28. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
REPUBLICKI INSPEKTOR ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE POTVRDIO - NEMA CETIRI BURETA ARSENA
ZAJECAR - Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Dusan Kukolj obavestio je predstavnike sindikata ASNS AD "Kristal" da je inspekcijskim pregledom, koji je izvrsen 16. januara ove godine, utvrdeno da u magacinu mesaone AD "Kristal" u Zajecaru nedostaju cetiri bureta arsen-triksida od po 100 kilograma. Kukolj u dopisu dalje kaze da je prema izjavama prisutnih magacin vise puta obijan, a da je kasnijom proverom utvrdeno da je to prijavljivano i SUP-u Zajecar. Stojanovic Slavka, koja je bila zaduzena za magacin, morace da se javi Opstinskom sudu radi ponovnog popisa magacina, posto se kod nje nalazi kompletna dokumentacija o popisu iz juna prosle godine.

Inspektor Kukolj clanove sindikata ASNS po njihovoj predstavci obavestava da krivicne prijave koje su oni naveli nisu u nadleznosti Republicke inspekcije za zastitu zivotne sredine.

Proslog meseca clanovi sindikata ASNS fabrike "Kristal" optuzili su za nestanak buradi Milisava Todorovica, novog vlasnika ove fabrike. Oni su tada na konferenciji za novinare izjavili da je arsen-trioksid, koji spada u opasne materije, prosle godine izvezen iz kruga fabrike privatnim automobilom i da mu se od tada gubi svaki trag. Gospodin Todorovic je posle nekoliko dana demantovao ovu informaciju, tvrdeci da on nema nikakve veze sa nestankom arsena, niti da mu je bilo sta u vezi s tim poznato.

Na jucerasnjoj konferenciji za novinare Srdan Veselinovic, predsednik sindikata ASNS, je izjavio da su oni o svemu ovome 21. januara obavestili SUP Zajecar, ali da do danas nisu dobili nikakav odgovor.

- Zasto policija u tom smislu nista ne preduzima, vec podnosi prekrsajne prijave protiv ljudi koji su proslog meseca ucestvovali u blokadi grada u znak protesta zbog ovih desavanja - zapitao je Veselinovic.

- Mi smo uredno prijavili protest i za to dobili odobrenje od zajecarskog SUP-a, a sada su protiv nas podnete prekrsajne prijave, pa oni kojima "Kristal" nije isplatio 24 licna dohotka morace da plate kazne od po nekoliko hiljada dinara zato sto su protestovali.

Na jucerasnjoj konferenciji za novinare predstavnici sindikata ASNS bili su izriciti u zahtevu da policija sto pre resi slucaj nestanka arsena, a novom vlasniku Milisavu Todorovicu zapretili da mu nece dozvoliti da preuzme fabriku dok ne izmiri sve obaveze prema radnicima.

Prodat i magacin

Juce je saopsteno i da je gospodin Milisav Todorovic na licitaciji koja je u fabrici odrzana pre dva dana kupio magacin u kome je uskladisten arsen-trioksid, a koji se koristi u proizvodnji kristalnog stakla. S. Markovic

26. februara

-- DNEVNIK:
ELEMIRSKO EKOLOSKO DRUSTVO "OKANJ" - PONOVO POTPISI PROTIV CADJARE
ELEMIR - Elemirsko Ekolosko drustvo "Okanj" krenulo je u akciju i pojacalo aktivnosti nakon nedavnog zbora odrzanog u Domu omladine u ovom mestu. Na njemu je predstavljanje izgradnje fabrike karbonskih punila za preradu otpadnih gasova docekano na noz od svih prisutnih, osim predstavnika potencijalnih investitora, HIP "Petrohemija" Pancevo i elemirske Fabrike kaucuka.

Izgradnji novog hemijskog postrojenja na podrucju Elemira ekolozi iz "Oknja", vec su se jednom uspesno suprotstavili krajem devedesetih godina, kada je "Petrohemija" prvi put najavila gradnju "cadare". Tada su sakupili vise hiljada potpisa, najvise Elemiraca i Zrenjaninaca, ali i mestana okolnih sela kao sto su Melenci, Taras i Aradac. Ovaj put Ekolosko drustvo angazovalo je i animiralo pokrajinske i lokalne organe vlasti. Izmedu ostalih, i pomocnika pokrajnskog sekretara za zastitu zivotne sredine Imrea Kerna i clana Izvrsnog odbora SO Zrenjanin zaduzenog za ekologiju Dejana Jovanova, koji su najavili suprotstavljanje ideji i izgradnji "cadare".

Podrsku Elemircima uputili su i predsednik Skupstine ekoloskih pokreta Srbije i Crne Gore Nikola Aleksic, ali i Opstinski odbor G17 plus u Zrenjaninu. Ova stranka obecala je prikupljanje 10.000 potpisa, u gradu i okolnim mestima, protiv izgradnje fabrike karbonskih punila i pokretanje inicijative u SO Zrenjanin da se to spreci. Savet Mesne zajednice Elemir je na poslednjoj sednici doneo odluku da se HIP "Petrohemija" i Fabrika sintetickog kaucuka obaveste da Elemirci ne prihvataju izgradnju "cadare", u sklopu vec postojece Fabrike kaucuka. Sl. Surla

25. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
POZAREVLJANI ZABRINUTI ZBOG TRI PRIVATNA SMETLISTA - DEPONIJA U DVORISTU
POZAREVAC - Jedan pozarevacki cistac svakodnevno uklanja smece s pijace u Ulici Ive Lole Ribara, kraj "zelene" pijace, i skladisti ga u svom dvoristu, iako je u pitanju strogi centar grada. Tako se u dvoristu Tomislava Zivkovica nalaze velike naslage raznog organskog i neorganskog otpada.

U komunalnoj inspekciji tvrde da se iz Zivkovicevog dvorista kontinuirano iznosi smece, a jednom prilikom izneto je cak sedam kamionskih prikolica otpada. Medutim, Zivkovic uporno nastavlja da skladisti smece u svom dvoristu.

U Pozarevcu inace, postoje bar jos dva dvorista ciji vlasnici u njima skladiste smece a nalaze se u ulicama Seljanin Ive i Sokobanjskoj. Sef sluzbe javne higijene Komunalnih sluzbi Zoran Zivkovic rekao je da ovo preduzece ne odnosi smece iz tih dvorista vec nekoliko godina jer ne poseduje adekvatnu opremu. Te poslove su prethodnih godina radila preduzeca koje je angazovala opstina, uz pomoc zatvorenika u KPZ Zabela. D. St.

-- TANJUG:
SEDISTE ORGANIZACIJE ZA UPRAVLJANJE SAVOM U ZAGREBU
ZAGREB - Sediste medjunarodne organizacije za upravljanje Savom bice u Zagrebu, objavljeno je nakon jucerasnjeg sastanka koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu Erharda Buseka i hrvatskog premijera Ive Sanadera u glavnom gradu Hrvatske.
Kako je istakla danasnja hrvatska stampa, rec je o organizaciji koju su, na inicijativu Pakta, osnovale Srbija i Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

-- DNEVNIK:
JEDEMO LI ZDRAVU HRANU? - OTROVA NEMA, ALI NEMA NI PROPISA
NOVI SAD - U zemljama EU proizvodac je obavezan da upozna potrosaca sa sastavom proizvoda, a analiza se ne radi na osnovu uzorka, kao kod nas

Pojava genetski modifikovanih proizvoda, koji su se bez upozorenja na deklaracijama prodavali u hrvatskim prodavnicama, aktuelizovala je pitanje kvaliteta hrane koju jedemo. Dok se naucnici usaglasavaju oko ispravnosti, odnosno stetnosti genetski modifikovane hrane, na trziste se u poslednje vreme cesto plasira i nekvalitetna hrana.

Upuceni kazu da su posebno "problematicni" uvezeni proizvodi, koji se zbog loseg kvaliteta ili isteka roka trajanja, u inostranstvu prodaju po znatno nizim cenama od onih koje imaju ispravni proizvodi. Nasi normativi, po kojima se kontrolise ispravnost prehrambenih proizvoda, nisu uskladeni s evropskim, a izrada novih pravilnika se odvija veoma sporo.
- U zemljama EU proizvodac je obavezan da upozna potrosaca sa sastavom proizvoda, a analiza se ne radi na osnovu uzorka, vec se u proizvodnju uvode sistemi koji garantuju da ce uvek izaci zdravstveno bezbedan proizvod. To je HACCP sistem, koji podrazumava da je proizvodac duzan da tokom proizvodnje definise sve sto potencijalno moze da predstavlja izvor kontaminacije proizvoda i preduzme korake da do toga ne dode. Nasi prehrambeni proizvodi, pogotovo mesni i mlecni, uskoro nece moci da stignu na zapadno trziste ako proizvodaci ne uvedu ovaj sistem - kazala je rukovodilac Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda i hrane za zivotinje dr Jasna Mastilovic na jucerasnjoj tribini "Kvalitet i kontrola prehrambenih proizvoda", koju je organizovalo Drustvo agrarnih novinara.
Po njenim recima nije dovoljno samo da se poostri kontrola proizvoda ili sto cesce analizira uzorak. Samo sistematskom kontrolom svakog koraka u proizvodnji i podizanjem svesti o znacaju higijene mogu se postici rezultati, rekla je ona, naglasivsi da je veliki problem sto se kod nas jos uvek analizira uzorak.
- Bez obzira na to da li se ispituje pet ili pedeset puta godisnje ili pet puta dnevno, analiza se odnosi samo na jedan uzorak. To je pogresno, pogotovo s aspekta zdravstvene bezbednosti, jer raspored kontaminenata nije uvek homogen, pa se moze desiti da je uzorak ispravan, da veci deo proizvodnje nije. U EU je to drugacije regulisano. Zdravstvena bezbednost i zastita zdravlja potrosaca su u prvom planu - kaze dr Mastilovic, objasnjavajuci da na Zapadu svaki proizvod ima deklaraciju o sastojcima, a na potrosacu je da izabere da li mu taj sastav odgovara ili ne. Proizvodaci su duzni da, na primer, istaknu koliki je procenat masti u proizvodu, ali i da li je taj proizvod genetski modifikovan, a takav je pravilnik pocetkom februara ove godine donesen i kod nas.

