakao da paralelno s aktivnostima UNOPS-a, i Rafinerija je na njihov jedan ulozila i svoj dolar, a za tretman naftnog mulja i izgradnju novog cevovoda za transport otpadnih voda do kanala na Dunavu. Opredeljenje Rafinerije nije bilo privremeno odlaganje i gomilanje naftnog otpada i mulja, vec njegova prerada metodom fizicke separacije. Posle tog tretmana dobija se voda, uljna frakcija se vraca u proces prerade, a cvrsti depozit, posle hemijske obrade, postaje bezopasna materija. N. Terek

28. aprila

-- DEUTSCHE WELLE:
I PRILIKA, I RIZIK
PROSIRENJE EVROPSKE UNIJE NA ISTOK EVROPE DONOSI NOVE IZAZOVE I KADA JE REC O ZASTITI PRIRODNE SREDINE
Ogromne mocvare, beskrajne sume i netaknuta planinska podrucja - novih deset clanica donosi u Evropsku uniju ogromna bogatstva kada je rec o biljkama i zivotinjama. Medjutim, strucnjaci za zastitu zivotne sredine zabrinuti su zbog sirenja Evropske unije na istok Evrope - na ekoloskom planu to predstavlja i veliki teret - preuzimaju se i sva zagadjenja, predvidjaju se projekti u saobracaju vredni milijarde evra, a opasnost dolazi i od zastarelih nuklearnih elektrana.

Tako organizacija za zastitu zivotne sredine "Grinpis" upozorava da u Litvaniji rade dve nuklearne elektrane cernobilskog tipa i da je planirano da ostanu u pogonu. "Mislim da je neodgovorno sto jos uopste rade", kaze strucnjak Grinpisa za atomsku energiju Suzana Okse.

Inace, upravo se navrsilo 18 godina od katastrofe u Cernobilu kada je posle havarije na jednom od reaktora radioaktivni oblak prekrio dobar deo Evrope. Samo u Ukrajini od posledica zracenja umrlo je cetiri hiljade 400 ljudi, do pocetka ove godine zbog zracenja dva miliona 320 hiljada Ukrajinaca bilo je u bolnici.

Okseova smatra da je bezbednost u nuklearnim elektranama u novim clanicama problematicna - na primer u ceskoj elektrani Temelin. Istovremeno, ona dodaje da i mere bezbednosti u mnogobrojnim nuklearnim reaktorima u starim clanicama nisu na savremenom nivou.
Okseova nije sigurna ni da li je prossirenje na istok dobitak ili gubitak i na mnogim drugim podrucjima kada je o zivotnoj sredini rec. Na primer, na istoku Evrope postoje zivotinjske i biljne vrste koje su na zapadu kontinenta iscezle, ili gotovo iscezle. Risovi, mrki medvedi, bizoni i retke vrste ptica - o svemu tome ljubitelji prirode na zapadu Evrope mogu samo da sanjaju. Medjutim, generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Klod Marzin upozorava da ostaje da se vidi da li ce prosrenje za prirodu biti blagoslov ili prokletstvo.

S jedne strane, standardi zastite prirode u starim clanicama mnogo su na visem nivou nego u novim i ogromna sredstva se ulazu, na primer, u preciscavanje otpadnih voda ili uklanjanje djubreta. S druge strane, priodu ce ugroziti intenziviranje poljoprivrdne proizvodnje i ostvarenje velikih projekata u saobracaju. I u udruzenju za zastitu prirode "Nabu" smatraju da postoji opasnost da sto-sta bude zrtvovano privrednom razvoju.

U Svetskom fondu za prirodu strahuju da bi nov polet mogao da dobije i sverc zasticenih zivotinja i biljaka. Naime, neke od novih clanica su tranzitne zemlje u krijumcarenju ugrozenih vrsta i sa otvaranjem granica mogle bi se otvoriti i nove mogucnosti svercerima. Na primer, preko aerodroma u Pragu i Varsavi stizu kavijar sa Dalekog istoka i reptili iz celog sveta.

Zato Svetski fond za prirodu zahteva bolje skolovanje policajaca i carinika i vecu saradnju nacionalnih vlasti kako bi se efikasno suzbila nezakonita trgovina biljkama i zivotinjama. Inace, vrednost te trgovine procenjuje se na pet do osam milijardi evra, a zarade se mere sa onima koje se ostvaruju u trgovini drogama ili oruzjem.

-- DANAS:
NEPOZNATE SUPSTANCE U 24 BURETA
Ekipa MUP Srbije pronasla u noci izmedu 26. i 27. aprila u Lipovackim sumama 24 bureta s nepoznatim sadrzajem. Burad pod kontrolom
BEOGRAD - Ekipa Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije pronasla je u noci izmedu 26. i 27. aprila na lokaciji Lipovacke sume 24 bureta nepoznatih supstanci koje je neidentifikovani vlasnik ostavio, saopsteno je iz MUP.
Zajednickom akcijom inspekcijske sluzbe Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine, gradskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine i gradskog Zavoda za zastitu zdravlja, pod nadzorom radnika MUP izvrsen je uvidaj na licu mesta. Konstatovano je da nije doslo do izlivanja sadrzaja buradu u okolinu te da ne postoji opasnost po sredinu i stanovnistvo tog dela grada.
Burad su transportovana na bezbednu lokaciju nakon cega ce biti utvrden i njihov sadrzaj. R. D.

