>>> EkoForum

30. januara

-- GLAS JAVNOSTI:
ZAVOD ZA ZASTITU ZDRAVLJA OGLASIO SE POVODOM KVALITETA PIJACE VODE - KOLICINA ARSENA KONSTANTNO VISOKA
KIKINDA - Koncentracija arsena u vodi za pice koju konzumiraju Kikindani je na gornjoj granici maksimalno dozvoljene koncentracije prema vazecem Pravilniku o higijeni ispravnosti vode za pice i iznosi 10 mikrograma po litri prema trenutno raspolozivim podacima", rekao je na jucerasnjoj konferenciji za stampu Branislav Hacko, direktor kikindskog Zavoda za zastitu zdravlja.

- Pretpostavlja se da je na ovim dubinama vodonosnog sloja od 180 do 220 metara koncentracija arsena konstantna. Ispravnost vode kontrolisana je u nekoliko bunara u gradu i selima i tom prilikom ustanovljeno je da je arsen prisutan u vodi od 3, 5, 10, 12, pa na pojedinim mestima i do 16 mikrograma po litri - dodao je Hacko.

Zajednicki zakljucak predstavnika sanitarne i inspekcije za zastitu zivotne sredine , JKP "6. oktobar", Zavoda za zastitu zdravlja i Izvrsnog odbora SO Kikinda, jeste da u naredne tri nedelje treba sprovesti opsezno i permanentno ispitivanje vode za pice u smislu tacne procene zdravstvenog rizika, receno je na konferenciji. Jedino pravo i trajno resenje ovog problema ali i problema tzv. huminskih materija i neprijatnog mirisa vode koju piju Kikindani jeste izgradnja fabrike vode koja kosta oko 20 miliona evra, izgradnja rezervoara i kompletna zamena vodovodne mreze, stare vise od 30 godina.

Doktor Ljubisa Milicev istice da u proteklih nekoliko godina problem nisu bile pare, nego moral i odgovornost nekih ljudi.

Trece mesto

"Najveca koncentracija arsena u pijacoj vodi prema mojim saznanjima jeste u Bangladesu i krece se oko 1.500 mikrograma po litri, na drugom mestu su pustinjske drzave SAD (Arizona, Nevada) gde se koncentracija krece oko 809 mikrograma po litri, a na trecem smo mi, ali za taj problem niko ne zna", rekao je doktor Miroslav Kukucka na konferenciji za novinare. J. L.

-- DANAS:
G17 PLUS KRAGUJEVCA UPOZORAVA - MOGUCA EKOLOSKA BOMBA
KRAGUJEVAC - Zaprepasceni smo i uplaseni informacijom da se u Kragujevcu planira izgradnja republickog centra za tretman opasnog otpada. Saznanje da ce u narednih 30 godina u nas grad biti dovozeno i preradeno oko tri miliona tona opasnih materija, dovodi nas do zakljucka da ce Kragujevac sigurno postati najveca ekoloska bomba na Balkanu, naglaseno je na jucerasnjoj konferenciji za novinare kragujevackog G17 Plus. Novi Sad je vec odbio da se u tom gradu locira Centar za tretman opasnog otpada, te da su se, prema pisanju novosadskog Dnevnika, gradske vlasti Kragujevca jedine prijavile za realizaciju tog projekta.
- Moguce je da se u ovom poslu vide pozitivni ekonomski efekti ili da je to onaj razvojni podsticaj zaposljavanju u ovom gradu, ali je nepobitna cinjenica da profit ne sme biti iznad zdravlja stanovnika, a posebno mladih ovoga grada - rekao je juce potpredsednik Opstinskog odbora G17 Plus u Kragujevcu Slobodan Boskovic. Celnici ovdasnjeg ogranka G17 upozorili su juce da se u ovom slucaju radi o cistom ekoloskom projektu, francuska konsultantska kuca "Sofraco" (koja je napravila projekat) "sigurno je imala ekonomski i nacionalni interes da jedan takav centar bude lociran negde u Provansi ili na obalama Loare". Z. R.

-- DANAS:
FIN MEDBO, STRUCNJAK NORVESKOG INSTITUTA ZA ISTRAZIVANJE VODA - REVITALIZACIJA VELIKOG KANALA DTD DOVEDENA U PITANJE
NOVI SAD - Projekat revitalizacije Velikog kanala DTD, vredan 1,5 miliona evra, koji finansira norveska vlada, nije se pomerio sa "mrtve tacke" od jula prosle godine, kada smo na zahtev Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Srbije, pristupili resavanju problema zagadenja. Srpska vlada nam se obratila za pomoc, i tvrdila da je rec o prioritetnom zadatku, ali mi jos uvek ne mozemo da ustanovimo ko je nadlezan za sprovodenje Zakona o zastiti voda - rekao je Fin Medbo, direktor projekta revitalizacije kanala DTD iz Norveskog instituta na konferenciji za novinare u Izvrsnom vecu Vojvodine.

"Karneks" ispusta krv i zavarava tragove

- U Karneksu kazu da nemaju problem sa zagadenjem, a periodicno ispustaju otpad. Iz njihovih ispusta istekne velika kolicina, vode koja se koristi za pranje fabrika posle klanja, kao i velika kolicina krvi. "Karneks" ima nekoliko ispusta i na taj nacin pokusava da zavara tragove - rekao je Medbo.

Prema njegovim recima, neshvatljivo je da mnoge fabrike u Kuli i Vrbasu, imaju postrojenja za preradu otpadnih voda, ali da ih ne koriste, odnosno ispustaju ih u kanal bez ikakvih sankcija. Medbo je ustvrdio da je vrbaska secerana tokom kampanje ispustila 8,5 hiljada tona mulja u kanal.
- Zagadenje pocinje na prevodnici u Vrbas, sest kilometara nizvodno se mesaju sva zagadanja i ispusti. Nas monitoring podrazumeva merenje kvaliteta vode i kolicine otpada koji ispustaju deset fabrika, "Karneks", secerana "Backa" i "Crvenka", fabrika za proizvodnju alkohola "Panon", "Istra" iz Kule, kozara "Eterna", indistrija keksa "Jafa", tekstilna industrija "Sloboda". "Farmakop" i "Vital". Nazalost, u neke fabrike nije moguce uci, a potpuno mi je neverovatno da mnogima nije jasno da se preradom otpada moze i zaraditi - rekao je Medbo.
Ljiljana Conkic, pokrajiski sekretar za zastitu zivotne sredine je istakla da je problem sa zagadenjem u mnogome pogorsan, jer Vojvodina nema inspekcijski nadzor, odnosno mehanizme da sankcionise zagadivace. Conkiceva je dodala da joj je poznato da republicki inspektor Ministarstva za polljoprivredu neprestano salje izvestaje o zagadenju, ali da se oni uvek "nekako izgube".
- Evropska unija nece dozvoliti izvoz roba na njena trzista, ako proizvodaci ne postuju ekoloske standarde propisane sertifikatom ISO 14 000. Nas osnovni problem je sto jos uvek nemamo Zakon o vodama usaglasen sa evropskim vodnim pravom, ali pre svega to sto se postojeci zakonski propisi ne primenjuju - rekla je Conkic. M. Ivanic