Mutanti se proveravaju

Genetski modifikovanu hranu u Vojvodini za sada kontrolise jedino Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, koja je, uz finansijsku pomoc uprave grada, prosle godine sprovela akciju "Novi Sad, grad bez GMO".
U 100 uzoraka, uzetih iz gradskih prodavnica zdrave hrane, nije naden nijedan genetski modifikovan proizvod - kaze direktorka Nacionalne laboratorije dr Mirjana Milosevic. - Analizirani su slucajni uzorci, i to oni za koje se pretpostavljalo da se radi o GM-proizvodima jer sadrze soju ili psenicu. U planu je i ispitivanje proizvoda u ostalim prehrambenim prodavnicama, a u Nacionalnu laboratoriju proizvode mogu da donesu svi koje interesuje da li sadrze GMO. - Pretpostavljam da ima hrane koja sadrzi geneticki modifikovane aditive, ali je pitanje da li smo s pravom oko toga digli prasinu. U svakom slucaju, potosacima se mora ukazati na to da je proizvod genetski modifikovan.

Domace zdravije

Steta sto nisu preduzeti koraci da se trgovci i proizvodaci okrenu iskljucivo domacim resursima - kaze dr Jasna Mastilovic. - S obzirom na to da smo godinama ziveli pod sankcijama i da nije bilo dovoljno pesticida i dubriva, imamo nekontaminirano zemljiste. Neophodno je da se potencira kvalitet koji smo, trpeci sve ostalo, dobili, i da se u svet plasiraju proizvodi za koje ce se sistematski garantovati visok nivo zdravstvene bezbednosti. Jer, Zapad je spreman dobro da plati nekontaminiranu hranu. S. Gluscevic

-- DANAS:
EKOLOSKA UDRUZENJA IZ HRVATSKE, MADARSKE I SCG POPULARISU I TRAZE BOLJU ZASTITU POPLAVNE DOLINE DUNAVA - CELO PODRUCJE PROGLASITI NACIONALNIM PARKOM
APATIN - Ekoloska druzba "Prijatelji Kopackog rita" u Hrvatskoj, Nacionalni park "Dunav - Drava" u Madarskoj i ekoloski pokret "Plavi Dunav" u Apatinu nedavno su izdali plakat o blagodetima poplavne doline Dunava, s namerom da lokalno stanovnistvo upoznaju ili podsete sa svim onim sto ova dolina pruza, ali i da se unapredi nivo ekoloske svesti, odnosno da se ukaze da je uprkos zakonskoj zastiti vecina podrucja ugrozena covekovim uticajem, da se narusavaju pripadnosti poplavne doline Dunava.
Ovo je jedno od najvecih poplavnih podrucja Dunava u Srednjoj Evropi i njegovom srednjem toku. Lezi na uscu Drave u Dunav, a proteze se od Seksarda u Madarskoj do Dalja u Hrvatskoj, odnosno Bogojeva u Vojvodini. Germenc, Beda, Karapandza, Sarkanj, Vrblje, Petres, Mentes, Monostorski, Apatinski i Kopacki rit predstavljaju delove iste celine koja je ispresecana drzavnim i administrativnim granicama. Na osnovu nacionalnih zakona o zastiti prirode zasticeno je 64.855 hektara podrucja. Madarski deo poseduje najvisu kategoriju zastite jer je u celini zasticen u sklopu Nacionalnog parka "Dunav - Drava", u Hrvatskoj je deo podrucja od 15.534 ha zasticen u kategoriji Parka prirode "Kopacki rit", a deo od 7.700 ha u kategoriji istoimenog Posebnog zooloskog rezervata, dok je u SCG 19.648 ha zasticen kao specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje". Postoje, medutim, i delovi poplavne doline, narocito u Hrvatskoj i SCG, koji nisu zasticeni ili ne uzivaju primerni status zastite.
Na tri jezika, hrvatskom, madarskom i srpskom, u plakatu je istaknut medunarodni znacaj ovog podrucja. Na osnovu odredbi Konvencije o vlaznim podrucjima od medunarodnog znacaja, narocito kao stanista ptica mocvarica na listu takozvanih Ramsarskih podrucja ukljuceno je 35.723 hektara u Madarskoj i Hrvatskoj. Evropski ornitoloski znacajnim podrucjem smatra se 89.679 hektara u Hrvatskoj, odnosno Vojvodini i Madarskoj po 30 hiljada hektara. Temeljne vrednosti ovog podrucja predstavljaju redovne poplave i dinamika vode, sedimentacija koja dovodi do stvaranja specificnog poplavnog reljefa, te izuzetna bioloska raznovrsnost. Citavo podrucje ispresecano starim rukavcima Dunava, barama, mocvarama i velikim trstacima. Tu su nepregledne livade visokih saseva, a vode su prekrivene belim lokvanjem, oraskom i nepackom. Ovde rastu i retke vrste biljaka kao sto su vodene paprat azola, sibirska perunika ili Laksmanijev rogoz. Tu su i znacajne povrsine prasuma koje sekire i testere jos nisu stigle unistiti o cemu svedoce i do 40 metara visoke i s preko 10 metara obima debele crne topole, a ovo podrucje je domovina i crnog gloga.
Poplavna dolina Dunava je i najvaznije mrestiliste riba dunavskog sliva, a do sada je zabelezeno 55 vrsta ribe, odnosno vrlo znacajne populacije sarana, stuke, smuda i soma, koje neretko narastu i preko 50 kilograma. Poducje pruza zivotne uslove za vise od 20 hiljada ptica mocvarica, te ugrozenim vrstama sisara ,vidra, divljih macaka, slepih miseva. Osnovne delatnosti u podrucju predstavljaju sumarstvo, lovstvo, vodoprivreda, poljoprivreda, stocarstvo, ribolov, a u poslednje vreme i turizam. Ekoloska udruzenja upozoravaju da se isusivanjem, melioracijama i kanalizacijom reka ugrozavaju vlazna i poplavna podrucja. Stare sume hrasta i topola su posecene, umesto njih sadene su plantaze evroamerickih topola, a nekvalitetno gazdovanje sumama ima dugogodisnji negativan uticaj na biolosku raznovrsnost podrucja. Intenzivno lovno gazdovanje, pak, dovelo je do prevelike brojnosti jelena i divljih svinja, sto je unistilo deo stanista.
- Nizom akcija u sve tri drzave zelimo povecati interesovanje za plovnu dolinu Dunava, da se ona efikasnije zastiti, i racionalnim koriscenjem sacuvaju vrednosti. Cilj nam je da se celo podrucje, bez obzira na drzavne granice, proglasi nacionalnim parkom, da u sve tri drzave ima jednak status zastite, te da se pokrene postupak kako bi dobilo status Rezervata Biosfere - kaze za Danas Boris Erg, clan Izvrsnog odbora ekoloskog pokreta "Plavi Dunav" u Apatinu. Đ. K.