-- DANAS:
TONI BLER ODRZAO GOVOR O ZASTITI ZIVOTNE SREDINE
KLIMATSKE PROMENE NAJVAZNIJE EKOLOSKO PITANJE SVETA
LONDON - Britanski premijer Toni Bler pozvao je juce sve nadlezne da preduzmu akcije za smanjivanje opasnosti od globalnog zagrevanja. Bler ce podrzati jednu od ekoloskih organizacija Grupu za klimu, ciji je cilj smanjivanje emisije stetnih gasova u atmosferu.
Premijer je bio gost na dobrotvornom prijemu, gde su se okupili poslovni ljudi, vladini zvanicnici i nevladine organizacije. On je u svom govoru rekao da su klimatske promene najvaznije ekolosko pitanje s kojim se svet trenutno suocava.
Predstavnici privatnih kompanija i vlada - ukljucujuci i neke drzave i gradove u SAD - frustrirani veoma losom ekoloskom situacijom u svetu i neuspesnom medunarodnom borbom protiv globalnog zagrevanja, osnovali su Grupu za klimu. Clanovi grupe su predstavnici HSBC banke i naftnog giganta Sel.
Izvrsni direktor Grupe za klimu, dr Stiv Hauard rekao je da se ta organizacija bori za bolje ekoloske ulove, pre svega smanjivanje emisije stetnih gasova. "Mnoge vodece kompanije i vlade stabilnih drzava posvecene su postizanju tih ciljeva. Ako se udruzimo, lakse cemo ostvariti svoje ciljeve i doprineti sprecavanju klimatskih promena", smatra Hauard.
Grupa za klimu ce sredinom maja odrzati konferenciju u Torontu. Posle toga ce odrzati sastanke u Evropi, Kaliforniji i Australiji. Ova organizacija zeli da do 2005. osnuje "univerzitet za ugljenik" koji bi trebalo da bude centar za obucavanje pripadnika ekoloskih organizacija o smanjivanju emisije ugljen-dioksida.
U prethodnom govoru o klimi, koji je odrzao prosle godine, Bler je objavio da bi vlada mogla da smanji emisiju ugljen-dioksida za 60 odsto do 2050. Medutim, organizacija Prijatelji Zemlje optuzila je britansku vladu da nije ucinila nista da smanji emisiju ugljen-dioksida.
Britanska ministarka za zastitu prirodne sredine Margaret Beket je izjavila za list Tudej da "rezultati mozda nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu, ali je vlada ucinila sve sto je u njenoj moci i ostvarila znacajni napredak". "Ekonomija je i dalje u usponu, a istovremeno je smanjena emisija stetnih gasova", rekla je Beketova. S. D.

26. aprila

-- GLAS JAVNOSTI:
UPOZORENJE NEVLADINE ORGANIZACIJE "BEAU GREEN"
NEZNALICE I EKOLOGIJA
Centar za zastitu zdravlja stanovnistva i zivotnu sredinu "Beau Green", kao nevladina organizacija, upozorio je na konferenciji za novinare da su ministri za ekologiju, njihovi zamenici, ali i ljudi koji na nivou grada brinu o problemima zastite zivotne sredine "prilicno neobrazovani i nestrucni za ovu oblast".

- Ekologija i zastita zivotne sredine su struka i nauka i o tome ne mogu brinuti samo entuzijasti ili ljudi kojima je taj resor pripao u nekakvoj koalicijskoj podeli vlasti na bilo kom nivou - kaze za "Glas" predsednik ove nevladine organizacije ugledni hemicar, astrohemicar i geohemicar profesor dr Pavle Premovic sa grupe za hemiju Filozofskog fakulteta u Nisu.

Nis bi, po recima dr Premovica, pravilnim odlaganjem, reciklazom i preradom komunalnog otpada mogao da ustedi oko milion evra godisnje. A to su, po njegovom uverenju, projekti koje bi podrzala i EU, koja inace veoma insistira na "ekoloskoj disciplini" svojih clanica ili pretendenata za clanstvo. M. D.

-- BETA:
VLADA CESKE ODOBRILA DONACIJU OD 300.000 EVRA ZA REVITALIZACIJU VELIKOG BACKOG KANALA
VRBAS - Vlada Ceske odobrila je donaciju od 300.000 evra za projekat Revitalizacije Velikog backog kanala, izjavio danas clan Izvrsnog odbora opstine Vrbas zaduzen za privredu i finansije Imre Gsveng.

Gsveng je agenciji Beta rekao da je taj projekat, posvecen analizi mulja iz kanala, u celosti usaglasen sa tekucim projektom koji se finansira iz donacije Norveske vlade.

"Gospoda iz Norveske i iz Ceske su se dogovorili o sinhronizaciji ova dva projekta. Projekat Vlade Ceske bice iskljucivo usredsredjen na analizu i tretman mulja, kao i na istrazivanje uticaja mulja i sedimenata iz kanala na zdravlje stanovnistva, sto znaci da nece biti nikakvih preklapanja projekata", rekao je Gsveng.

Projekat Revitalizacija Velikog backog kanala, koji finansira Vlada Ceske trajace 2 godine, obuhvatice detaljna uzorkovanja i analize mulja iz kanala, a u okviru projekta predvidjena je izgradnja jednog pilot postrojenja za tretman mulja.

Prema recima Gsvenga, realizacija projekta je otpocela, a za njegovu primenu zaduzena je ceska firma "Dekonta".

Prvo uzimanje mulja iz kanala za analizu usledice za narednih dve do tri nedelje.

Podaci do kojih ce se doci realizacijom ovog projekta posluzice za pripremu dokumentacije za potpunu revitalizaciju Velikog Backog kanala koji priprema Vlada Norveske.

Projekat revitalizacije Velikog backog kanala finansira se donatorskim sredstvima Ministarstva inostranih poslova Norveske, a vrednost donacije je 1,5 miliona evra.

-- DANAS:
DABROVI PONOVO VRACENI U SRBIJU POSLE JEDNOG VEKA
PRVO STANISTE BARA ZASAVICA
BEOGRAD - Proslavu Svetskog dana planete, cijim povodom se vec decenijama svakog 22. aprila organizuju raznovrsni ekoloski skupovi sirom zemljine kugle, ove godine je u Srbiji obelezio i veliki trijumf prirode nad nekadasnjom nebrigom ljudi, odnosno veliki povratak dabrova u svet domace faune. U prisustvu brojnih novinara, uvazenih profesora Univerziteta u Beogradu, clanova nekoliko nevladinih organizacija i predstavnika Uprave za zastitu zivotne sredine Vlade Srbije, krajem prosle nedelje u vode specijalnog rezervata Zasavica pusteno je na slobodu oko 30 dabrova. Rec je o poklonu nemacke ekoloske organizacije iz Bavarske, a zahvaljujuci tome dabrovi su, tacno nakon sto godina otkako je u Srbiji ulovljen poslednji primerak te zivotinjske vrste roden na ovim prostorima, ponovo vraceni na, za pocetak, samo jedno od svojih nekadasnjih ovdasnjih stanista.