-- DNEVNIK:
PREDSTAVLJANJE PROJEKTA REVITALIZACIJE VELIKOG KANALA DTD - ZAGADIVACE NEMA KO DA KAZNI
NOVI SAD - Vojvodina nije dobila inspekcijski nadzor nad zagadivacima - Direktor projekta revitalizacije kanala Norvezanin Fin Medbo kaze da se nista nije pomerilo s mrtve tacke sest meseci
Izvrsno vece Vojvodine uskoro ce inicirati sastanak sa predstavnicima industrija koje zagaduju Veliki kanal Dunav-Tisa-Dunav na potezu od Crvenke do Vrbasa, rekla je na jucerasnjem predstavljanju projekta njegove revitalizacije sekretar za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj LJiljana Conkic. Podsetivsi da u pocetku nije bilo problema u ostvarivanju ovog projekta, ali da je u poslednje vreme doslo cak i do ideje da se od njega odustane, istakla je da bez saradnje predstavnika svih nivoa vlasti, privrede i stanovnistva ne moze biti reseno pitanje zagadenja tog kanala.
- Problem je veliki, jer Vojvodina nije dobila inspekcijski nadzor i nema mogucnosti da sankcionise zagadivace. Samo republicki inspektor za poljoprivredu moze da napise takvo resenje, a nas sekretarijat to ne moze - rekla je Conkic dodajuci da ne zna kakve je mere republicki inspektor preduzeo.
Projekat oporavka ovog kanala zvanicno je zapocet u junu prosle godine. Posao finansira Norveska vlada preko svog Instituta za vodna istrazivanja sumom od 1,5 miliona evra, a u njemu ucestvuju i Departman za hemiju s Prirodno-matematickog fakulteta u Novom Sadu, JP "Vode Vojvodine" i agencija za menadzment "Renesansa".
Direktor projekta revitalizacije kanala iz Norveskog instituta Fin Medbo je rekao da se nista nije pomerilo sa mrtve tacke sest meseci nakon pocetka, kada je Norveska vlada dobila projekat na zahtev Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije. Voda se zagaduje nesmanjenom zestinom, a niko od zagacivaca ne biva kaznjen, dodao je on, podsetivsi da je, kada se projekat pravio, razgovarao sa republickim ministrom za ekologiju Andelkom Mihajlov. Kada je dosao godinu dana kasnije, ona je rekla da to Ministarstvo vise nije nadlezno za zagadenje voda.
- Imam dve mogucnosti, da odem natrag kuci i u svojoj zemlji udisem cist vazduh, ili da se konacno pokrene pitanje resavanja zagadenja - rekao je Medbo i podsetio da se Srpska vlada Norveskoj vladi obratila za pomoc sa tvrdnjom da je resenje ovog pitanja jedan od prioriteta, ali i da jos uvek nije uspeo da shvati ko je nadlezan za sprovodenje Zakona o zastiti voda.

- Zagadenje pocinje kod prevodnice u Vrbasu, a osim sedam stanica na kojima se radi monitoring na Velikom kanalu, radimo i monitoring na obalama lateralnog kanala. Sest kilometara nizvodno od prevodnice se mesaju sva zagadenja.
- U kanal otpad ispusta deset fabrika: vrbaski "Karneks" i Secerana "Backa", secerana u Crvenki, Fabrika za proizvodnju alkohola "Panon", "Istra" iz Kule, kulska kozara "Eterna", industrija keksa "Jafa", tekstilna industrija "Sloboda", farma "Farmokop" i fabrika ulja "Vital" iz Vrbasa, rekao je Medbo, ilustrujuci svoje tvrdnje fotografijama koje su napravljene tokom ispitivanja.- Vrbaska secerana je tokom kampanje ispustila 8,5 hiljada tona mulja u kanal, "Farmakop" ima mesta za prikupljanje otpada, ali ih ne koristi, "Karneks" kaze da nema problema sa zagadenjem, a iz njega izade velika kolicina krvi, vode koja se koristi za pranje fabrike posle klanja i masti. U ovoj fabrici se otpad ne ispusta stalno nego periodicno, a postoji nekoliko ispusta i na taj nacin pokusavaju da zavaraju tragove.
- I kada se ude u neku fabriku, dobiju se unapred pripremljeni i pogresni podaci. Kada dodemo, desava se cak i da se iskljuce celi pogoni kako ne bismo imali uvid u pravo stanje. Pored nedostatka ekoloskog morala, ima dosta i neznanja, jer u industrijama ne shvataju da se otpad mora preradivati u krugu fabrike - rekao je strucnjak za vode novosadskog Instituta za hemiju Bozo Dalmacija, koji ucestvuje u projektu. On je dodao da je nas zakon o vodama zastareo i nije uskladen sa evropskim vodnim pravom.

Vrbasani oguglali

U Vrbasu vec 14 godina ne radi precistac, a prema recima predsednika Izvrsnog odbora vrbaske opstine Miodraga Jovovica uskoro bi trebalo da pocne njegova revitalizacija. Stanovnici Vrbasa i okolnih opstina su oguglali na ovaj problem, kazao je on, podsetivsi da su opstinske vlasti uputile pismo svim vrbaskim industrijama, ali da su samo predstavnici "Vitala" pristali da dodu na razgovor. Plasimo se da ne izgubimo ovaj projekat, ako Norvezani odu ko ce nam pomoci, pita se Jovovic. S. Gluscevic

-- DNEVNIK:
ODZACI OCEKUJU POMOC POKRAJINE - VODA PRVA BRIGA
ODZACI - Potpredsednik Izvrsnog veca AP Vojvodine dr Dusko Radosavljevic primio je juce predsednicu Skupstine opstine Odzaci Mariju Sargac sa saradnicima. Povod za ovaj susret je bio nastavak realizacije prioritetnih projekata koje odzacka opstina treba da realizuje u 2004. godini uz strucnu podrsku pokrajinskih organa. Potpredsednik Radosavljevic je naglasio da je ova vojvodanska opstina pravovremeno i uspesno reagovala na konkurse Fonda za razvoj AP Vojvodine, koji je u prethodnoj godini imao prvenstveni zadatak da podrzi razvoj malih i srednjih preduzeca.
Vecina zahteva koje su ponudili privrednici ovog kraja uzeta je u obzir. Rec je o 24 projekta u kojima je naznaceno povecanje zaposlenih. Prioritetni zadaci u ovom trenutku za Odzacane su resavanje snabdevanja pijacom vodom kao i poboljsanje uslova rada u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Poslovi na zavrsetku fabrike vode za koju na preporuku Fonda za razvoj AP Vojvodine dobijen kredit od Interfines banke iz Svajcarske, trenutno su u fazi povezivanja filtera za pocetak probne proizvodnje. S. Jovin