24. februara

-- DANAS:
INDUSTRIJA STAKLA PANCEVO U PERIODU RESTRUKTURIRANJA - IZLAZ U CENTRU ZA RECIKLAZU STAKLENOG OTPADA
PANCEVO - Posle dva propala tendera, kada su zainteresovani partneri iz engleske firme "Tafelglase", odustali od kupovine pancevacke Industrije stakla, zbog visoke cene gasa i velikog broja zaposlenih, poslovodstvo Staklare pokusava da pronade najbolji nacin za postavljanje fabrike na zdrave noge.
Najvece nade poslovodstvo Staklare polaze u projekat za izradu livenog stakla koji se priprema u saradnji sa Agencijom za reciklazu i u koji je ukljucena i paracinska Fabrika stakla.
- U zemlji se godisnje nagomila 10.000 tona staklenog krsa, a taj otpad je u prirodi neunistiv sto su dovoljni razlozi za izgradnju pogona za reciklazu, kojim bi smo dobili proizvod za dalju upotrebu, a to je liveno staklo. Studija izvodljivosti je pri kraju i ocekujemo da cemo je odbraniti u Vladi u martu. U jednom ovakvom pogonu dnevno bismo proizvodili 100 tona livenog stakla. Ukoliko nova Vlada bude podrzala ovaj projekat, ostace sporna jedino visoka cena gasa - rekao je Slobodan Gligoric, direktor razvoja Industrije stakla u Pancevu.
On je objasnio da je izgradnja pogona za reciklazu i sa ekoloskog aspekta isplativa i kao primer naveo istu fabriku u centru Venecije u kojoj je proces proizvodnje takav da ne ugrozava zivotnu sredinu.
Resenje problema velikog duga prema Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, poslovodstvo fabrike vidi u ugovoru o konverziji duga. Ukoliko bi se Vlada sa tim slozila, 35 odsto ukupnog kapitala Staklare preslo bi u vlasnistvo drzave.
- Tada bismo bili u situaciji da pronademo partnera za podizanje tehnoloskog nivoa. Fabrika je zastarela i u njeno osavremenjavanje nije ulagano vise od 15 godina - kaze Gligoric.
Kada je zbog havarije na Pitsburg peci u avgustu prosle godine obustavljena proizvodnja ravnog stakla, ugaseno je i 600 radnih mesta. Realizacija socijalnog programa privodi se kraju, a za isplatu novcanih nadoknada za ukupno 860 radnika koji su proglaseni tehnoloskim viskom, drzava je obezbedila 150 miliona dinara. Neki radnici su zbrinuti u zastitnim radionicama fabrike, a preostalih 500 koji ostaju da rade u Staklari, svoje plate obezbedivace u doradnim pogonima - kalionici, panpleksu, specijalnim staklima, izopanu i medicinskoj ambalazi. V. J. P.

-- BLIC:
PENTAGON PREDVIDA GLOBALNU KATASTROFU - RAT ZA VODU ZA 10 GODINA
BEOGRAD - Klimatske promene u narednih 20 godina mogle bi da imaju za posledicu globalnu katastrofu koja bi odnela milione zivota u ratovima i prirodnim katastrofama. Tajni izvestaj Pentagona, cije su objavljivanje zabranili americki vojni lideri, ipak je dospeo u ruke novinara lista "Obzerver". U njemu se upozorava da ce najveci evropski gradovi potonuti i da ce u Britaniji zavladati sibirska klima do 2020. Sirom sveta doci ce do nuklearnih sukoba, dugotrajnih susa, gladi i nemira velikih razmera.
U dokumentu se prognozira da bi nagla klimatska promena mogla da dovede planetu na ivicu anarhije, posto ce zemlje posegnuti za nuklearnom pretnjom da bi obezbedile i odbranile sve manje zalihe hrane, vode i energije. Pretnja globalnoj stabilnosti nadjacava opasnost od terorizma, kaze nekolicina strucnjaka upucena u sadrzaj ovog dokumenta.
"Lomovi i sukobi ce biti endemsko obelezje svakodnevnog zivota", zakljucuje se u analizi Pentagona. "Rat ce jos jednom odrediti ljudski zivot."
Ovi zakljucci su ponizavajuci za Busovu administraciju, koja je u vise navrata poricala da klimatske promene uopste postoje. Strucnjaci su izjavili da ce oni takode predstavljati alarmantno stivo za predsednika koji insistira na tome da nacionalna odbrana ima prioritet. Izvestaj je sastavljen po nalogu uglednog vojnog savetnika Pentagona Endrua Marsala, koji je u protekle tri decenije imao znatan uticaj na americku vojnu strategiju. On se nalazio iza nedavne sveobuhvatne analize sprovedene u cilju da se americke oruzane snage transformisu pod vodstvom sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda.
"Klimatske promene treba da izadu iz okvira naucne debate i postanu pitanje nacionalne bezbednosti SAD", kazu autori Piter Svarc, konsultant CIA i bivsi sef planiranja iz Kraljevske grupe Dac/Sel, i Dag Rendal iz kalifornijske kompanije "Global biznis netvork". "Scenario katastroficnih klimatskih promena je uverljiv i ugrozice nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Drzava na nacin koji je neophodno odmah razmotriti", zakljucuju oni.
Vec naredne godine poplave sirokih razmera zbog podizanja nivoa mora izazvace velike potrese za milione ljudi. Prosle nedelje Busova administracija je bila izlozena ostroj kritici velike grupe uglednih naucnika koji tvrde da ona prilagodava nauku svojim politickim ciljevima i zabranjuje studije koje joj se ne dopadaju. Dzeremi Sajmons, bivsi sluzbenik americke Agencije za zastitu zivotne sredine (EPA), izjavio je da cetvoromesecno prikrivanje izvestaja predstavlja samo jos jedan primer nastojanja Bele kuce da gurne pod tepih opasnost od klimatskih promena.
Ugledni klimatolozi, medutim, smatraju da bi njihova procena mogla da posluzi kao katalizator u prisiljavanju Dzordza Busa da prihvati klimatske promene kao stvarnu pojavu koja se vec desava. Oni se takode nadaju da ce izvestaj ubediti SAD da potpisu globalne sporazume ciji je cilj usporavanje tempa klimatskih promena. Grupa eminentnih naucnika iz Velike Britanije nedavno je posetila Belu kucu da izrazi svoje bojazni zbog globalnog zagrevanja, u okviru sve intenzivnije kampanje da se SAD navedu da se ozbiljno pozabave ovim pitanjem. Iz pouzdanih izvora "Obzerver" saznaje da su americki funkcioneri pokazali veliko razumevanje za to pitanje kada su bili suoceni sa prituzbama da je javni stav Amerike sve vise u raskoraku sa stvarnoscu.
Jedan od njih je cak rekao da se Bela kuca pismeno zalila zbog nekih izjava pripisanih profesoru seru Dejvidu Kingu, glavnom naucnom savetniku Tonija Blera, nakon sto je stav predsednika Busa prema ovom pitanju okarakterisao kao stav koji ne moze da se brani.
Medu naucnicima koji su prisustvovali razgovorima u Beloj kuci nalazio se i profesor Dzon Selnhuber, bivsi glavni savetnik za ekologiju u nemackoj vladi i sef vodece britanske grupe klimatologa u Tindalovom centru za istrazivanje klimatskih promena. On je izjavio da bi interne bojazni Pentagona trebalo da posluze kao jezicak na vagi u ubedivanju Busa da prihvati postojanje klimatskih promena.
Ser Dzon Hoton, bivsi direktor Meteoroloske sluzbe i prva ugledna licnost koja je dovela u vezu opasnost od klimatskih promena sa opasnoscu od terorizma, izjavio je: "Ukoliko Pentagon salje takvu poruku, onda je zaista rec o znacajnom dokumentu."
Bob Votson, glavni naucni savetnik Svetske banke i bivsi predsedavajuci Meduvladine komisije za klimatske promene, dodao je da zloslutna upozorenja Pentagona ne mogu vise da se prenebregavaju.
- Moze li Bus da ignorise Pentagon? Bice tesko olako odbaciti ovakav dokument. On je veoma neprijatan. Uostalom, Busov najveci prioritet je upravo nacionalna odbrana. Pentagon nije neka suluda liberalna grupa; generalno gledano, oni su konzervativni. Ukoliko klimatske promene predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost i privredu, onda predsednik mora da deluje. Postoje dve grupe koje Busova administracija slusa: naftni lobi i Pentagon - naglasio je Votson.
- Imate predsednika koji kaze da je globalno zagrevanje obmana, a s druge strane reke Potomak imate Pentagon koji se priprema za klimatske ratove. Prilicno je zastrasujuce kad Bus pocne da ignorise svoju vlastitu vladu s tim pitanjem u vezi - kaze Rob Geterbok iz "Grinpisa".
Po tvrdenju Rendala i Svarca, na nasoj planeti ima mnogo vise stanovnika nego sto ona to moze da podnese. Oko 2020. bice nam sve teze da prevazidemo katastroficne nestasice vode i energije, sto ce planetu gurnuti u rat. Oni upozoravaju da su pre 8.200 godina klimatski uslovi unistili useve i izazvali glad, bolesti i masovnu migraciju stanovnistva, sto bi uskoro moglo da se ponovi.
Rendal je izjavio za "Obzerver" da ce potencijalne posledice skorih klimatskih promena dovesti do globalnog haosa. "To su obeshrabrujuce stvari", rekao je on. "Rec je o jedinstvenoj pretnji nacionalnoj bezbednosti zbog toga sto ne postoji neprijatelj u koga biste uperili svoje topove i zbog toga sto nad tom pretnjom nemamo kontrolu."
Rendal je dodao da je vec sada mozda prekasno da sprecimo katastrofu. "Mi zapravo ne znamo tacno gde se nalazimo u ovom procesu. On bi mogao da pocne vec sutra, a da mi toga postanemo svesni tek kroz pet godina. Posledice klimatskih promena za neke zemlje zvuce neverovatno. Cini se ociglednim da treba ici na smanjenje upotrebe fosilnih goriva."
Votson je naglasio da su scenarija iz izvestaja tako dramaticna da se moze desiti da odigraju kljucni znacaj na predstojecim izborima u SAD. Poznato je da vodeci demokratski kandidat Dzon Keri prihvata klimatske promene kao realan problem. Naucnici razocarani Busovim stavom prete da ce se postarati da Keri iskoristi izvestaj Pentagona u svojoj kampanji.
Cinjenica da se Marsal krije iza porazavajucih zakljucaka pomoci ce Keriju. Sajmons, koji je napustio EPA u znak protesta zbog politickog uplitanja, izjavio je da prikrivanje izvestaja predstavlja jos jedan primer nastojanja Bele kuce da sakrije dokaze o klimatskim promenama. "To je jos jedan primer zasto ova vlada treba da prestane da zabija glavu u pesak kada je rec o tome."
Sajmons je naglasio da tesne veze Busove administracije sa uticajnim energetskim i naftnim kompanijama igraju kljucnu ulogu u razumevanju zasto klimatske promene nailaze na takvu skepsu u Ovalnom kabinetu. "Ova administracija prenebregava dokaze da bi udovoljila sacici velikih naftnih i energetskih kompanija." CDC/JS