Prema recima Slobodana Simica, upravnika specijalnog rezervata prirode Zasavica, povratak jedne izgubljene zivotinjske vrste veliki je praznik i znacajan rezultat u borbi za ocuvanje prirode u Srbiji. Medutim, dodaje on, u pitanju je i veliki izazov za sve, jer je samo zajednickim trudom moguce uciniti neophodno kako bi se dabrovi iz Bavarske privikli na Zasavicu i prilagodili uslovima zivota u i oko nje. "Smatram da su sanse za uspesnu reintrodukciju, odnosno povratak dabrova na podrucje koje obuhvata rezervat Zasavica izuzetno velike. Predvidene su dve vrste zastite tih zivotinja, od kojih je jedna nase cuvarska sluzba, a druga su mikro cipovi koji su ugradeni pod kozu svakog dabra, tako da cemo ih stalno pratiti, nadgledati i u svakom casu znati sta se konkretno desava sa svakim od njih", objasnio je Simic, neposredno pre no sto su u prisustvu prve porodice dabrova iz velikih i teskih metalnih sanduka pustene u zbunjem i koprivom obrasle plicake mirne barske vode.

Mnogobrojna populacija dabrova je do sredine 19. veka nesmetano zivela sirom Srbije. Tacnije, ceo jugoistocni deo Evrope predstavljao je pogodno staniste za ovu vrstu zivotinja. Pogodovala su im mocvarna podrucja i ciste vode Dunava, Save i Velike Morave, kao i cesta plavljenja zemljista uz pomenute reke. Medutim, od sredine 19. veka broj dabrova u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, poceo je drasticno da opada, tako da su te zivotinje na nasim prostorima vec tokom druge polovine 19. veka u potpunosti bile istrebljene. Strucnjaci sa Bioloskog fakulteta u Beogradu kazu da postoji nekoliko glavnih razloga zbog ceka je takva sudbina zadesila dabrove i kumovala njihovom nestanku sa ovih prostora. Regulisanjem vodenih tokova i sprecavanjem reka da se izlivaju, kao i masovnim isusivanjem mocvara, ljudi su narusili brojna stanista dabrova i to pre svega u Vojvodini, ali i u juznim krajevima Srbije. Osim toga, ljudi su neprestano lovili dabrove. Ubijali su ih zbog kvalitetnog krzna, iz verovanja da su pojedini delovi tela tih zivotinja lekoviti, zatim su neke od zlezda iz dabrovog tela koristili pri spravljanju parfema, ali i zbog mesa koje je kod ovih zivotinja, kao uostalom, i kod ostalih glodara veoma ukusno. Koriscenje dabrovog mesa u ishrani bilo je narocito rasprostranjeno u delovima Vojvodine koje su nastanjivali stanovnici katolicke veroispovesti. U proslosti crkva je tamo dopustala lokalnom stanovnistvu da u vreme posta jedu dabrovinu, jer se smatralo da je to meso posno kao i kod ribe, buduci da i jedna i druga vrsta zivotinja zive u vodi.
Nedavnom pustanju dabrova na podrucju rezervata Zasavica prisustvovao je i direktor Uprave za zastitu zivotne sredine Slobodan Nikcevic, koji je tom prilikom ukazao na znacaj citavog projekta, dodavsi da mu je izuzetno drago sto je i u Srbiji pocela realizacija programa reintrodrukcije jedne zivotinjske vrste koja je pre vise decenija istrebljena sa ovih prostora. Nikcevic je naglasio da se nada da ce projekat potvrditi da se samo sa jednim organizovanim i zajednickim pristupom moze uspesno pomoci i podstaci regeneracija prirode. "Obicno se price oko biodiverziteta, biljnog i zivotinjskog sveta zavrsavaju lose, ali ovaj projekat je drugaciji i potvrduje da ima i onih prica koje se mogu zavrsiti na lepsi nacin. Takode, ovo ce obeleziti i jedan novi pocetak za rad nase uprave, kao i pocetak organizovanog upravljanja zivotnom sredinom, sto je narocito vazno nakon haosa koji smo zatekli u tom resoru", objasnio je Nikcevic. Zeljama za uspesno prilagodavanje dabrova novom stanistu, tom prilikom, pridruzili su se i Dusko Cirovic sa Bioloskog fakulteta, kao i Gerhard Svab iz ekoloske organizacije Bavarske, koja je rezervatu Zasavica dala ovaj znacajan poklon. Upitan o zakonskim propisima koji ce garantovati bezbednost i sigurnu egzistenciju dabrova na podrucju Zasavice, Nikcevic je rekao da ti propisi u nasoj zemlji jos nisu dovoljno jaki, ali da je osim zakona neophodno razviti saradnju sa lokalnim stanovnistvom, podstaci edukaciju mladih i uspostaviti partnerstvo sa raznim organizacijama kako bi se svim gradanima skrenula paznja na znacaj citavog projekta i njihova svest o neophodnosti ocuvanja zivotne sredine podigla na visi nivo. "Povratak dabrova je znacajan naucni projekat i u njemu su angazovani brojni strucnjaci. Niko sa sigurnoscu ne moze reci kolike su danas sanse da te zivotinje ostanu i prezive na ovim prostorima. Na naucnicima je da to utvrde, a nasa zelja je da dabrovi i u Srbiji ponovo steknu i izgrade svoja stanista", objasnio je Nikcevic.
Reintrodukcija zivotinjskih vrsta koje su nekada zivele na nasim prostorima, ali su iz odredenih razloga nestale, obaveza je koju je nasa zemlja prihvatila kao potpisnica nekoliko znacajnih medunarodnih dokumenata u oblasti zastite zivotne sredine. Takode, to je jedan i od znacajnih uslova za prikljucenje Evropskoj uniji. Uprkos cinjenici da se dabrovi vracaju u svoja nekadasnja stanista sirom Evrope, pri cemu je primer Zasavice samo jedan delic mnogo globalnijeg procesa, ta zivotinjska vrsta se i dalje u svetu svrstava u red ugrozenih. Njihova reintrodukcija, ma koliko to rogobatno zvucilo, danas nije moguca ni na jednom podrucju bez valjane i dobro osmisljene ljudske intervencije, velike brige i napora, jer samo u tim uslovima pomenuti povratak od zelje i naucnog eksperimenta moze postati stvarnost.