-- DNEVNIK:
ELEMIR SE RESAVA ZAGADJENE VODE ZA PICE
STIZE PILOT-POSTROJENJE?
ELEMIR - Visemesecne pripreme Elemiraca za resavanje problema u vezi sa vodom za pice ulaze u zavrsnu fazu, pa je za danas zakazan sastanak Opstinskog kriznog staba i predstavnika mesne zajednice. Na njemu ce biti predstavljeni rezultati razgovora seoske Komisije za vodu sa republickim ministrom ekologije Andelkom Mihajlov, kao i utisci sa beogradske prezentacije pilot-postrojenja za preciscavanje pijace vode, koje ce, verovatno, biti instalirano u Elemiru.
Zbog katastrofalnih rezultata analiza fizicko-hemijskih svojstava pijace vode u seoskoj vodovodnoj mrezi, u Elemiru je, jos sredinom prosle godine, formirana Komisija. Ona bi, po nalogu Saveta mesne zajednice, trebalo da pronade resenje za ovaj problem. Selo koje se nalazi na sedam kilometara od Zrenjanina, ima pijacu vodu koju karakterisu negativna svojstva i slicne osobine za ceo srednjobanatski region. Ipak, najvecu zabrinutost Elemiraca izazivaju visestruko povisene vrednosti arsena. Sl. Surla

-- TANJUG:
PO NALAZIMA ZAVODA ZA ZASTITU ZDRAVLJA - ARSEN PIJU I U KIKINDI
KIKINDA - Koncentracija arsena u pijacoj vodi u Gradskom vodovodu u Kikindi stalno je blizu gornje granice. Kako je juce saopsteno u kikindskom Zavodu za zastitu zdravlja, koji "pokriva" podrucje sest opstina severnog Banata i Potisja, jos jednom se potvrdilo da je voda u kikindskom vodovodu slabog kvaliteta, odnosno da u njoj ima 10 mikrograma arsena po litru.
Zbog toga, strucnjaci tog Zavoda apeluju na lokalnu samoupravu da sto hitnije resi pitanje snabdevanja stanovnistva kvalitetnom pijacom vodom jer ona, pre svega, nije higijenski ispravna.

29. januara

-- DNEVNIK:
NOVI SISTEM MERENJA AEROZAGADJENJA U PANCEVU - KRAJ ZABLUDA "U DOZVOLJENIM GRANICAMA"
PANCEVO - Montirana je oprema iz Italije vredna oko 300.000 evra, koja se sada nalazi u probnom radu. - Odmah se pokazalo da je u nekim delovima grada zagadenje vazduha daleko iznad dozvoljenog nivoa
Pancevacki vazduh, jos od pre cetrdesetak godina, kada su pustane u rad petrohemijske fabrike na rubu grada: Azotara, Petrohemija i Rafinerija nafte, pun je otrovnih gasova. Otrovne materije su ispustane i u Tamis i Dunav, a dospevale su i u podzemne tokove. Za sve to se znalo, ali nikad nije utvrden sastav gasova i raznih taloga, jer nisu postojali odgovarajuci aparati za merenje tih stetnih sastojaka. U isto vreme, nakon merenja sa nekim primitivnim meracima, iz fabrika je saopstavano da se radi o ispustima, odnosno zagadenju u "dozvoljenim granicama". Niko od zitelja Panceva nije u to verovao, ali uz povremene proteste, nista se nije menjalo.
Nekoliko ekscesnih situacija, posebno u vreme NATO bombardovanja 1999. nateralo je politicke strukture u Pancevu da se ozbiljnije pozabave zagadivanjem vode, vazduha i tla u gradu i okolini.
Predsednica Skupstine opstine Borislava Kruska saopstila je da je lane, uz donaciju Italije od 300.000 evra, preko Ujedinjenih nacija, uradena studija u kojoj je sagledano stvarno stanje zagadenja vazduha u Pancevu i utvrdeno koju opremu treba nabaviti. Prosle godine stigla je i oprema koju su strucnjaci iz Austrije montirali na tri merna mesta u gradu. Sistem je sada, prakticno, u probnom radu.
- Montirana oprema omogucava da se svakog sata emituju podaci o prisutnosti svih otrovnih supstanci u vazduhu: merkaptana, sumpor - dioksida i aromaticnih ugljovodonika, koji su kancerogeni. Vec prvi rezultati rada mernog sistema, mada je rec o probnom radu, upozoravaju da je, na primer u Ulici cara Dusana, jednoj od najduzih i najsirih saobracajnica u gradu, u nekim delovima dana zagadenost vazduha zabelezena znatno iznad dozvoljenog nivoa. Doduse, tu je i saobracaj veoma intenzivan, pa ne iznenaduje prisustvo velikih kolicina ugljen - dioksida i sumpora - kaze Kruska.
Uz pomoc ovog sistema moci ce u svakom momentu da se zna kolika je koncetracija stetnih sastojaka u pancevackom vazduhu. Naravno, to ce biti i signal da se intervenise kod zagadivaca koji ispustaju otrovne sastojke. Ostaje da se nabavi dodatna oprema, u vrednosti od oko 100.000 evra, za sta je vec raspisan konkurs. Tako ce Pancevo, vec do kraja godine, imati ozbiljan sistem za merenje i, istovremeno, za zastitu covekove okoline.
Inace, ovaj sistem je prvi ovakve vrste u zemlji. Znacajno je da je oprema iz donacija isporucena sa rezervnim delovima za potrebe u naredne dve godine. Tako ce ovaj sistem moci nesmetano da funkcionise. To znaci da ce Pancevci u tom vremenu znati tacno sta ih od stetnih materija u vazduhu ugrozava i preko lokalnih vlasti pokusati da uticu da se to otkloni. N. Terek

-- VECERNJE NOVOSTI:
ZAGADJIVANJE SE ISPLATI!
BEOGRAD - Vlada Srbije proglasila je prioritetom revitalizaciju Velikog kanala DTD, a Norveska vlada ponudila je pomoc u pronalazenju pravog resenja. U septembru su predstavnici ove drzave obilazili "crne gacke" kanala, od Crvenke do Vrbasa, i napravili detaljan projekat ko su najveci zagadivaci. Medutim, sada razmisljaju da od celog projekta dignu ruke.
- Naisli smo na mnogo problema, ali jos nismo uspeli da nademo sagovornika na republickom nivou. Ne znamo ko je zaduzen za resavanje problema zagadenja vodotokova - rekao je direktor Projekta Fin Medbo iz Norveskog Instituta za istrazivanje voda na jucerasnjoj konferenciji za stampu. - Za ovaj Projekat zaduzena je republika, pregovore smo zapoceli sa nadleznima u Ministarstvu za ekologiju, ali smo kasnije saznali da pitanje zagadenja voda nije njihova nadleznost.
Program monitoringa obuhvata sedam mernih stanica na obalama Velikog kanala DTD i nekoliko na lateralnim kanalima, koji se ulivaju u Veliki backi kanal.
Strucnjaci iz Norveske su na potezu Crvenka - Vrbas, utvrdili deset industrijskih zagadivaca, od secerane u Crvenki do "Karneksa" u Vrbasu, a u Veliki backi kanal ispusta se i otpadna voda iz gradova.
Problem u resavanju zagadenja vodotokova je i zastarela zakonska regulativa kao i simbolicna visina nadoknade, koja, prema recima Miroslava Tomina, tehnickog direktora "Vojvodina voda", stimulise zagadivace da ne pristupe procesu preciscavanja otpadnih voda.

SANKCIJE
- Sekretarijat za zastitu zivotne sredine moze da utvrdi zagadivace, ali ne moze da ih sankcionise - izjavila je prof. dr LJiljana Conkic, pokrajinski sekretar za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj. - To je nadleznost glavnog republickog inspektora za vodoprivredu.