Nerealne procene

Meteorolog Republickog hidrometeoroloskog zavoda Nedeljko Todorovic ocenio je juce da je tajni izvestaj americkog ministarstva odbrane, koji se pojavio u javnosti, ekstremno katastrofican i zasnovan na nerealnim osnovama.
- Istina je da se klima menja, ali posmatrano na period od nekoliko stotina godina - rekao je meteorolog Todorovic, komentarisuci tekst objavljen u "Obzerveru".
- Takve nagle klimatske promene mogle bi se desiti jedino ukoliko bi na nasu planetu naleteli vanzemaljski objekti kosmickog porekla koji bi uslovili drasticne promene inace stabilnih astronomskih kretanja, rotacije i kruzenja Zemlje oko Sunca - istakao je Todorovic i dodao da takva predvidanja sigurno nemaju realnih osnova.

Vodja trusta mozgova

Osamdesetdvogodisnji Marsal je legenda Pentagona, covek koji predvodi tajanstveni trust mozgova ciji je zadatak da odmerava rizike po nacionalnu bezbednost i koji se zove Kancelarija za konacne procene. Sluzbenici Pentagona su mu dali nadimak Joda (lik iz "Ratova zvezda") zbog toga sto postuju njegovo siroko iskustvo. Smatra se da on stoji iza zalaganja Ministarstva odbrane za strategiju odbrane zasnovane na balistickim raketama.

-- DNEVNIK:
DO KRAJA GODINE U BEGECU
PIJACA UMESTO DEPONIJE SMECA
NOVI SAD - Begec bi ove godine trebalo da dobije pijacu koja ce se nalaziti na gradskom gradevinskom zemljistu na uglu ulica Partizanske i Jovana Jovanovica Zmaja. Begecani ce tako moci da odahnu, ne samo zato sto vise nece morati da idu u grad po zelenis, nego i zato sto taj prostor vise nece biti potencijalni izvor zaraze, buduci je duze vreme bio deponija smeca.
Predvideno je da se na tom zemljistu podigne zelena i stocna pijaca. Povrsina zelene pijace bice 1.250 kvadrata, od cega je 400 kvadrata otvorenog platoa. Ostali deo zelene pijace bi trebalo da bude zatvoreni prostor, ali ta investicija ove godine nije ukljucena. Plato za stocnu pijacu imace 980 kvadrata.
U blizini pijace bice izgraden i parking povrsine oko 450 kvadrata, za 20 vozila. Oko celog kompleksa bice izgradena metalna ograda sa tri kapije za ulaz na pijacu.
Zavod za izgradnju grada namenio je za ovu investiciju dva miliona dinara. Izgradnja pijace ne nalazi se u programu ZIG-a za uredivanje gradskog gradevinskog zemljista za period od januara do marta, ali je predvidena po predlogu programa za celu godinu, o cemu ce odluciti Skupstina grada nakon usvajanja budzeta za ovu godinu. S. N.

-- SRNA:
JABUCARU JOCI "ZELENA TACKA"
NOVI SAD - Joca Devecerski, uzgajivac jabuka iz Kaca kod Novog Sada, bice, po svemu sudeci, prvi korisnik ziga pod nazivom "zelena tacka", koji garantuje zdravstvenu bezbednost zivotnih namirnica, saopstio je Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada.

On se nada pojava prvog proizvoda na trzistu - "Jocine jabuke" - zasticenog zigom "zelena tacka" zainteresovati potrosace, ali i naterati i ostale poljoprivrednike da prestanu s nekontrolisanom upotrebom opasnih hemijskih sredstava u proizvodnji zivotnih namirnica.

23. februara

-- DANAS:
POKRAJINSKI MINISTRI OBISLI VOJVODANSKE KAFILERIJE - USVOJITI PRAVILNIK O NESKODLJIVOM UKLANJANJU ZIVOTINJSKOG OTPADA
NOVI SAD - Izvrsno vece AP Vojvodine je u dogovoru sa SO Backa Topola, dogovorilo da se olaksa poslovanje kafilerije "AIK- Zibel", tako sto ce ona ubuduce biti oslobodena placanja dela poreza na promet koji pripada lokalnoj samoupravi. Ovaj novac trebao bi da bude ulozen u projekat izgradnje ekoloskog biofiltera, koji ce iskljuciti mogucnost aerozagadenja odnosno smanjenje emisije neprijatnog mirisa u okolini kafilerije u Backoj Topoli. Budzet Pokrajine ce, pored sufinansiranja transporta animalnog i nejestivog otpada klanicne industrije, kafileriji obezbediti dodatnih 600 000 dinara pomoci. Potpredsednik izvrsnog veca APV Vojvodine Dusan Jakovljev i pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj Imre Kern, obisli su i kafileriju somborske ,,Proteinke". Zakljuceno je da rad kafilerija otvorenog tipa, mora biti uskaladen sa standardima i zakonskim normama razvijenih zemalja, clanica EU. Resavanje ovih problema zavisi od brzine usvajanja Pravilnika o neskodljivom uklanjanju otpada animalnog porekla, koji bi sto pre morao biti usvojen u Republickoj skupstini. Jedan od osnovnih razloga za sto brze usvajanje novog Pravilnika je i njegova vaznost za izvoz klanicne i mesne industrije, koje bez njegove primene nece moci da izvoze meso i mesne preradevine u zemlje EU i SAD. R. D.

-- RTS:
KONKURS DRUGOG PROGRAMA RADIO BEOGRADA ZA EKOLOSKU NAGRADU
DRUSTVO
BEOGRAD - Ekoloski magazin 'Cekajuci vetar' Drugog programa Radio Beograda otvorio je konkurs, koji ce trajati do 10. aprila, za dodelu priznanja 'Maslinova grana' pojedincu, drustvu ili ustanovi 'za ucinjeno dobro prirodi'.

Urednik tog magazina Branislav Marinkov rekao je da ce sedmoclani ziri razmatrati pristigle ozbiljne prijave, uz pratece obrazlozenje, za one koji su, prema misljenju predlagaca, lane najvise doprineli ocuvanju, zastiti i unapredjivanju zivotne sredine u Srbiji i Crnoj Gori.

Prosle godine priznanje 'Maslinova grana' dobio je novinar Radija '202' Dusan Raseta za otkrivanje afere 'balkanske ptice.'

21. februara

-- DNEVNIK:
EAR ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE DALA SRBIJI 2,7 MILIONA EVRA - ZELENIJE, CISTIJE, MUDRIJE
BEOGRAD - Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj (EAR) dodelila je juce donaciju od 2,7 miliona evra za poboljsanje zastite zivotne sredine u Srbiji. Ugovor o donaciji su na brodu "Argus" potpisali ministarka za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Srbije Andelka Mihajlov i predstavnik EAR Andriano Martins.
Na konferenciji za novinare, Mihajlov je rekla da su odobrena sredstva nepovratna i da ce biti ulozena za osnivanje agenciji za zastitu zivotne sredine, izradu materijala za podizanje nivoa ekoloske svesti u skolama, za javnu kampanju "cisto i zelenije", izradu sistema brzog odgovora na ekoloske incidente i poboljsanje informatickog sistema u Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava.
Predstavnik EAR Andriano Martins je naveo da ce se pomoc realizovati kroz uvodenje standarda koji su temelj u oblasti zastite zivotne sredine, podizanju svesti gradana i reformi Ministarstva za zastitu zivotne sredine.
Sef delegacije Evropske komisije u SCG DZefri Baret istakao je da ce EU nastaviti da pruza pomoc sektoru za zastitu zivotne sredine i dodao da su ekonomska dobit i zastita prirode direktno povezani, jer niko ne zeli da ulaze u prljave tehnologije. (Beta)