Vise od osamdeset godina reintrodukcije

Na podrucju Evroazije danas postoji jos svega sedam prirodnih stanista dabra u kojima je ta zivotinja uspela da se zadrzi i opstane. U pitanju su reke Rona u Francuskoj i Elba u Nemackoj, jedno staniste u juznoj Norveskoj, reka Njemen i mocvara Pripjat u Belorusiji, reka Voronjez u Rusiji, dve lokacije u Sibiru i jedna na kinesko-mongolskoj granici. Procesi reintrodukcije dabrova poceli su jos 1922. godine, a prvi je izveden u Skandinaviji. Nakon toga slicni postupci su realizovani u mnogim drugim zemljama Evrope, a nakon visedecenijskog kasnjenja i kod nas.

I biber crep nazvan po dabru

O tome koliko je dabar nekada davno bio rasprostranjena zivotinjska vrsta na podrucju Evrope govore brojni primeri. U Grckoj se i danas jedna citava oblast zove prema dabru. Rec je o Kastoriji (na latinskom dabar se kaze Castor fiber), to podrucje je poznato po tome sto se ljudi u njemu bave krznarstvom, nekada je na njemu zivelo puno dabrova, ali ih sada, na zalost, vise nema. Osim toga, cuveni biber crep koji se i danas kod nas moze videti na nekim starijim krovovima, dobio je ime po dabru. Naime, na nemackom jeziku dabar se kaze "der biber", a pomenutom crepu je naziv "biber" pridodat jer svojim oblikom podseca na dabrov rep. Takav naziv ovog crepa se, najpre, odomacio u nekim vojvodanskim selima, koja su bila pod nesto vecim uticajem germanskog jezika, da bi se kasnije prosirio i na juzne krajeve Srbije.

25. aprila

-- DNEVNIK:
SKLADISTI LI SE KOD NAS NUKLEARNI OTPAD
EKOLOSKI SISTEM ODOLEVA
Zvanicnici u Ministarstvu za zastitu zivotne sredine, odskora spojenom s resorom nauke, tvrde da nuklearni otpad u zemlji postoji
samo u Institutu u Vinci, ali da se iznosi iz Srbije

U Srbiji se nuklearni otpad ne skladisti, zvanican je stav ovdasnjih ekoloskih vlasti. Ipak, brojne organizacije i pojedinci koji se bore za zastitu zivotne okoline godinama vec upozoravaju, na manje ili vise ozbiljan nacin, da se u Srbiji navodno nalaze smetlista nuklearnog otpada ili da, makar, neko planira da ih napravi u nasoj zemlji. S druge strane, zvanicnici u Ministarstvu za zastitu zivotne sredine, odskora spojenom s resorom nauke, tvrde da nuklearni otpad u zemlji postoji samo u Institutu u Vinci, ali da se iznosi iz Srbije, kao sto je to ucinjeno prosle godine kada je kontingent takvog materijala deponovan u Rusiji.
Smatra se da su zemlje - nuklearne sile spremne da plate izuzetno visoke svote za izvoz nuklearnog otpada i njegovo smestanje u drugim, mahom manje bogatim drzavama. Naime, iako je do sada utroseno izuzetno mnogo novca u istrazivanja koja bi stvorila tehnologiju bezbednog skladistenja nuklearnog otpada, pravih rezultata jos uvek nema. Postoji rizik da on, makar i nakon zaista mnogo godina (rec je o desetinama hiljada godina), iz svojih skladista dopre do podzemnih voda i tako ugrozi citav eko-sistem.
Racuna se da atomska centrala za desetak godina napravi oko 2.000 tona otpada. Nuklearnih centrala u svetu ima nekoliko stotina. Skladistenje se, tvrde poznavaoci, placa od 100 do 1.500 dolara po kilogramu takvog otpada. Cena zavisi od vrste nuklearnog otpada, odnosno da li je on niske radioaktivnosti, u sta se ubrajaju, recimo, kontaminirana voda za pranje reaktora ili zastitna oprema koju nose zaposleni u atomskim centralama, ili je pak rec o visokorizicnom otpadu, poput iskoriscenog nuklearnog goriva.
Ipak, veruje se da se podrucje najzagadenije nuklearnim otpadom na svetu (takozvana "mrtva zemlja"), nalazi u Sjedinjenim Americkim Drzavama, u okolini energetskog sistema Hanford, na jugu savezne drzave Vasington. I druga svetska nuklearna sila - Rusija, ima slican region, u podrucju Urala. Najveci sistem za preradu iskoriscenog nuklearnog goriva nalazi se u Velikoj Britaniji, na zapadnim obalama Engleske, gde je ranije stizao nuklearni otpad iz celog sveta.

Srbija u granicama normalnog

Spekulise se da zapadne nuklearne sile, prvenstveno SAD, eksperimentisu i skladiste atomsko dubre u zemljama koje se nalaze pod njihovim brojnim protektoratima, poput Bosne i Hercegovine, Kosova, Avganistana ili Iraka. Takode, neretko se govorkalo i da je u celoj Srbiji, a ne samo na Kosovu, nakon bombardovanja Severnoatlantskog pakta 1999. godine, znatno povecan nivo radioaktivnosti.
Medutim, doskorasnja republicka ministarka za zastitu zivotne sredine Andelka Mihajlov obznanila je u jesen prosle godine kako se, prema obimnim istrazivanjima obavljenim tokom 2002, u Srbiji ne belezi povecan nivo radioaktivnosti. Ona je rekla da rezultati merenja aktivnosti prirodnih i vestackih radionuklida u uzorcima recne i pijace vode, zemljista, vazduha, padavina, te prehrambenih namirnica, pokazuju da su ona u okviru dozvoljenog. Povecan nivo radioaktivnosti zabelezen je samo na cetiri mesta na jugu Srbije koja su bila izlozena najzescim NATO napadima. V. Cvorkov