VRBAS
OPSTINA Vrbas planira ove godine da renovira i dogradi postojeci kolektor za preciscavanje otpadnih voda grada, koje je prestalo sa radom jos 1989. godine.
- U nasoj opstini postoji problem zagadenja Velikog backog kanala, a najveci je sto ne mozemo ni da stupimo u kontakt sa nekim celnicima fabrika - objasnio je Miodrag Jovovic, predsednik Izvrsnog odbora SO Vrbas.

28. januara

-- GLAS AMERIKE:
EKO - TURIZAM U AMERICI
VASINGTON - U rano, toplo popodne u planinama severne Dzordzije, Dejvid MekKjusik i supruga Kerol, odmaraju se na terasi hotela Len Futi Hajk, posle pesacenja od osam kilometara, jer do njega samo pesice moze da se stigne :
" Dolazimo ovamo jer mozemo da pesacimo. Do hotela Len Futi Hajk dopesacimo, i ne moramo da nosimo sator, vrecu za spavanje, i mucite se sa raznim insektima i bubama, i onda se sutradan pesice vratite kuci. "

Hotel ima samo dvadeset soba, i cesto mora da se ceka na rezervaciju. Prosle godine, u hotelu je boravilo vise od sest hiljada gostiju. Generalni direktor, Erik Grejvs, smatra da gosti takodje vole poruku hotela da treba ocuvati i zastiti prirodu :

" Ovde koristimo brojne nacine za zastitu prirode. Kao na primer, sistem za preradu fekalija, kojim godisnje ustedimo oko tri stotine osamdeset tona vode. Takodje preradjujemo ostatke hrane. Istovremeno obucavamo goste kako sami da preradjuju otpad. Naprimer, sve otpatke moraju da ponesu sa sobom. "

Sve je vece zanimanje za eko - turizam, koji se definise kao : " odgovorno putovanje u odmaralista koja stite prirodu i poboljsavaju zivot lokalnog stanovnistva. " Izvrsna direktorka neprofitne, obrazovne institucije Jugo-istocna priroda, Dzojs Merles, smatra da je eko - turizam opravdan - finansijski i ekoloski.

U hotelu, Grejvs pokazuje gostima celije kojima se suncana pretvara u elektricnu energiju, sistem za prikupljanje vode, i prostoriju sa ogromnim, drvenim sanducima, u kojima se preradjuju ostaci hrane, koji se kasnije koriste za djubrenje baste. Kako kaze jedan od dobrovoljaca u hotelu, Ricard Dzudi, gosti dodju da se odmore, ali odlaze malo izmenjeni, jer su naucili nesto o zastiti prirode i opstanku coveka u njoj. Jedna od vlasnica kompanije Okifinoki Avanture, Dzoj Kembel, udruzila se sa americkom Agencijom za zastitu flore i faune, i vodi turiste po ogromnom parku Okifinoki, da bi uzivali u ostrvima kiparisa, zdralovima, aligatorima i kornjacama. Kako kaze, mnogi se pitaju zasto nam trebaju mesta kao sto je Okifinoki park, u kojem stitimo i cuvamo prirodu. Ako ne omogucite ljudima da dodju, vide, omirisu i uzivaju u prirodi, iznela je Dzoj Kembel, nece shvatiti zasto prirodu treba stititi. Kako se saznaje iz raznih izvestaja, sve je vise onih koji odlaze u prirodu, sto moze doprineti povecanim nastojanjima da se zastite preostali, jos nedirnuti izvori flore i faune. Brus Kenedi

-- DANAS:
HOCE LI BITI IZMESTENA NEGOTINSKA DEPONIJA?
ZASAD SAMO ISPITIVANJE NOVE LOKACIJE
NEGOTIN - Mada je vladajuca odbornicka vecina, Koalicije DS i SPS, u negotinskoj Skupstini bila spremna da izglasa vec pripremljenu odluku o izmestanju gradske deponije i utvrdivanju nove lokacije, zbog argumentovanih primedbi opozicionih odbornika ova odluka je preimenovana. Umesto takve odluke, dobijena je skupstinska saglasnost da se izvrse neophodna ispitivanja koja bi pokazala da li predlozena lokacija koja se prostire na 53 ara, a nalazi se u blizini magistralnog puta za Bugarsku, moze da zadovolji sve neophodne kriterijume. Odbornici opozicionih stranaka smatraju da je donosenje ovakve odluke isuvise znacajno i sa dalekoseznim posledicama da bi se ona donela na brzinu i bez misljenja odgovarajucih institucija i strucno uradene studije o njenom uticaju na zivotnu sredinu.

Rampa plus katanac

Novi vlasnici nedavno privatizovanog gradevinskog preduzeca "Krajina", tokom prosle godine uputili su Izvrsnom odboru nekoliko dopisa kojima su trazili da se rese medusobna prava i obaveze u vezi sa koriscenjem njihovog zemljista na kome se, jednim delom, nalazi gradska deponija.
Kako gradska vlada nije reagovala na njhove dopise, vlasnici ovog privatnog preduzeca su pocetkom decembra prosle godine ultimativno obavestili opstinske celnike da ce oni postaviti rampu sa katancem i cuvara na ulazu u gradsku deponiju.
Medutim kaze jedan od vlasnika ove firme, Ljubisa Djordevic, njihova namera je bila da skrenu paznju na ovaj problem i u pregovorima dodu do najboljeg resenja za obe strane.
U prilog tome govori podatak da su oni ponudili da im opstina da drugo, odgovarajuce zemljiste, da im vrate parcelu na kojoj se sada nalazi gradska deponija, koju bi, prethodno, doveli u prvobitno stanje, ili da im se placa hiljadu dinara po kamionu dovezenog smeca.

Jedan od zagovornika ideje o neophodnosti izmestanja postojece deponije, Aleksandar Ilic, direktor Javnog komunalnog preduzeca "Badnjevo", smatra da mora da se izabere lokacija za novu deponiju jer je, usled nekontrolisane gradnje mimo urbanistickih planova deponija udaljena svega pedesetak metara od stambenih objekata, a zakonska obaveza je minimum petstotina metara.
- Mi vec imamo studiju o izboru nove lokacije koju je uradio beogradski "Geozavod" iz koje se vidi da ova lokacija poseduje nepropusni glineni sloj od preko dva metra i nije mi jasno zbog cega se neki odbornici ovako ponasaju prema jednoj pozitivnoj inicijativi - kaze Ilic, dodajuci da se vec pri izboru nove lokacije vodilo racuna da ona zadovoljava elementarne uslove, kao i o tome da to zemljiste pripada JKP "Badnjevo", te nece biti imovinskih problema kao sa sadasnjom deponijom.
Medutim, medu odbornicima opstinske Skupstine ne postoji ni minimum saglasnosti cak ni u vezi sa tim da li treba napustiti postojecu deponiju ili je adaptirati i osposobiti da bude u funkciji jos dvadesetak godina. Pojedini odbornici su se cak pitali da li o izboru nove lokacije za deponiju odluka treba da bude politicka ili o tome glavnu rec treba da daju strucnjaci.
- U materijalu koji nam je prezentiran spominju se samo hidroekoloski i inzenjersko-geoloski aspekti. Sta je sa ostalim uslovima koje predvida Pravilnik o kriterijumima za izbor lokacije za deponovanje otpadnog materijala - pita Dane Surudzic, odbornik Pokreta za negotinsku i timocku Krajinu, podsecajuci da su vrlo vazni meteoroloski uslovi, ruze vetrova, kao i zapremina i kapacitet buduce deponije.
Slicnog je misljenja i njegova stranacka koleginica, Radmila Gerov, koja smatra da nije ekonomski opravdano trositi velike pare na ispitivanja nove deponije.
Ljubisa Djordevic, jedan od vlasnika GP "Krajina" u cijem je posedu zemljiste na kome se nalazi sadasnja deponija, smatra da odabrana lokacija za novu deponiju nije dobra i to iz nekoliko razloga.
- Na odabranoj lokaciji postoji nalaziste peska koji moze da se eksploataise, a na svega pet stotina do hiljadu metara se nalaze cetiri bunara od koji se neki ukljucuju za vodosnabdevanje grada u letnjem periodu. Ukoliko tu bude deponija, necu smeti ni da odvrnem slavinu za vodu jer ne mogu biti siguran u njenu ispravnost - kaze Djordevic, navodeci da bi uz minimalne radove postojeca deponija mogla da se koristi i narednih dvadeset godina.
Sudeci po razlicitim stavovima oko ovog vaznog problema za opstinu Negotin, jasno je da je njegovo resavanje jos prilicno daleko. Zasad je jedino izvesno da je doneta odluka o nastavku ispitivanja na novoj lokaciji za deponiju. Da li ce biti doneta odluka o izmestanju deponije , koliko ce to kostati gradane Negotina i kada ce to biti, zasad nije moguce predvideti. D. Grujic