-- DNEVNIK:
BACKA TOPOLA OSLOBAĐA KAFILERIJU "ZIBEL" POREZA NA PROMET USLUGA - OD MAJA BEZ ZADAHA?
BACKA TOPOLA - Kafilerija "Zibel" u Backoj Topoli najverovatnije ce ubuduce biti oslobodena poreza na promet usluga, dogovoreno je prilikom sastanka predstavnika lokalne samouprave, Izvrsnog veca Vojvodine i rukovodstva kafilerije. Rukovodstvo "Zibela" je od lokalne samouprave zatrazilo ovu vrstu olaksice kako bi uspostavilo koliko - toliko rentabilan proces prerade otpada animalnog porekla.
- Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj podrzava ovu molbu rukovodstva "Zibela" jer ce se tako stvoriti uslovi da se posle duzeg vremena u pogon ugradi bio-preciscivac koji ce gradane Backe Topole i okoline stititi od aero zagadenja i neprijatnih mirisa - rekao je clan PIV Imre Kern.
Potpredsednik PIV Dusan Radosavljevic je istakao kako bi kafilerije trebalo da stite ljude od zagadenja, ali da jedino kod nas one predstavljaju pretnju.
- Treba shvatiti da bez, po svetskim standardima, uredenih kafilerija nema ni izvoza mesa u Evropu - rekao je Radosavljevic - Vecina ovdasnjih farmi i malih proizvodaca mesnih proizvoda nema saradnju s kafilerijama i mi cemo traziti da im se zabrani cak i plasman proizvoda na domace trziste ukoliko ne potpisu ugovore s kafilerijama.
Direktor kafilerije "Zibel" Zeljko Stanic je obecao da ce bio filter biti ugraden u pogon vec pocetkom maja ove godine.
Predstavnici PIV su obisli i Kafileriju "Proteinka" u Somboru ciji je direktor Zvonko Kovacevic rekao da vecina farmi i klanica ne zeli usluge kafilerije, a da deo onih koji to cine ne izmiruju svoje dugove zbog cega se "Proteinka" nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji. On je istakao da nevolju predstavlja i porez na promet usluga u visini od 20 odsto.
Predstavnici PIV su obecali da ce, kao i u slucaju "Zibela", razgovarati s lokalnom samoupravom ne bi li se rad kafilerije okarakterisao kao komunalna delatnost i time oslobodio poreza. P. K.

20. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
JKP "MEDIANE" PREDSTAVIO PLAN ZA 2004. GODINU - MNOGO AKCIJA ZA CISTIJI GRAD
NIS - Cistiji grad je ove godine prioritet JKP "Medijane", a program koji je napravio menadzerski tim ovog preduzeca obuhvatice detaljno uredenje grada. Predvideno je ciscenje, osim glavnih saobracajnica, i ulica u prigradskim naseljima, sanacija deponija, ciscenje kulturno-istorijskih spomenika, obelezavanje ulica i lokalnih puteva, dekoracija grada, uredenje groblja ...

Za ovu obimnu akciju potrebno je vise od 59 miliona dinara, receno je na konferenciji za novinare. Novac ce, osim iz budzeta, biti obezbeden i nekim komercijalnim kreditima i donatorskim prilozima.

- Planiramo da poboljsamo naplatu nasih usluga, a jos jednom apelujemo na gradane da redovno izmiruju svoje obaveze - rekla je Lidija Vukelic, rukovodilac Sektora ekonomskih poslova. M. Z.

-- RTS:
APEL EKOLOGA - ZABRANITI NITROSAMIN U PROIZVODNJI IGRACKA ZA DECU NAUKA
BEOGRAD - Naduvavanjem balona u direktnom kontaktu sa ustima moze se uneti u organizam kancerogena supstanca, koja je u kaucuku prisutna u kolicini cesto znatno vecoj od dozvoljene, upozorila je ekoloska organizacija 'Grinpis'.

Dvadeset jedan testiran balon uzet je iz velikih prodavnica, prodavnica igracaka i apoteka. Baloni su ispitani u specijalizovanim laboratorijama. Od 21 vrste balona na naduvavanje, kod njih 17 pronadena je veca koncentracija nitrozamina od one koja je dozvoljena, odnosno vise od deset mikrograma po kilogramu. Najveca koncentracija nitrosamina dostize 464 mikrograma po kilogramu, navodi se u saopstenju ekoloske organizacije.

'Deca moraju da koriste pumpe za naduvavanje balona, a ne da to cine ustima', naveo je hemijski ekspert 'Grinpisa' Manfred Krauter. Ekolozi su uputili zahtev za momentalnu zabranu nitrosamina u igrackama za decu.

Prema navodima nemackog Federalnog instituta za prevenciju rizika, koji je vladina organizacija, samo kontakt sa veoma visokim koncentracijama nitrozamina predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje.

19. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
POSLE NAJAVE ODUSTAJANJA OD PROJEKTA REVITALIZACIJE KANALA DTD - VLAST PRITISLA ZAGADIVACE
NOVI SAD - Obaveza zagadivaca vise moralna, jer kod nas nema zakona koji bi ih naterao da zastite zivotnu sredinu
Pokrajinske i republicke vlasti su na sebe preuzele obavezu da disciplinuju preduzeca koja u Veliki backi kanal ispustaju otpadne vode, a zbog cije opstrukcije u realizaciji projekta obnove kanala, norveski strucnjaci koji su angazovani na projektu prete prekidom rada. Pomocnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mico Skoric kaze da je na zajednickom sastanku sa zagadivacima kod ministarke za zastitu zivotne sredine Andelke Mihajlov dogovoreno da se otklone prepreke u saradnji sa norveskim strucnjacima, tako sto ce im biti predoceni autenticni podaci o rezimu ispustanja, kolicini i sastavu otpadnih voda koje sada zagaduju kanal.

- Dogovoreno je da svi zagadivaci potpisu izjave, u kojim ce se obavezati na potpunu saradnju u realizaciji ovog projekta, ali i na to da ce zapoceti investiranje u izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda. U ovom poslu je nekako najvise problema bilo sa ''Karneksom'', ali smo i od njih sada dobili obecanje da ce se ''otvoriti'' za saradnju. Nadamo se da ce dogovoreno biti i ispostovano i da ce projekat obnove Velikog backog kanala biti nastavljen i okoncan prema planu, kaze Skoric.

On je ocenio da je dosadasnja politika cena odvodenja otpadnih voda delovala destimulativno na izgradnju postrojenja za preciscavanje, posto je bilo jeftinije da se plati naknada za odvodnjavanje, nego da se investira u pogone za filtraciju. Skoric najavljuje da ce se sa tom praksom prekinuti i da ce u narednih nekoliko godina ove naknade stalno rasti.

Muljaju na sve nacine

Direktor preduzeca ''Vode Vojvodine'', koje gazduje vodotokovima u pokrajini, Nikola Bugarski kaze da su problemi sa kojim su se suocili ucesnici projekta revitalizacije kanala njemu dobro poznati.

- Nama se desavalo da zagadivaci u vreme nase posete namerno smanje obim proizvodnje, pa tako i kolicine otpadnih voda, neki nas salju na izlive koji uopste nisu u funkciji, a pojedine firme za vreme merenja protoka i uzimanja uzorka u otpadne vode ispustaju cistu vodu samo da bi smanjili koncentraciju zagadenja. Od takvih stvari se coveku zaista smuci, navodi Bugarski.

- Racunamo da ce za cetiri-pet godina ovim preduzecima mnogo jeftinije biti da naprave postrojenja za preciscavanje, nego da placaju naknade za odvodenje otpadnih voda koje ispustaju u kanal, rekao je Skoric.

Kao sto smo vec pisali, projekat obnove Velikog backog kanala finansira Vlada Norveske, a sprovodi norveski Institut za vodoprivredu. Kanal je najzagadeniji na deonici od Crvenke do Vrbasa, na kojoj otpadne vode ispustaju ''Karneks'', ''Vital'', ''Jafa'', dve secerane, kozara i jos neke firme, koje su na razlicite nacina opstruirale citav poduhvat, sto je predstavnik norveskog instituta vise puta javno kritikovao, najavljujuci mogucnost povlacenja svoje ustanove i vlade iz projekta. R. Kukobat

-- GLAS JAVNOSTI:
EKOLOSKI FOND NIJE DOBIO NIJEDAN "EKO-DINAR'' - JEDNI SMISLILI, DRUGI KORISTILI
NOVI SAD - Ekoloski fond Novog Sada u poslednjih nekoliko godina uopste nije dobijao sredstva od tzv. eko-dinara, koji se naplacuje od svih Novosadana putem racuna objedinjene naplate, mada je svojevremeno sam inicirao uvodenje ove naknade, koje bi, kako je bilo zamisljeno, trebalo da predstavlja osnovni izvor za finansiranje projekata iz oblasti zastite zivotne sredine u gradu.

Prema racunici Ekoloskog pokreta grada, na "'ekoloski'' podracun se godisnje ''slije'' oko pola miliona evra, sto znaci da je u poslednje cetiri godine inkasirano oko dva miliona evra, od cega je, prema izvestaju Gradske vlade, od 2000. godine finansiran samo rad jednog fakulteta sa dva departmana na pracenju i ispitivanju zagadenja izvorista vode na Ratnom ostrvu.