24. aprila

-- DNEVNIK:
PORUKA MINI-KONFERENCIJE "ZA CISTIJU I ZELENIJU VOJVODINU"
POSEBNA BRIGA ZA SLIV DUNAVA
- Akcijom "Za cistiju i zeleniju Vojvodinu", koja je zazivela pre tri godine, zelimo da obezbedimo veci kvalitet zivotne sredine - rekla je pokrajinski sekretar za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj LJiljana Conkic na jucerasnjoj mini - konferenciji odrzanoj na Spensu povodom Dana planete Zemlje. - Akcija je pokrenuta zbog velikih problema koje pokrajina ima s raznim vrstama otpada, najvise s kabastim.
Conkiceva je istakla da je akcija prerasla u tradiciju, a da se Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine pridruzila i Americka fondacija za razvoj i Internacionalna asocijacija za istrazivanje sliva Dunava.
Kada je u pitanju briga o vojvodanskim vodotokovima, Conkiceva je rekla da je do sada posebna briga pokazana za sliv Dunava, ali nisu zanemareni ni drugi.
- Uradeno je vise od 100 strucnih radova o upravljanju vodama koje Sekretarijat pokusava da ukljuci u medunarodne projekte - rekla je Conkiceva.
Saradnjom je zadovoljan i direktor programa ADF DZejms Rendalf Tift, koji je istakao da je kljucni momenat u akciji "Za cistiju i zeleniju Vojvodinu" bio proslogodisnji sastanak predsednika svih opstina u pokrajini. Nakon toga je prolecno ciscenje okoline zazivelo u pravoj meri.
Konferenciji su prisustvovali jos i predstavnici Sekretarijata za unapredenje zivotne sredine Novog Sada, Pokreta gorana Vojvodine, Zavoda za zastitu prirode Srbije, Nacionalnog parka Fruska gora, JKP "Cistoca" i JKP "Gradsko zelenilo" u Novom Sadu. P. K.

-- GLAS JAVNOSTI:
KAZNE ZA NESAVESNE PREBLAGE I UGLAVNOM SAMO NA PAPIRU
SMECE BACA KO GDE STIGNE
Bacanje otpadaka se naplacuje 500 dinara, ali se na to niko ne obazire
U Singapuru, jednom od najcistijih gradova na svetu, kazna za pljuvanje na ulici je 250 evra. Beogradani, nasuprot civilizovanim metropolama, mogu bacati otpatke svuda, jer je kontrola primene propisa iz ove oblasti slaba, a kazne se uglavnom ne naplacuju. Prema Odluci o odrzavanju cistoce, koju je donela Skupstina grada, kazne predvidene za gradane koji po ulici pljuju, bacaju papirice ili opuske od cigareta, iznosi samo 500 dinara.

- Problem, medutim, nastaje na terenu, jer nasi inspektori nemaju dovoljna ovlascenja. Ako gradanin uhvacen u prestupu nece da plati kaznu na licu mesta, inspekcija bez policije nema pravo da ga legitimise ili protiv njega naknadno podnese prijavu - zali se Miodrag Joksimovic, pomocnik gradskog sekretara za komunalno - inspekcijski nadzor i naglasava da policija, zbog "precih poslova" cesto ne pomaze dovoljno.

U Sekretarijatu unutrasnjih poslova Beograda, medutim, tvrde da njihove ekipe reaguju na svaki poziv, pa cak i na ovakve.

Iskustva drugih

Kazne za bacanje otpadaka na javnim mestima u Atini iznose 20 evra, a za ugrozavanje cistoce na arheoloskim lokalitetima cak 8.000. U Budvi od februara 2002. godine rade "eko rendzeri", koji pomazu u odrzavanju cistoce, a u Sarajevu, ekoloske patrole su ovlascene da podnose prijave protiv gradana koji na nepropisan nacin odlazu otpad. Da je podizanje svesti o zastiti zivotne sredine neophodno, pokazuje novi plan uredenja Smedereva, po kome je predvideno da se za pljuvanje na ulici plati kazna 3.000 dinara. Komunalni inspektori svakodnevno obilaze teren, a pored placene kazne gradanin ce morati da se javi i sudiji za prekrsaje.

I dok u evropskim metropolama vlasnici pasa u setnju nose i kesu i metlicu, ne bi li ono sto njihovi ljubimci isprljaju pocistili, kazne za nesavesne vlasnike pasa, koji to ne ucine u nasoj prestonici iznose samo 250 dinara. Sudeci po prizoru iz nasih parkova, kazna se ili ne naplacuje, ili je isuvise blaga.

- Zaduzeni smo samo za aerozagadenje i buku, a problem nesavesnih gradana nije u nasoj nadleznosti - kaze Tanja Zivkovic, gradski ekoloski inspektor.

Da bi Beograd opravdao ime koje nosi, JKP ", Gradska cistoca" svakodnevno cisti grad i organizuje vanredne akcije uredenja.

- Mi samo ocistimo prijavljene deponije, prilaz Beogradu, i sa "Zelenilom" uredujemo sve zelene povrsine. Takode, imamo ekoloske patrole koje, na zalost, nemaju pravo da kaznjavaju nepazljive gradane, vec ih samo opominju i prave zapisnike. Mi, potom , obratimo paznju na najugrozenije povrsine - kaze Dragan Ignjatovic, generalni direktor ovog preduzeca, i napominje da problemu razvijanja ekoloske svesti gradana nije posveceno dovoljno paznje. V.V.-T.A.

DODELJENA PRIZNANJA EKOLOSKIM DRUSTVIMA
MASLINOVA GRANA NOVOSADSKOM "VRELU"
NOVI SAD - Drustvo "Vrelo" iz Novog Sada ovogodisnji je dobitnik "Maslinove grane", godisnjeg priznanja za ocuvanje, zastitu i unapredenje zivotne sredine, koju dodeljuje Drugi program Radio Beograda i Ekoloskog magazina "Cekajuci vetar.

- Potpuno smo volonterska organizacija i bavimo se, pored edukacije stanovnistva, proizvodnjom zdrave hrane, bez pesticida i drugih vestackih sredstava. Postojimo petnaest godina, i ovo nam je najdraze priznanje - kaze Aleksandar Obrovski, predsednik ovog drustva.
Za dodelu ove nagrade svake godine se raspisuje konkurs, a ziri se iznova bira. V. V.