26. januara

-- GLAS JAVNOSTI:
KAKVU VODU PIJU SUBOTICANI?
ARSENA CETIRI PUTA VISE
SUBOTICA - Arsena preko zakonom dozvoljne gornje granice ima i u subotickoj vodi iz gradskog vodovoda. Medutim, arsen je, kako je novinarima rekla Renata Novak, sef laboratorije "Vodovoda i kanlaizacije" u Subotici, geoloskog porekla, nije u pitanju zagadenje vode, dakle nije se dogodilo nista cega nije bilo i decenijama unazad.

Po starom pravilniku, koji je vazio do 1998. godine, suboticka voda je bila sasvim dobra, a onda je pravilnik poostren i voda koju piju Suboticani nije vise bas tako dobra.

- Nije nikakva tajna da u subotickoj vodi ima povecane kolicine gvozda, amonijaka i arsena. U preradenoj vodi koju koristimo iz vodovodne mreze ima 0,04 miligrama arsena po jednom litru, a prema republickom pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pice, dozvoljeno je do 0,01 miligram, sto znaci da je u nasoj vodi prisutno cetiri puta vise arsena od dozvoljenog - objasnjava Renata Novak i dodaje da je nekada ovaj procenat bio i veci, ali kada je izgradena fabrika vode, uredaji za preradivanje su podeseni da se u vodi gradskog vodovoda kolicina arsena smanji na 0,04 miligrama po litru, koliko je tada bila gornja dozvoljena granica propisana pravilnikom.

Pravilnik je poostren 1998. i od tada je gornja granica za arsen 0,01 miligram.
- Gradane treba umiriti i reci da je ovaj arsen geoloskog porekla i da nije u pitanju zagadenje vode. Isto tako, trebalo bi znati da ovo nije nesto sto se dogodilo juce, odnosno cega nije bilo i ranije. Za ovu godinu predvidena su sredstva za resavanje ovog problema. Dakle, mesta panici nema - kaze Renata Novak. V. K.

-- GLAS JAVNOSTI:
U SELU SUMRAKOVAC, KOD BORA, BUNARI PUNI BAKTERIJA - EPIDEMIJA PRETI
BOR - Zbog nezdrave pijace vode infekcije na pragu Mesna zajednica sela Sumrakovac sa 300 domacinstava, smestenog na levoj obali Timoka, izmedu borskog i boljevackog atara, uputila je, od septembra prosle godine, vise pismenih zahteva Ministarstvu za ekologiju sa molbom da se spreci dalja upotreba nezdrave pijace vode, kako iz seoskih bunara, tako i iz bunara u osnovnoj skoli.

Tri analize Zavoda za zastitu zdravlja "Timok" u Zajecaru pokazale su da je voda bakterioloski neispravna i da se u nekim uzorcim apojavljuju i fekalna zagadenja. Strucnjaci zajecarskog Zavoda, prilikom svake analize, zakljucili su da je voda nekvalitetna i da nije za ljudsku upotrebu. Na insistiranje Mesne zajednice sela, iz Ministarstva za ekologiju (potpisnik odgovora dr Andelka Mihajlov, ministar) uredno su upucivali na Ministarstvo zdravlja i - kada su divlje deponije u pitanju - Skupstinu opstine Boljevac.

Infekcije svakodnevno prete. Najgore je sto daci nemaju drugog izbora nego da koriste neispravnu vodu. Zahtevali smo i gradnju propisne deponije kako bi zastitili Timok i podzemne vode. Nazalost, nedaleko od sela prolazi vodosistem "Bogovina", ali na nas se zaboravilo, mada smo najugrozeniji. Pogledajte strucne analize: sem bakterija u vodi su i povecane koncentracije nitrata i nitrita - kazu u Mensoj zajednici, napominjuci da su ih iz Ministarstva uputili i na boljevacku opstinu.

Savet Mesne zajednice Sumrakovca ucinio je poslednji korak i 20. januara odlucio da se obrati opstinskoj vladi Boljevca zahtevajuci da hitno obezbedi zdravu vodu za javne ustanove i gradane "posto nalaze republicke inspekcije pokazuju da voda nije za ljudsku upotrebu". U pojasnjenju se dodaje da opstinske vlasti moraju najhitnije da zabrane koriscenje vode zbog ocigledne mogucnosti izbijanja epidemije. B.F.

25. januara

-- VECERNJE NOVOSTI:
JOS DA TROVACI PRESUSE
SRBIJA - Ovaj vek, prema svim geopolitickim predvidanjima, obelezice rat za vodu. U skolama su nas svih proteklih godina lagali o raznoraznim bogatstvima nase zemlje ponosne, zaltonosne itd a nisu morali samo jednom, o vodi.
Izobilje zdrave vode, odnosno vodotokova se podrazumevalo, pa se nikakvi "zeleni" nisu pojavljivlai da upozore na prljave tehnologije, nekontrolisanu urbanizaciju, trovanje zemlje hebricidima i pesticidima, uz zapustanje sela, i trovanje reka otrovima iz kojekakvih postrojenja.