"Ekoloski fond su svojevremeno zajednicki osnovali Ekoloski pokret grada, Matica srpska, SANU i jos neke renomirane institucije, koje, buduci da su registrovane kao udruzenja gradana, nisu bile u mogucnosti da uvedu naplatu eko-dinara, zbog cega smo se 1995. godine obratili Skupstini grada s predlogom da i ona postane suosnivac Fonda.

Lokalnoj vlasti se od svega najvise dopala ideja da uvedu novu naknadu, sto su tada i ucinili, a danas smo dosli do toga da tim sredstvima raspolaze gradski Izvrsni odbor, koji o tome nikom ne polaze racuna. Njihov, nazovi, izvestaj o upotrebi tih sredstava od 2000. godine naovamo, stao je u samo jedan pasus'', izjavio je direktor Ekoloskog pokreta Nikola Aleksic.

Zbog, kako tvrde, nenamenskog trosenja sredstava iz ''eko-dinara'', Ekoloski pokret grada najavljuje da ce podneti i krivicne prijave protiv clanova Gradske vlade koji imaju ovlascenja da raspolazu sredstvima prikupljenim po ovom osnovu. R. K.

18. februara

-- GLAS JAVNOSTI:
KONTROLA KVALITETA VAZDUHA ZA CISTIJI GRAD
BEOGRAD - Gradska vlada usvojila je, na poslednjoj sednici, Predlog kontrole kvaliteta vazduha u prestonici za 2004. i 2005. godinu. Predlog predvida i uspostavljanje dopunskih mreza mernih mesta. Prema ovom dokumentu, kvalitet vazduha u pojedinim delovima grada proveravace se sistematskim i povremenim merenjem, a pratice se i uticaj zagadenog vazduha na zdravlje ljudi. Prema recima Radovana Draskica, clana gradske vlade, ovim dokumentom predvida se jos oko 20 lokacija za sistemsku kontrolu vazduha.

- Na ovim mestima registrovace se prisustvo osnovnih zagadujucih materija. Povremeno merenje ce se obavljati u ulicama Milosa Pocerca, Goce Delceva, Obilicev venac, Dr Jovana Subotica, Pozeskoj, Bulevaru mira, u Lazarevcu i naselju Grabovac- rekao je Draskic, i dodao da ce Izvestaji o rezultatima merenja kvaliteta vazduha biti dostavljani jednom mesecno gradskom Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine. O. N. S.

17. februara

-- DNEVNIK:
SUTRA U ELEMIRU SASTANAK POVODOM NAJAVE IZGRADNJE CADJARE - EKOLOZI ZOVU NA UZBUNU
ELEMIR - Povodom nedavno obelodanjene namere HIP "Petrohemije'' iz Panceva da ce se u sklopu fabrike sintetickog kaucuka (FSK) u Elemiru graditi novi pogon, za sutra je u ovom selu zrenjaninske opstine zakazana tribina pod nazivom "Fabrika karbonskih punila - Fabrika cadi''.
Prema najavama organizatora sastanka, Komisije za ekologiju Saveta Mesne zajednice Elemir i ponovno aktiviranog mesnog Ekoloskog drustva "Okanj'', na skup ce biti pozvani celnici "Petrohemije'', rukovodstvo FSK, opstinsko rukovodstvo, kao i republicki i pokrajinski funkcioneri iz ekoloskih resora. Vrata Doma omladine, gde se zbor odrzava, bice otvorena i za sve zainteresovane zitelje Elemira, kod kojih je najava izgradnje novog hemijskog postrojenja izazvala veliku zabrinutost i strah. Zbog toga je, po recima organizatora, jedan od osnovnih ciljeva elemirske tribine da se od nadleznih dobiju odgovori na ekoloska, ali i ekonomska pitanja vezana za ovaj 22 miliona dolara vredan investicioni zahvat. Sl. S.

15. februara

-- TANJUG:
EKOLOSKI SEMINARI "ZAJEDNO ZA ZDRAVLJE"
PLJEVLJA - Pljevaljsko nevladino udruzenja "Viva vita" zapocelo je kampanju "Eko Mocevac 2004", u vezi sa postavljanjem novih kontejnera za smece u toj mesnoj zajednici. Odrzan je seminar na kome su obradjene teme "Stanje zivotne sredine u Pljevljima", "Uticaj zagadivaca na zdravlje gradana" i "Komunalni otpad - izvor epidemioloskih oboljenja". Edukatori ce biti dr Ljubica - Beba Dzakovic, profesori Zagorka Kalovic, Munira Desevic i Rosanda Terzic. Naziv kampanje je "Zajedno za zdravlje - cuvajmo posude za smece". Ovaj projekat je podrzao CF u saradnji sa lokalnom upravom, a ima za cilj poboljsanje ekoloskih i ostalih uslova zivota u mesnoj zajednici Mocevac. U toku je postavljanje 985 kanti za smece, 105 kontejnera i devet koseva. Ekolosko drustvo "Breznica" i opstina Pljevlja uputili su apel gradanima da ugase pepeo pre odlaganja u kontejnere, jer se prilikom paljenja stvaraju toksicni i veoma karcenogeni gasovi, stetni po zdravlje ljudi. Na plakatama i lecima koji propagiraju ovu akciju izmedju ostalog stoji da nepovoljan polozaj Pljevalja, koja su smestena u kotlini, i nekontrolisano sagorevanje u individualnim, industrijskim i drugim lozistinma dovode do teskih zdravstvenih problema gradana i zimskim mesecima.

14. februara

-- TANJUG:
GENETICKI MODIFIKOVANA HRANA I IZ SCG
LONDON - Medju zemljama iz kojih Evropskoj uniji dolazi "pretnja" geneticki modifikovane hrane nalazi se i Srbija i Crna Gora, objavli su danas londonski mediji. U Srbiji je, kako istice "Gardijan", prosle godine otkriveno oko hiljadu hektara ilegalno zasadjenih geneticki modifikovanom sojom. Zbog slabe i nejasne zakonske regulative zasad je rod unisten na samo 80 hektara, navodi list. U Srbiji i Crnoj Gori je, navodi "Gardijan", zvanicno zabranjen uvoz takve hrane, ali se zakon krsi. Kao dodatni problem list navodi Kosovo, gde je, kroz americku humanitarnu pomoc, ilegalno plasirano i seme geneticki modifikovane hrane. Istrazivanje londonskog lista je pokazalo da u Evropskoj uniji, gde su genetski modifikovana hrana i seme zabranjeni, postoji ozbiljna zabrinutost da bi takva hrana mogla doci iz istocne Evropse i, posebno, novih clanica Unije. U Evropskoj uniji se tvrdi, istice list, da americka kompanija Monsanto, koja je vlasnik vecine genetski modifikovanog semena, koristi zemlje istocne Evrope kao "trojanske konje", preko kojih bi u Evropu uspela da ubaci zabranjenu hranu. Istrazivanja su pokazala da su u Poljsku, Cesku i Madjarsku, pre svega kroz americku humanitarnu pomoc, vec ubacene ogromne kolicine genetski modifikovanog semena. Te zemlje su od 1. maja ove godine clanice Evropske unije. Medju svetskim naucnicima, podseca londonski list, su jos uvek podeljena misljenja o zdravstvenim posledicama genetski modifikovane hrane. Jedino sto je do sada zasigurno utrdjeno je da je ta hrana jedan od uzroka preterane gojaznosti i oboljenja vezanih za debljinu. Mnogi strucnjaci, medjutim, tvrde da su posledice daleko opasnije. Osnovni problem je, medjutim, upozorava britanski dnevnik, sto kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljistvu vise nista drugo ne moze da raste. A vlasnik semena je americki kompanija Monsanto, koja na taj nacin postaje "gospodar zivota".

-- TANJUG:
ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE DOZVOLE ZA RAD ZAGADJIVACU TARE
ZABLJAK - Poklonici reke Tare podnece uskoro drzavnom tuziocu Crne Gore zahtev da se preispita ko je mojkovackoj fabrici "4. novembar" izdao dozvolu za rad, saopsteno je danas u nevladinoj organizaciji "Drustvo prijatelja reke Tare". Prema recima sekretara tog drustva Miroslava Sljivancanina, mojkovacka fabrika nije mogla da dobije dozvolu za rad. "Ako se ima u vidu da fabrika u proizvodnju koristi otrovne materije, postavlja se pitanje ko joj je uopste smeo dati dozvolu za rad ?"- zapitao je on. Sljivancanin je najavio da ce to drustvo traziti odstetni zahtev od izazivaca ekoloskog incidenta na podrucju Mojkovca, kada je usledio pomor ribe. On je rekao da ce dobijena finansijska sredstva iskoristiti za nabavku laboratorije za svakodnevno ispitivanje voda reke Tare i kupovinu riblje mladji.