23. aprila

-- DANAS:
ANDJELKA MIHAJLOV, EKSPERT UJEDINJENIH NACIJA ZA UPRAVLJANJE ZIVOTNOM SREDINOM
UKIDANJE MINISTARSTVA ZASTITE ZIVOTNE SREDINE - RDJAV POTEZ
BEOGRAD - Medunarodni dan planete zemlje 22. april se i ove godine, sirom sveta, obelezava manifestacijama i promocijama koje treba da ukazu na vaznost zivotne sredine za zivot gradana, razvoj drustva i ekonomije, otvaranje novih radnih mesta i buducnost zemlje. Obelezavanje ovog vaznog datuma ce, raznim aktivnostima, biti nastavljeno sve do Svetskog dana zivotne sredine 5.juna. Ovogodisnji moto Medunarodnog dana planete zemlje je "Ko kaze da svako od nas pojedinacno ne moze da promeni svet?" a objavljen je i zvanicni plakat sa natpisom "Jedna planeta, jedan narod". S obzirom da sam strucnjak Ujedinjenih nacija za upravljanje zivotnom sredinom, otpadom i ekolosku sigurnost ovakav moto i plakat mi jasno ukazuju na moju obavezu da nastavim svoju misiju i da dam svoj puni doprinos da promenim ovaj svet, menjajuci na taj nacin i Srbiju - kaze u razgovoru za Danas Andelka Mihajlov, bivsi republicki ministar za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine.

Kako ocenjujete rad rasformiranog Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine?
- Ministarstvo koje je oformljeno maja 2002. godine i kojem sam ja bila na celu uradilo je znacajan posao jer je, po prvi put, postavilo jasna pravila kako zivotna sredina treba da izgleda u jednoj zemlji u tranziciji. Kao ministar u dva mandata, prvo u Vladi premijera Đindica a potom i u Vladi premijera Zivkovica, kao svoj moto razvila sam sedam pravila sprovodenja ekoloske politike koja ne gube na znacaju sada posto je sektor zivotne sredine integrisan sa sektorom nauke. U vremenu u kome je Ministarstvo postojalo mi smo, od strane relevantnih medunarodnih faktora, bili prepoznati kao ekoloski lideri u regionu zbog cega smo dobili i jedno visoko priznanje da budemo organizatori Panevropske ministarske konferencije "Zivotna sredina za Evropu 2007. godine". Smatram da bi nova vlada Srbije trebalo da iskoristi status ekoloskog lidera u regionu koji uzivamo i da nastavi tim putem.

Kako komentarisete spajanje resora nauke i zastite zivotne sredine u jedno ministarstvo?
- Imam veoma visoko misljenje o republickom ministru nauke i zastite zivotne sredine Aleksandru Popovicu ali je cinjenica da on nijednom recju dosad, bar koliko sam ja upoznata putem medija i sajta Ministarstva, nije pomenuo zastitu zivotne sredine vec je govorio samo o nauci. Ja sam u predvecerje usvajanja republickog Zakona o ministarstvima uputila pismo premijeru Vojislavu Kostunici da nauka, sama po sebi ima dovoljno problema, i da spajanja resora nauke i zivotne sredine u jedno ministarstvo nije dobro resenje. Naime, nisam primetila da su u sektoru zastite zivotne sredine pronadeni adekvatni ljudi koji imaju vestine i znanja da nastave proces prikljucivanja Evropskoj uniji.

Vi, dakle, smatrate da Uprava za zastitu zivotne sredine koja deluje u okviru Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine nije dovoljna da bi se obuhvatili svi segmenti ovog sektora?
- Odgovorno tvrdim da Uprava za zastitu zivotne sredine nije dovoljna kada je u pitanju ovaj veoma vazan sektor. Ja sam 2001. godine usla u prvu demokratski izabranu vladu kao direktor Uprave koja je u to vreme delovala u okviru Ministarstva zdravlja i zastite zivotne okoline tako da sam prosla ceo put zbog kojeg je bilo neophodno da se formira posebno ministarstvo. Ne postoji mogucnost priblizavanja Evropskoj uniji a da istovremeno nema i posebnog Ministarstva zastite zivotne sredine i da se ovom segmentu ne da znacaj koji zasluzuje. Formiranje "hibridnih" ministarstava moze dovesti do konflikta interesa i do smanjenja medunarodnih investicija jer donatorima nije jasno za koji sektor ide novac a oni traze garanciju da ce sredstva biti ulozena tamo gde su i upucena.

Na koji nacin moze da dode do konflikta interesa koje ste spomenuli?
- Objasnicu to na primeru. Sektor nauke ima nadleznost u oblasti radioaktivnog otpada dok sektor zivotne sredine ima nadleznost kada su u pitanju jonizujuca zracenja i analiza uticaja na zivotnu sredinu. U najgorem scenariju u slucaju radioaktivnog otpada moze u potpunosti da se zaobide sektor zivotne sredine zato sto se trazi misljenje Ministarstva za nauku i zastitu zivotne sredine koje je jedno i jedan je ministar.

Da li ocekujete da ce uskoro biti usvojeni Zakon o sistemu zastite zivotne sredine i Zakon o upravljanju otpadom?
- Ovi zakoni bi trebalo da budu sto pre usvojeni. Naime, medunarodna zajednica je donela spisak zakona koji su vazni za nastavak reformi i medu njima se nalaze i Zakon o sistemu zastite zivotne sredine i Zakon o upravljanju otpadom. Oba ova zakona su pripremljena i samo ih treba hitno usvojiti.Volim da isticem da zivotna sredina nije trosak vec da je ona sistem filozofija za stvaranje investicija i otvaranje novih radnih mesta. Samo onaj ko ne shvata filozofiju tvrdi da je zivotna sredina trosak. Ona, izmedu ostalog, predstavlja i cist instrument ekonomije jedne zemlje.