UZBUNA ZBOG ARSENA

U Zrenjaninu je nastala panika posle konacno objavljene istine da u vodi ima deset puta vise arsena od onog koji covek moze da "svari". Onda je konstatovano da je kvalitet vode u bunarima katastrofalan u citavom Banatu. Na to su se nadovezali u Subotici, koja i ima uredaj za izdvajanje arsena iz vode, ali se ovaj element pojavio u alarmantnom procentu.
U Novom Sadu gradani piju zdravu vodu, ne moraju da strahuju.
- Voda odgovara evropskim standardima, mada je vodovodna mreza stara - kaze Sinisa Djurovic, tehnicki direktor "Vodovoda" Novog Sada.
Eh, od kako je taj arterski bunar, nikad do sada voda iz njih nije bila vise zagadena. Tako je u celoj Bojvodini, a u Sremu i Backoj su ugrozeni bunari u selima Obrovac, Tovarisevo, Gajdobra, Celarevo, Silbas, Pivnice, Paraga i Despotova. Tu je utvrdena mikrobioloska i hemijska neispravnost.
U Backoj Palanci od 1990. godine postoji fabrika vode.
Severnije, u tom Somboru, Dusan Lukic, direktor "Vodokanala" tvrdi da gradani piju ispravnu vodu, a kontrola je na deset mesta. Sombor vec od sezdesetih godina minulog veka ima uredaj za preciscavanje otpadnih voda, a primarijus dr LJiljana Dokic-Sokolova, iz Zavoda za zastitu zdravlja ukazuje da zdrava voda stize jedino iz Fabrike vode. Arsen se pojavio u Odzacima.

POLITIKA SE NE PIJE

Da je knjaz Milos znao da ce Pozarevcu, pored vode za umivanje, biti potrebna i zdrava voda za pice, verovatno bi doterao do kraja ideju i svoju drugu prestonicu izveo na tri reke: Dunav, Moravu i Mlavu. Prode vek i po, a nijedna vlast do sada nije uspela da izvede Pozarevac ni na jednu reku.
- Kolicina nitrata u pozarevackoj vodi je zabrinjavajuca - kaze generalni direktor pozarevackog "Vodovoda" Obradin Selakovic. - zbog organske zagadenosti vode iszljkucili smo izvoriste Meminac. Preostao nam je izvor Kljuc sa samo devet bunara, jer smo cetiri morali da eliminisemo bas zbog nitrata.

U vodi se pojavi amonijak, zatim se on pretovri u nitrate, a ovi u ubice - nitrite. Vec nitriti sprecavaju vezivanje hemoglobina u krvi. Meminac je upropascen, a Kljuc je nacet. Misljenje je Pozarevljana da zdravu vodu ne doosi ni politika ni novac, vec da je glavni uzorak zagadenja bahatost ljudi prema prirodi.

GDE JE NAJZDRAVIJA?

Nasi dopisnici iz cetiri grada su poceli tekst konstatacijom da njihovi gradani piju "najkvaliteniju vodu" u Srbiji. Podimo od Uzica u ome je najkapitalnija investicija u posledinjh pola veka bila izgradnja brane "Vrutci" na DJetinji. Izgradnjom brane, petnaestak kilometara uzvodno od Uzica, stvorena je velika akumulacija na vodotoku "prve kategorije", a uz nju i Fabrika vode.

Uzicani danas i u narednih stotinak godina imace ne samo zdrave pijace vode za sebe, nego je mogu i izvoziti!
- Od prosle godine u prilici smo da "fabricku vodu" redovno isporucujemo i brdskim selima - kaze Miroslav Martic, predsednik SO Uzice.

Sa "Celija" zlato tece, pise nas dopisnik iz Krusevca, oslanjajuci se na reci Slobodana Grasica rukovodioca Sluzbe za mikrobioloski kvalitet vode pri Fabrici vode u Majdevu.
- Krusevljani ne piju jednu od najkvalitetnijih, vec najkvalitetniju vodu u Srbiji - napominje Grasic. - Sa jezera "Celije" dolazi voda koja zadovoljava potrebe sto hiljada korisnika, a potekla je vec 1984. godine. Nekoliko decenija unapred Krusevljani nece imati problema sa vodom.
Najcistija, najkvalitetnijei hemijski i bakterioloski najispravnija u Srbiji je voda iz Gradskog vodovoda Valjeva - istice Dragan Lukic, direktor "Vodovoda" u Valjevu. - Nas grad spada medu retke koji imaju savremeni sistem za preciscavanje otpadnih voda, tako da ne postoji mogucnost zagadenja zivotne sredine. Izvoriste "Paklje" je izuzetno izdasno, a tu nam je i reka Gradac.
U Kraljevu kazu da je i sa "ibrovacom" (vodom iz Ibra) sve u redu kada sa Kosmeta ne salju fenole i teske metale. Ali, traznja za vodom je veca od ponude.
- S dolaskom izbeglica Kraljevo je "poraslo" za ceo jedan grad od 30.000 ljudi, a celokupna infrastrktura, pa i vodovodna, ostala je na istm nivou - istice dr Radoslav Jovic, predsednik kraljevacke opstine.
Pocela je izgradnja regionalnog vodoprivrednog sistema na planinskoj reci Popatnici koji bi dugorocno mogao da resi problem snabdevanja cistom pijacom vodom, ne samo Kraljeva, vec i nekoliko susednih gradova Sumadije.

U CACKU KAO SUZA

Regionalno vodovodni sistem "Rzav" u Arilju resio je problem snabdevanja Cacka i okoline zdravom vodom. Cacani nemaju bas nikakvih teskoca oko vodosnabdevanja, a prema nalazima strucnjaka voda je izuzetnog kvaliteta jer stize sa podrucja u kome nema nijednog zagadivaca. U JP "Vodovod" isticu da sistemi pijace vode nicim nisu ugrozeni tako da ne postoji mogucnost da se pomesaju sa optadnim, tehnickim ili drugim stetnim vodama.
Za razliku od Cacana, Vranjanci su proslog leta vise vode popili iz cisterni i sa mnogih, cesto sumnjivih bunara u gradu nego iz Gradskog vodovoda. Naime, Gradska vlada je odlucila da konacno posle puno decenija, obelodani da je voda iz vodovoda hemijski neispravna za pice i pripremanje jela!

TESKO VRANJANCIMA

U gradskom vodovodu Vranja napominju da je "problem samo u toku leta, kad se grad snabdeva vodom iz bunara pored Juzne Morave", dodajuci da je voda iz Banjstice ispravna za pice pod uslovom da padnu kise i snegovi.
Zavod za Zastitu zdravlja u Vranju upozorava da je u vodi iz cesama cesto mangan, deset puta vise od dozvoljenog procenta, a nadu se i gvozde, nitrati, nitriti i drugi hemijski elementi. Vranjanci u sali kazu da je u njihovoj vodi zastupljen ceo Mendeljejev sistem.

OPASNI BUNARI

U opstini Krusevac ima vise od 130 naseljenih mesta, a jedva oko 40 odsto njih je resilo problem zdrave pijace vode. Katastrofalno je sto je karakteristika u celoj Srbiji. Brojne analize pokazuju da se u njima umesto pijace vode nalazi cist otrov.

ZAJECAR - HVALA JEZERU

Od 1999. godine, kada je proradilo vestacko jezero Grliste za vodosnabdevanje Zajecara i moderna fabrika vode na samom ulazu u grad, Zajecarci vise nemaju teskoca, kako sa kolicinom tako i sa kvalitetom vode. - kaze Radisa Nikolic, direktor "Vodovoda".

BOR - SELA - GRADSKI

Od pre dve godine pustanjem u rad prve faze Regionalnog vodosistema "Bogovina", u ciju je izgradnju ulozeno 15 miliona evra, nema vise ni restrikcija u Boru, a voda je kvalitetna cak i u vrelim letnjim mesecima.
- Svi predvideni sistemi zastite se redovno primenjuju - naglasava Bratislav Bozinovic, direktor "Vodovoda" u Boru. - Cak su o okolna borska sela prikljucena na glavni gradski vodovod.