13. februara

-- DNEVNIK:
POKRET POTROSACA NOVOG SADA: ISCURI VODE ZA CITAV GRAD!
NOVI SAD - Cesti su slucajevi da domacinstva ne prijave sve clanove, pa se ukupna potrosnja deli na manje stanara nego sto ih stvarno ima, a samim tim su racuni veci, kaze sef obracuna i naplate u "Vodovodu" Zeljko Mitrovic

Pokretu potrosaca Novog Sada sve cesce se obracaju gradani nezadovoljni visokim racunima za potrosenu vodu, takode, pitaju se da li je voda koju piju ispravna, s obzirom da su se pojavili prodavci filtera koji idu od vrata do vrata i ubeduju gradane u njen katastrofalni kvalitet.
Tim povodom, Pokret potrosaca odrzao je sednicu Odbora za kvalitet i cene i pozvao sefa sluzbe obracuna i naplate u "Vodovodu i kanalizaciji" Zeljka Mitrovica. On je potvrdio da izvesnih poteskoca s obracunom potrosene vode ima, pre svega zato sto su u kolektivnom stanovanju svi stanovi jedne zgrade prikljuceni na jedan vodomer, pa se ukupno potrosena voda podeli na broj clanova domacinstva sto znaci da gradani placaju prosek, a ne stvarno koliko su potrosili.
- Cesti su slucajevi da domacinstva ne prijave sve clanove, pa se ukupna potrosnja deli na manje stanara nego sto ih stvarno ima, a samim tim su racuni veci - rekao je Mitrovic i dodao da to nije jedina nevolja. Po njegovim recima, u mnogim stanovima slavine kaplju ili cure vodokotlici, a jedno istrazivanje koje je uradilo preduzece "Nautilus" pokazalo je da se godisnje na ovakav nacin potrosi 7,5 miliona kubika vode. S ovom kolicinom mogao bi se snabdeti grad od 120.000 stanovnika. Takode, kako kaze Mitrovic, u gradu ima 40 neispravnih vodomera koji ce ovog meseca biti zamenjeni.
Sto se tice kvaliteta vode, Mitrovic tvrdi da je ona hemijski i bioloski ispravna. To pokazuju rezultati Instituta za zastitu zdravlja kao i dve laboratorije u "Vodovodu". Objasnio je da se na svaka dva sata ispituje ispravnost vode i da bi, ukoliko bi se utvrdilo prisustvo teskih metala, njena isporuka odmah bila obustavljena.
Predsednica Odbora za kvalitet i cene prof. dr Desanka Bozidarevic, smatra da bi trebalo naloziti gradskoj upravi, Institutu za zastitu zdravlja i "Vodovodu i kanalizaciji" da zajedno naprave analizu svih koji prodaju preciscivace i filtere za vodu. Na sednici je zakljuceno i da bi trebalo vise apelovati na skupstine stanara da zajedno sa stanarima provere sve vodovodne uredaje u stanu kako bi se na vreme otklonila neracionalna potrosnja. Clanovi odbora smatraju da bi kod zgrada koje se tek zidaju trebalo u startu uvesti vodomere u svaku stambenu jedinicu, a u nekom duzem roku to bi moglo da se uradi i u starim zgradama. Pokret potrosaca grada smatra da bi na cesmama javnih bunara obavezno trebalo da stoji natpis o ispravnosti te vode s datumom poslednje analize. Kako je rekla Bozidarevic, Pokret ce se angazovati da ovu nameru sto pre ostvari.

-- DNEVNIK:
"EKO - KAMP FRUSKA GORA 2004" - DRUZENJEM DO NOVIH SAZNANJA
NOVI SAD - Medunarodni obrazovno-istrazivacki projekat "Eko- kamp Fruska gora 2004" bice realizovan od 16. do 20. aprila na Letenci, najavljeno je juce na konferenciji za novinare. Organizatori su Osnovna skola "Zarko Zrenjanin" u Novom Sadu i udruzenje Mladi istrazivaci Vojvodine, a suorganizatori: Naucno-istrazivacko drustvo studenata biologije "Josif Pancic" i Drustvo mladih istrazivaca Instituta za geografiju "Branislav Bukurov", oba sa Prirodno - matematickog fakulteta u Novom Sadu, DZIII osnovna skola u Temisvaru (Rumunija) i Osnovna skola "Alde" u Segedinu (Madarska).
- Ovom akcijom i druzenjem ucenika zelimo da prosirimo regionalnu i medunarodnu saradnju - rekao je direktor OS " Zarko Zrenjanin" Zarko Musicki. - Nadamo se da ce ovakvi susreti postati tradicionalni, a da ce daci, posebno nasi gosti, imati priliku da nauce nesto novo, ali i da se upoznaju sa prirodnim lepotama Fruske gore.
Prema recima vode projekta "Eko - kamp Fruska gora 2004." profesora Roberta Damjanovica Cokica, na Letenci ce se okupiti 30 ucenika, odnosno po desetak daka sedmih razreda iz sve tri skole. Za njih ce biti organizovana predavanja, terenski rad, sakupljanje uzoraka, a na kraju ce sami pisati izvestaje o projektu. Pored tri osnovne skole, Mladih istrazivaca Vojvodine i studenata sa PMF-a, u ovoj akciji ucestvuje i nevladina organizacija - madarsko Udruzenje za zastitu zivotne sredine congradske zupanije "Kisferenc".
- Projekat "Eko-kamp Fruska gora" je jedan od odabranih projekata ciju realizaciju sufinansira Republicko ministarstvo prosvete i sporta - rekao je Robert Damjanovic Cokic. - Zelja nam je da darovitu decu, motivisanu da rade na ovakvim projektima, sto kvalitetnije i sveobuhvatnije obrazujemo, da sirimo ekolosku svest i omogucimo ucenicima da se medusobno upoznaju, ali i da sto vise nauce o prirodnim lepotama nase Fruske gore. Ucenici ce biti angazovani u "Ekoloskoj skoli", a studenti u naucno-istrazivackom radu. Ocekujemo da cemo pomoc dobiti i od nadleznih pokrajinskih sekretarijata, a sponzorstvo su obecali GSP Novi Sad i DDOR Novi Sad.

-- DANAS:
UZ POMOC FONDA ZA ZASTITU PTICA GRABLJIVICA "BELOGLAVI SUP" IZ NOVE VAROSI ZASTICENA OVA RETKA PTICJA VRSTA U KANJONU REKE UVAC - KOLONIJA UVECANA SEST PUTA
NOVA VAROS - Od formiranja Fonda za zastitu ptica grabljivica "Beloglavi sup" u Novoj Varosi, pre desetak godina, a zahvaljujuci velikom razumevanju opstinskih i republickih organa i proglasenjem klisure reke Uvac za rezervat prirode, kojim gazduje ovaj fond, broj ptica ove veoma ugrozene vrste, se znacajno uvecao. U kanjonu Uvca zivi 50 parova beloglavog supa, njihov broj se uvecao sest puta, zahvaljujuci brizi o njihovom ocuvanju i organizovanom hranilistu u Uvackom kanjonu.
- Ovih dana inicirali smo prositrenje rezervata sa sadasnjih tri na 6,7 hektara, o cemu cemo uskoro saciniti elaborat i predstaviti ga Vladi Srbije. Nas Fond ce na citavom tom podrucju stititi beloglavog supa i kompletnu floru i faunu, a posebna paznja bice posvecena zastiti ribljeg fonda u ovdasnjim akumulacionimjezerima novovaroskih "Limskih hidroelektrana" i vrlo retkim vrstama biljnog sveta - kaze Pavle Kolasinac, direktor Fonda za zastitu ptica grabljivica "Beloglavi sup" iz Nove Varosi.
U ovdasnjim jezerima: Radoinjskom, Uvackom i Zlatarskom, nalazi se oko 50 miliona kubika vrlo kvalitetne zdrave vode, koja prirodnim padom moze "stici" cak do Beograda, ali je treba zastititi od zagadenja, u prvom redu od ispustanja otpadnih voda i raznih deponija, navodi Kolasinac. D. Bjelopoljac

-- DANAS:
KOMPANIJA "FRESH & CO" PROMOVISALA NOVI PROIZVOD - SOK OD ORGANSKOG VOCA
BEOGRAD - Kompanija "Fresh & Co" zapocela je u februaru proizvodnju sokova od organski gajenog voca i kao prvi u klasi sokova te vrste u prodaji ce se pojaviti "bio next organik" od jabuke - saopstila je juce na konferenciji za novinare Svetlana Blagojevic, PR menadzer komapanije "Fresh&Co".
Prema njenim recima, kompanija "Fresh&Co" ce otkupljivati veliku kolicinu organskog voca s obzirom na to da se ocekuje velika potraznja za ovim proizvodom.
Dragan Stojanovic, direktor sistema kvaliteta kompanije "Fresh &Co" podsetio je da je ta kompanija uvela sisteme upravljanja kvaliteta i zastite zivotne sredine po standardima ISO 9001 i ISO 14001 i dodao da je proizvodnja organskih sokova stepenica vise u zadovoljavanju potreba potrosaca za zdravim proizvodom i visokim nivoom kvaliteta.
- Kompanija "Organika" specijalizovana za kontrolu organske proizvodnje izvrsila je tri kontrole ovog soka po evropskim i americkim standardima. Pored sertifikata Ministarstva poljoprivrede, "bio next" od jabuke je sertifikovan i od strane nemacke kuce "BCS eko garanti" sto ce kompaniji "Fresh & Co" omoguciti da ovaj proizvod plasira na inostrano trziste - izjavio je Nenad Novakovic, direktor kompanije "Organika". I. R.