Sta mislite o navodima da je broj zaposlenih u Upravi za zastitu zivotne sredine veliki?
- Ministarstvo kome sam ja bila na celu pocelo je sa 60 ljudi a na kraju mog mandata dostiglo je cifru od 250 zaposlenih. Smatram da taj broj ljudi koji rade u sektoru zastite zivotne sredine treba da bude i jos veci. Ne mogu da se slozim i veoma sam zabrinuta izjavama koje stizu iz novog Ministarstva da broj zaposlenih u Upravi treba smanjiti. Ne shvatam sta neko moze da ima protiv te "armije" strucnih i sposobnih mladih ljudi koji dobro vladaju stranim jezicima. Bice veoma lose ako se sada ospe taj ljudski reesurs i strucni tim koji smo formirali.

Kako komentarisete izmene u izdavanju dozvola za uvoz polovne robe?
- Odluka Uprave o neizdavanju dozvola za uvoz predstavlja pre svega nepreciznu formulaciju jer nije jasno da li ce se prestankom izdavanja dozvola omoguciti nekontrolisan uvoz polovne robe iz inostranstva, koja u slucaju kada joj istekne rok trajanja moze da postane otpad, ili da to znaci da uvoz polovne robe uopste nece biti dozvoljen sto moze da izazove veoma ozbiljne poremecaje na trzistu. Smatram, a to sam i predlagala kao ministar, da treba napraviti spisak polovne robe koja podleze zabrani uvoza i one koja se moze uvoziti.U ovom trenutku zabrana uvoza polovnih frizidera, zamrzivaca, ves masina, kada kupovna moc nasih gradana jos uvek nije velika svakako ne bi predstavljao dobar potez.

-- GLAS JAVNOSTI:
BREZOVCANE MUCE MUSICE I FEKALIJE
NE OTVARAJU PROZORE ZBOG UZASNOG SMRADA
ARANĐELOVAC - Mestani Brezovca u rejonu Kamenica, koji zive u oko 20 domacinstava na padinama Vencaca, vec mesecima ne otvaraju prozore zbog rojeva musica koje dolecu iz obliznjeg breskvarnika. Vlasnik tog breskvarnika djubri sadnice fekalijama i otpadom iz zivinarskih i stocnih farmi.

Osim toga, jak smrad ne dozvoljava im ni da borave u svojim dvoristima na cistom planinskom vazduhu. Svi pokusaji i razgovori da se stane na put ovom vocaru, da vise ne rastura dubre u blizini naselja, ostali su bez uspeha. Ovih dana, ugrozeni mestani Kamenice presavili su tabak i zatrazili intervenciju Ministarstva za zastitu zivotne sredine kako bi konacno smrad i musice odagnali sa "svoje teritorije", a time sprecili moguce zaraze. Z. Janjevic

-- GLAS JAVNOSTI:
ZBOG OBUSTAVE GASA "MITROSU" PRESTALA DA RADI KAFILERIJA
MITROVCANI SE GUSE U SMRADU
"Srem gas" ne popusta, drzava ima prece brige. Otpad u fazi raspadanja
BEOGRAD - Nesnosni smrad se vec danima siri Sremskom Mitrovicom jer je zbog obustave isporuke gasa prestala da radi kafilerija mesne industrije "Mitros" . Preduzece "Srem gas" je zbog nagomilanog duga ove fabrike od oko 8,5 miliona dinara, pre 20 dana prekinulo isporuku energenta, iako se u tom trenutku u kafileriji zateklo oko 15 tona konfiskata, odnosno otpadnih materija.

Otpad je u fazi raspadanja, a dosad nisu pomogle molbe predstavnika "Mitrosa" da im se gas bar na par dana isporuci. Kafilerija ove fabrike ima status regionalne jer preuzima preradivacki otpad manjih klanica, a pre cetiri dana na lice mesta je izasao i republicki ekoloski inspektor da bi sagledao u kojoj meri postoji pretnja zarazom sirih razmera.

Jedan od radnika "Mitrosa" potvrdio nam je juce da fabrika ne radi, a na pitanje da li je resen problem mesnog otpada, kaze da nijedna institucija nije reagovala. "Smrad je nesnosan, a zalosno je da to trpimo vec danima i da ne znamo dokle cemo", rekao nam je radnik "Mitrosa".

Nekada jedna od najvecih klanicnih industrija na Balkanu, pocela je naglo da propada posle oktobarskih promena, iako je prezivela period sankcija. Drzava je imala dva pokusaja prodaje kroz privatizaciju, ali su oba propala. Na poslednjem tenderu ponudu je dao konzorcijum na celu sa surcinskim "Krmivo produktom". Medutim, njegov vlasnik Dragan Markovic je u februaru odustao, jer mu je u meduvremenu, zbog visemesecnih pregovora oko dugova fabrike, istekla bankarska garancija za placanje. "Krmivo" je bilo najvazniji poslovni partner "Mitrosa", ali je Markovic od februara povukao sve preradivacke poslove iz fabrike.

Traze brzu prodaju

Nas pouzdan izvor iz sremskomitrovacke fabrike kaze da clanovi poslovodstva obijaju pragove ministarstava da bi resili problem otpada i dobili subvencije za pokrivanje dugova i pokretanje proizvodnje. Prethodna vlada im je otpisala polovinu duga za poreze, ali su radnicima ipak neisplaceni doprinosi za 14 meseci. Jedan od zahteva je i da im drzava ponudi aukciju umesto tendera, jer, racunaju brze je, a tada ne postoji mogucnost da odu za tri evra koliko je za Mitros" prvobitno ponudio vlasnik "Krmiva". Za primer uzimaju lokalnu seceranu iz Sremske Mitrovice, koja je sa velikim dugovima, u aprilu prodata za oko 330.000 evra. Z. Mihajlovic

22. aprila

-- GLAS JAVNOSTI:
BUKOVOG DRVETA SVE MANJE U LAZAREVOM KANJONU
SEKU PO ZAKONU
BOR - Gradani Zlota, najveceg sela u borskoj opstini i Timockoj krajini, upozorili su javnost po drugi put da se nemilosrdno sece bukva u Lazarevom kanjonu, odavno proglasenom spomenikom prirode.
Najvise se, od pre godinu dana, sece bukovo drvo precnika od metar. Buldozeri su ceo spomenik prirode ispresecali putevima, a, zasad, nema novog posumljavanja.