KRAGUJEVAC - TRI SISTEMA

Grad i okolina sa vodom snabdeva sa tri sistema - grosnickog, moravskog i gruzanskog, a u Institutu za zastitu zdravlja u Kragujevcu kazu da je voda iz sva tri sistema hemijski i bakterioloski ispravna. Cak 70 odsto seoskih bunara, zbog blizine stala i septickih jama, nema kvalitetnu vodu.

24. januara

-- DNEVNIK:
ZAGADJENA RECICA MOSTONGA KOD SOMBORA - UGROZEN SISTEM KANALA
SOMBOR - Ljubitelji prirode i sportski ribolovci su juce alarmirali somborsku javnost i obavestili je o zagadenju recice Mostonga na potezu tromede ove nekada mocne reke, Velikog backog kanala i Kanala DTD. U vode ove recice dospela je velika kolicina fekalija, koja je trenutno blokirana kod stare prevodnice, ali preti da zagadi i kanalske vode sa kojima je povezana cevnim sistemom. Nesnosan smrad koji se siri ovim lokalitetom, donekle je "ublazen" ledom u priobalju.
- Uredaj za preradu otpadnih voda funkcionise bez ikakvih problema i odgovorno tvrdim da ne postoji ni najmanja sansa da je ovo zagadenje poteklo iz naseg sistema kanalizacije- kaze tehnicki direktor JKP "Vodokanal", Predrag Drazic. - S obzirom na vrstu zagadenja, osnovano sumnjam da se radi o nesavesnim pojedincima koji su u korito Mostonge izrucivali sadrzaj septickih jama.
Po njegovim recima, praznjenjem septickih jama u Somboru se pored privatnika bavi i JKP "Cistoca", koja redovno svoje cisterne izliva u sistem za preradu otpadnih voda, te samim tim ni ovo preduzece ne moze biti odgovorno za zagadenje nekada vrlo posecenog letnjeg izletista Tromede.
- U potpunosti se pridrzavamo obaveze da sve kolicine otpadnih voda iz septickih jama upucujemo na instalaciju "Vodokanala" za preradu. Ovim poslovima se pored nas bave i dva privatnika, ali i, potpuno nelegalno, veliki broj vlasnika poljoprivredne mehanizacije, tacnije manjih cisterni za tecni stajnjak - kaze direktor JKP "Cistoca" Andrija Penzes. M. M.

23. januara

-- GLAS JAVNOSTI:
NOVOSADSKA VODA ZADOVOLJAVAJUCEG KVALITETA - BOLJA OD DESTILOVANE
NOVI SAD - Voda za pice iz novosadskog vodovoda je ispravna i zdravstveno bezbedna, pa nema bojazni od moguceg ponavljanja zrenjaninskog slucaja, kazu u novosadskom Institutu za zastitu zdravlja. Ova ustanova redovno kontrolise kvalitet vode koja istice iz slavina u stanovima Novosadana i isticu da hemijske i mikrobioloske analize pokazuju da kvalitet vode odgovara i najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a da arsena uopste nema.

"Arsen se pojavljuju u vodi prakticno u svim delovima Panonske nizije, na mestima na kojim se voda zahvata iz vecih dubina. Tog hemijskog elementa ima u vodi i u Madarskoj i u Rumuniji, a na samom podrucju Vojvodine posebno je cest u Subotici, Zrenjaninu, Odzacima i Temerinu'', izjavila je sef institutske laboratorije Biserka Mihajlovic.

Strucnjaci Instituta isticu da je u samom Novom Sadu sve vise korisnika razlicitih oblika filtera za preciscavanje vode, koji se stavljaju na slavine i preciscavaju vodu koja dolazi iz vodovodnog sistema. Iz Instituta upozoravaju na to da se ne zna sta se desava sa necistocama koje ti filteri zadrzavaju, odnosno kada ce propustiti sto su odstranili. Osim toga, vecina filtera koji se sada mogu nabaviti u Novom Sadu stvaraju destilovanu vodu koja uopste nije potrebna ljudskom organizmu. R. K.

-- DANAS:
DR RADOSLAV JOVIC, PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO, KAZE DA JE UGROZENOST SNABDEVANJA OVOG GRADA ZDRAVOM PIJACOM VODOM PROBLEM VLADE I MEDUNARODNE ZAJEDNICE
KRALJEVO - Odgovarajuci na pitanje Danas, moze li garantovati da Kraljevcani piju ispravnu vodu, gradonacelnik Kraljeva dr Radoslav Jovic priznaje da je problem vodosnabdevanja jedan od najkrupnijih u gradu. - Cinjenica je da Kraljevo vec decenijama ima zaista izuzetno veliki problem vodosnabdevanja. Gradani ovoga grada, na zalost, bili su trovani. Ekspertizom strucnjaka dokazano je zagadenje fenolom i teskim metalima. Cinjenica je, takode, da ova opstina vec godinama pokusava da resi taj problem, ali ova opstina ima i dodatnih problema koji su nastali sticajem mnogih okolnosti unazad 10 do 15 godina - kaze dr Jovic. On podseca da je opstina Kraljevo od 1992. godine steciste mnogobrojnih unesrecenih ljudi koji su sa prostora bivse Jugoslavije, kao i sa prostora Kosova i Metohije nasli utociste ovde i da je citav jedan mali grad, od oko 30.000 ljudi, stigao ovde. Na taj nacin svi infrastrukturni problemi, ukljucujuci i problem vodosnabdevanja, nisu i ne smeju biti samo problem ovoga grada i njegovih gradana, vec i problem drzave Srbije - kaze on.
Ta cinjenica se mora uvaziti i ja cu sa ove pozicije uciniti sve da saradnja sa Vladom Republike Srbije, ma ko je sacinjavao, bude kvalitetna i korektna. Ucinicu sve sto mogu da dobijemo cistu vodu, mada ne smem da garantujem da cu u tome uspeti ukoliko ne budem naisao na razumevanje na nivou drzave ali i na nivou medunarodne zajednice. I medunarodna zajednica, koja takode jednim delom snosi odgovornost za ono sto se desilo na ovim prostorima, ukljucujuci i opstinu Kraljevo, mora da sagleda objektivno i realno sve nase infrastrukturne probleme i da nam pomogne. Ja duboko verujem da cu u jednoj korektnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, sa medunarodnom zajednicom, ali i maksimalno racionalnim pristupom sa svim odgovornim ljudima koji trenutno vrse lokalnu vlast u ovom gradu uspeti korak po korak da resavam taj problem i da ga dovedem do onog optimuma koji se zove cista pijaca voda. Da li cu u tome uspeti tokom svog mandata ili cu dobar deo posla uraditi pa ce neki moj naslednik nastaviti to da radi, sada ne smem da garantujem prosto zato sto problemi oko formiranja vlade posle zavrsenih izbora samo govore koliko je van domasaja nasih moci u Kraljevu da uticemo na neke dogadaje.
Odgovarajuci na pitanje da li problem zagadenja Ibra uopste postoji ili se pojavljuje samo kao dobar povod za sticanje politickih poena, dr Jovic kaze da ne samo da postoji problem zagadenja Ibra, vec postoji problem zagadenja svih reka, ukljucujuci tu i Zapadnu Moravu i druge reke na teritoriji Srbije. - Mi imamo veliki problem sa jednom ekoloskom nedisciplinom u Srbiji. Ibar je zagaden, a on ide sa teritorije Kosova i Metohije, prolazi kroz Novi Pazar, Rasku i mnoga druga manja mesta. Opstina Kraljevo nema ingerencije da utice na to kako se tamo uzvodno, resavaju problemi deponija, komunalnih i ekoloskih problema. Ali zato sa nivoa Republike Srbije mozemo donosenjem jednog kvalitetnog zakona koji ce ih obavezati da cuvaju vodotok Ibra spreciti da sva prljavstina dolazi u ovaj grad i gradove koji se nalaze nizvodno - kaze Jovic i obecava da ce licno, kao poslanik, uticati na formiranje prvo takve svesti u Skupstini Srbije, da se ekologija zaista realno mora podici na najvisi moguci nivo, a potom inicirati, sa ljudima koji se razumeju u tu oblast, donosenje kvalitetnog zakona koji ce biti obavezujuci za sve.
- Ono sto u ovom trenutku mogu da kazem kao predsednik opstine, jeste da cu vec na prolece pokrenuti citav niz aktivnosti da se teritorija opstine Kraljevo, koliko je u nasoj moci, dovede u red. Prvo, da se daju odgovarajuci projekti gde i kako odlagati otpad sa teritorije grada i prigradskih naselja, kako odlagati i resavati problem otpada na seoskom podrucju jer su reke i potoci koji presecaju opstinu Kraljevo, nazalost, postali prave deponije. Prvo gradanima moramo objasniti kako se taj otpad deponuje, gde treba da se deponuje na pravi i zakonit nacin i drugo, iza toga primeniti niz aktivnosti vladinog i nevladinog sektora, sto podrazumeva i ekoloska udruzenja, drustva i sve ostalo, ukljucujuci i lokalnu vlast i Skupstinu. To znaci da se mora pokrenuti citav niz mera kako bi opstina Kraljevo u dogledno vreme, u nekoliko narednih godina, postala ekoloski cista. To je strateski cilj. Do njega se mora doci iz prostog razloga sto je u pitanju zdravlje obicnog coveka, gradanina, koje je neodvojivo od ekonomije. Ona teritorija koja bude sto pre dosegla nivo ekoloski ciste, ima sansu da razvija poljoprivredu i na taj nacin bude proizvodac zdrave hrane, da dobije odgovarajuce licence za izvoz zdrave hrane na svetsko trziste. Dakle, ovde idu zdravlje, ekonomija i racionalnost ruku pod ruku. Jedno bez drugoga ne moze - kaze gradonacelnik Kraljeva dr Radoslav Jovic.