-- BLIC:
KLONIRANO TRIDESET LJUDSKIH EMBRIONA
SEUL - Grupa juznokorejskih naucnika saopstila je da je uspela da prvi put klonira i odgaji ljudske embrione koji bi mogli da se koriste za lecenje citavog niza oboljenja.
Naucnici tvrde da su iz embriona izdvojili maticne celije sposobne da zamene bilo koju drugu celiju u ljudskom telu bez straha od odbacivanja koje je karakteristicno za operacije presadjivanja tkiva i organa koje su trenutno aktuelne u svetu medicine.

Vo Suk Hvang sa Nacionalnog univerziteta u Seulu, koji je sa kolegama ucestvovao u kloniranju, kaze da su oni uzeli genetski materijal sa normalnih celija od zena donatora i da su ih kombinovali sa njihovim jajascima. To je rezultiralo time da su odgajene takozvane maticne celije koje mogu da se samostalno dele i stvore bilo koju vrstu organa u ljudskom telu. Cilj je bio da se upotrebe celije koje mogu zameniti celije pacijenta koji ima zdravstvenih problema poput Alcajmerove bolesti.

"Zbog toga sto ove celije nose gene svake individue, posle deljenja je moguce ocekivati da se one transplantiraju a da ih imunoloski sistem ne odbaci", rekao je profesor Hvang.

Detalji o istrazivanju koje su sproveli naucnici u Juznoj Koreji objavljeni su u casopisu "Nauka" i bili su tema rasprave na redovnom sastanku Americke asocijacije napredne nauke.

Do sada je bilo vise najava da je uspesno obavljeno kloniranje ljudskog embriona kako bi se proucavale takozvane maticne celije, medjutim mnoge takve tvrdnje su se pokazale kao netacne. Ipak, nijedna grupa naucnika do sada nije objavila da je proizvela tako veliki broj maticnih celija i da sa uspehom prati njihovo napredovanje.

"Ovo su do sada najnapredniji embrioni ljudskog klona koji su proizvedeni", istakao je profesor Hvang za BBC.

Osnovni cilj istrazivanja je da se prouci da li klonirane celije embriona mogu da budu koriscene u terapeutske svrhe, odnosno u lecenju poremecaja kao sto su dijabetes, Parkinsonova bolest ili druge bolesti u kojima je doslo do otkazivanja organa.

"Potencijal embriona maticnih celija je ogroman, ali istrazivaci imaju pred sobom jos mnogo prepreka da prodju. Ovi rezultati deluju obecavajuce, ali veoma je vazno imati na umu da su transplantacija tkiva i celija kao i genska terapija jos tehnologije u nastaku. I moguce je da prodje jos puno godina pre nego sto takve celije budu mogle da se koriste u medicini", rekao je Donald Kenedi, urednik casopisa "Nauka".

On istice da jos postoje eticke podele i da je neophodno na svetskom nivou zabraniti razne aktivnosti na koriscenju ove tehnologije ciji bi rezultat bilo kloniranje zivog ljudskog bica.

ProfesorHang se slaz da bi bila prava ludost klonirati ljudsko bice.

"Nikada necemo pokusati da kloniramo ljudsko bice. Tokom kloniranja zivotinja imali smo mnogo problema i opasnih deformiteta, narocito kod unutrasnjih organa". A. Petrovic

12. februara

-- TANJUG:
PREDSTAVLJENA PUBLIKACIJA "LOKALNI EKOLOSKI AKCIONI PLAN PANCEVA"
PANCEVO - Ministar za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava Andjelka Mihajlov ocenila je danas da publikaciju "Lokalni ekoloski akcioni plan Panceva", koja je predstavljena u Skupstini opstine, moze posluziti kao uzor drugim opstinama u Srbiji. Ona je istakla vaznost ovog dokumenta, jer je radjen po tehnologiji danske firme "Kowi" i uz finansijsku pomoc Evropske agencije za rekonstrukciju, cije je sediste u Solunu, a kancelarije u Beogradu, Pristini i Podgorici. Vaznost pancevackog dokumenta je i u tome sto ce posluziti kao matrica za ostale opstine u zemlji i za uporednu izradu nacionalnog akcionog plana po evropskim standardima, dodala je Andjelka Mihajlov. "Ova publikacija ima i obrazovnu vrednost, pa ce, uz jos dve koje su vec promovisane, posluziti i nastavnicima kao udzbenik u skolama, jer smo u 2003. uspeli da ugradimo ekolosko obrazovanje u novi sistem skolstva", istakla je ona. Andjalka Mihajlov je saopstila da je Ministarstvo za zastitu zivotne sredine i prirodnih bogatstava dostavilo novoj skupstini predlog zakona o ekologiji, koji je "jedan od krucijalnih delova reforme i opsteg programa zastite zivotne sredine". Predsednica Skupstine opstine Pancevo Borislava Kruska je naglasila da je na projektu lokalnog ekoloskog plana radilo i cetrdesetak Pancevaca i da je to veoma dragocena publikacija, odnosno dokument na osnovu kojeg ce se razvijati grad i "bar spreciti nova zagadjenja".

-- DANAS:
DONACIJA SAD OPSTINAMA U SRBIJI - UZICANI DOBILI KAMION ZA SAKUPLJANJE CVRSTOG OTPADA
UZICE - Uzice je jedan od ukupno deset gradova u Srbiji kome je Americka agencija za medunarodni razvoj (USAID) posredstvom Organizacije za medunarodni razvoj (IRD) u Srbiji, urucila specijalni kamion za sakupljanje cvrstog otpada.
Vlada SAD je urucila ukupno deseta ovakvih vozila ukupne vrednosti milion dolara opstinskim komunalnim preduzecima u opstinama Sabac, Ruma, Vladimirci, Arilje, Bajina Basta, Pozega, Uzice, Krupanj, Mionica i Valjevo. USAID je obezbedio 75 odsto, a ostatak iznosa opstinska komunalna preduzeca iz deset opstina.
Projekat je realizovan u okviru programa pod nazivom "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA), a ciji su ciljevi unapredenje zdravlja ljudi i zivotne sredine resavanjem sanitarnih problema, prevoza i odlaganja cvrstog otpada, koje su zajednice, formirane u okviru CRDA programa u zapadnoj Srbiji, odredile kao najvece probleme sa kojima se suocavaju.
CRDA predstavlja petogodisnji program koji finansira Agencija SAD za medunarodni razvoj s ciljem da se poveca angazovanje gradana na unapredenju kvaliteta zivota, ekonomskog razvoja, obnova infrastrukture, zastita zivotne sredine i reproduktivno zdravlje u lokalnim zajednicama.
Nedostatak opreme za odvozenje cvrstog otpada i visoki troskovi odrzavanja postojece zastarele opreme, predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi u opstinama koje nisu u mogucnosti da uklanjaju cvrti otpad. Ova donacija doprinece da se poboljsaju usluge komunalnih preduzeca u ovih deset opstina, suzbiju divlje deponije i smanji opasnosti po zdravlje ljudi, a snizice i troskove uklanjanja otpada.
- Vrednost kamiona koji su dobili Uzicani je oko 100.000 dolara i omogucice opstinskom JKP "Bioktos" efikasniji rad - izjavio je Miroslav Martic, predsednik SO Uzice, zahvaljujuci se vladi SAD na donaciji.
Inace, JKP "Bioktos" raspolaze sa deset slicnih kamiona za odvozenje smeca, a prema recima direktora Zorana Zivkovica, ovo preduzece se nada i drugim donacijama, za koje ce sigurno konkurisati. Pored toga, kako je Zivkovic najavio ovo preduzece ce svojim sredstvima nabaviti jos jedno slicno vozilo, kako bi se prikupljanje otpada obavljalo i u seoskom, a ne samo gradskom podrucju, a sto je ovim projektom predvideno.
Roderik Mur, otpravnik poslova Ambasade SAD u Beogradu, prilikom urucenja donacija podsetio je da je Vlada SAD od 5.oktobra 2000.godine Srbiji obezbedila vise od 600 miliona dolara donacija i da ce one biti nastavljene u sklopu zajednickih programa i projekata. Istom prilikom Dzesi Bendz, direktor IRD u Srbiji, najavio je da ce biti nastavljeni slicni programi, ali i projekti u oblasti obrazovanja.
Specijalni kamion prilagoden je odvozenju otpada iz uskih uzickih ulica, jer je odgovoarajucih dimenzija, pa ce mu biti moguc pristup takvim ulicama i u zimskom periodu. N. Kovacevic

-- GLAS JAVNOSTI:
RIBOLOVCI "SPASAVAJU" OBLACINSKO JEZERO - "POZAJMLJUJU" KRAJKOVACKE VODE
NIS - Vec nekoliko godina, na inicijativu clanova Zajednice organizacija sportskih ribolovaca "Juzna Morava 2"cije je sediste u Ni