Dragan Randelovic, predsednik Drustva mladih istrazivaca i priznati borac za cistu prirodu sredinu, rekao nam je da jedino zna da je i u tom podrucju Malinika najveca drvna zapremina u bukovim sumama: 1.010,41 kvadratni metar po hektaru, sto je ispred cuvene Biogradske gore i Vintovace kod Resavske pecine. On istice i to da je prosecna starost bukovog stabla 180 godina i da se uzgaja na 930 metara nadmorske visine.

- Kao zaljubljenik Lazarevog kanjona brinem o njemu i kao covek i strucnjak. Sve sto su iz "Srbijasuma" tamo uradili, znaci i sto su posekli, u sklopu je gazdovanja sumsko-privrednom osnovom. Suma se svakih deset godina podmladuje i to ce se i sada dogoditi. Tako se radi vec pola veka. O tome ko ce da gazduje podrucjem odreduje resorno ministarstvo - kaze Sinisa Milijic, republicki sumarski inspektor.

Direktor Ivan Lazarevic, iz Sumskog gazdinstva "Juzni Kucaj" u Boru, objasnio je da oni do sada nisu nista lose ucinili i da sve rade u skladu sa zakonom. Rok za gazdovanje ne istice ove godine kako smatraju u lovackoj organizaciji sela Zlot.

U Boru vlada i misljenje da se i u Lazarev kanjon, gde vekovima caruje nedirnuta priroda, uvukla politika. Jer, mestani se zale i na "divljanje" domacih i stranih lovaca u celom tom kraju. Nemilosrdno, kazu, i strani i domaci lovci ubijaju muflone, jelene, srne. Naravno, lovaca je bilo i ranije, ali nije bilo, kao danas, pretnji sudskim tuzbama i blokiranjem saobracaja. B. F.

-- DNEVNIK:
OPSTINA BEOCIN PONOVO PRETI TUZBOM
NOVI SAD - PREKINUTI PREKOMERNU ZAGADENOST VAZDUHA
Uprkos obecanjima iz cementare da ce se uciniti sve kako bi se zastitila zivotna sredina, aerozagadenje i dalje nekoliko puta vece od dozvoljenog. - Beocin najzagadenija opstina u Srbiji, tvrde opstinari i spremaju tuzbu, a "Lafarz BFC" cuti

U nepuna cetiri ovogodisnja meseca beocinska opstina po drugi put najavljuje tuzbu protiv odgovornih u "Lafarzu BFC", Pokrajini i Republici koji ne preduzimaju nista kako bi zaustavili veliko zagadenje zivotne sredine, posebno zbog prisustva veoma otrovnih cestica u prekomernim oblacima prasine koja suklja iz fabrickog dimnjaka i vidi se izdaleka. Beocinci izrazavaju veliku zabrinutost za zdravlje gradana i nevericu da se tako nesto desava, uprkos brojnim upozorenjima, utemeljenim na dokazima, odnosno konkretnim podacima merenja o nivou zagadenosti.
Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine mr Milorad Jovicic kaze za "Dnevnik" da su verovali da ce kod svih koji "vedre i oblace" nad Beocinom pobediti razum i zato jos nisu podneli tuzbu. Medutim, kako se nista ne menja nabolje, vec se sve svodi na prazna obecanja, a prilikom novih merenja od 12. marta do 5. aprila ni jedan jedini dan koncentracija suspendovanih cestica nije bila u zakonskim okvirima, vec daleko iznad dozvoljene granice, sud je neizbezan. To je zakljucak Komisije i Izvrsnog odbora, koji treba da potvrdi Skupstina opstine, zakazana za 29. april.
Sta su pokazala merenja koja je sproveo ovlasceni institut?
Po Pravilniku o granicnim vrednostima dozvoljena je koncentracija prasine u vazduhu od 120 mikrograma po kubnom metru, medutim, najniza izmerena vrednost u opstini iznosila je od 152 do 1.175 miligrama. To znaci da nijedan od 25 dana, koliko je trajalo merenje, u Beocinu vazduh nije bio cist. U MZ Brazilija samo se cetiri dana disalo normalno, a cak 21 dan granicne vrednosti su prelazile dozvoljeni nivo.

Merenja od 12. do 26. marta obavljena su na zahtev Pokrajinskog sekretarijata za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj, a monitoring u trajanju od 27. marta do 5. aprila trazila je beocinska opstina. Dragan Tomovic, clan Komisije koja prati zagadenost vazduha i koja je zaduzena za razgovore s rukovodstvom fabrike, kaze da cetiri dana nisu nikakva uteha, jer je prosecna zagadenost Beocina oko pet puta veca od dozvoljene, s izrazenim ekstremnim vrednostima pojedinih dana.
- Srecni smo sto ce "Lafarz BFC" imati duplu proizvodnju, ali nesrecni sto smo najzagadenija opstina u Srbiji. Zato trazimo da se postuje zakon, pogotovo zato sto je rec o zdravlju gradana, koji su sve bolesniji i da "Lafarz" ispuni dato obecanje da ce ovo biti ekoloska sredina, onakva kakva je svugde u svetu, gde se nalazi zeleni znak ove kompanije. Najpre su obecali da ce zagadenje prestati krajem 2003, zatim u martu-aprilu 2004, a sada se spominje avgust-septembar. Obecanja izgleda idu u nedogled. A kada ih zovemo na razgovor, cute i ne odazivaju se, pa ne vidimo da uopste imaju volju da se nesto promeni. A nama ne treba mnogo, samo cistiji vazduh.
Tomovic kaze da se s udaljenosti od cak 80 do 100 kilometara vidi gusti dim beocinske cementare. On pita da li bi u Francuskoj, Austriji ili Nemackoj bilo tolerancije prema zagadivacima zivotne sredine, koji uz cementnu prasinu izbacuju i teske metale arsenik, kadmijum i cink. Kako je sediste ove multinacionalne kompanije u Francuskoj, u opstini su odlucili da u pomoc pozovu i Pokret zelenih iz ove evropske zemlje, a najavljuju i pismo sekretaru za zastitu zivotne sredine Evropske unije, od koga ce traziti da im pomogne da "Lafarz" smanji nivo zagadenja, shodno dozvoljenoj granici.