-- DANAS:
O NAJNOVIJEM EKOLOSKOM INCIDENTU NA IBRU, OGLASILO SE SAOPSTENJEM I MINISTARSTVO ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE - MEDIJI UNELI ZABUNU
KRALJEVO - O tonama smeca koje pluta Ibrom oglasilo se, doista sa dva-tri dana zakasnjenja i Ministarstvo za zastitu zivotne sredine. "Republicki inspektor zastite zivotne sredine je na osnovu telefonske prijave ribolovaca i predstavnika Ekoloskog udruzenja iz Kraljeva, 20. januara 2004. godine izasao na lice mesta i obisao deo reke Ibar koji protice kroz Kraljevo i utvrdio da je nivo reke izuzetno visok i da reka nosi vece kolicine otpadnih materija i to prvenstveno ambalaznih materijala, flasa, kesa, metalnih konzervi, zatim drvnog otpada, granje, lisce, panjeve", kaze se u saopstenju. "Na licu mesta su uradene analize vode iz reke na aparatu PASTEL-UV. Rezultati nisu pokazali neuobicajeno prisustvo zagadujucih hemijskih materija koje se mogu identifikovati pomenutim aparatom.
Istovremeno je obavesten i republicki inspektor za zastitu zivotne stedine u Novom Pazaru i data su mu uputstva za obilazak vodotoka reka Josanice i Raske do uliva reke Raske u Ibar. Inspektor je konstatovao da su nivoi vodotoka pomenutih reka u Novom Pazaru izuzetno visoki i da nose velike kolicine smeca iz priobalja i korita pomenutih reka, gde se nalazi na tone pomenutih otpadnih materijala. Takode je od strane inspektora konstatovano da rekom Ibar iz pravca Kosova dolazi znatna kolicina smeca.
Na osnovu svega navedenog, utvrdeno je da je do pojave vece kolicine otpadnih materija u vodotoku reke Ibar doslo usled podizanja istih iz priobalja i korita navedenih reka a ne kako su pojedini lokalni mediji preneli, da je do pojave otpadnih materija doslo usled obrusavanja deponije u Batnjiku, koji je inace inspekcija zatvorila maja meseca 2000. godine.
Od strane nadleznih institucija , koje svakodnevno prate kvalitet vode reka Ibra i Raske, Republickog hidrometeoroloskog zavoda, kao i od vodoprivredne inspekcije sa kojom je inspekcija zastite zivotne sredine sve vreme u kontaktu, nisu dobijene informacije da je u reci Ibar povecana koncentracija fenola ili nekog drugog parametra koji se svakodnevno prati", kaze se u saopstenju Ministarstva za zastitu zivotne sredine.
A da se Kraljevcani vise mnogo ne uzbuduju zbog zagadenja ili svega onoga sto se tice vodotoka reke Ibar, buduci da sa ovim problemom zive vec decenijama, pa je tako problem zagadenja Ibra i vode u bunarima uvek prevashodno bio politicko ili socijalno, a tek na kraju, ili nikako - zdravstveno pitanje, potvrduje se i ovih dana. Naime, i pored "veselog spusta dubreta niz Ibar", koji je zapoceo u utorak, pa tako rekom plove tone flasa, klozetskih dasaka, ostataka obora i torova, prezervativa, olupanih nosa i crknute marve, nije sprecio pecarose da svoj ulov nose kuci, svakako vise pritisnuti mukom i gladu nego ljubavi prema ribolovackom sportu.

-- DNEVNIK:
ELEMIR SE RESAVA ZAGADJENE VODE ZA PICE -
STIZE PILOT-POSTROJENJE?
ELEMIR - Visemesecne pripreme Elemiraca za resavanje problema u vezi sa vodom za pice ulaze u zavrsnu fazu, pa je za danas zakazan sastanak Opstinskog kriznog staba i predstavnika mesne zajednice. Na njemu ce biti predstavljeni rezultati razgovora seoske Komisije za vodu sa republickim ministrom ekologije Andelkom Mihajlov, kao i utisci sa beogradske prezentacije pilot-postrojenja za preciscavanje pijace vode, koje ce, verovatno, biti instalirano u Elemiru.
Zbog katastrofalnih rezultata analiza fizicko-hemijskih svojstava pijace vode u seoskoj vodovodnoj mrezi, u Elemiru je, jos sredinom prosle godine, formirana Komisija. Ona bi, po nalogu Saveta mesne zajednice, trebalo da pronade resenje za ovaj problem. Selo koje se nalazi na sedam kilometara od Zrenjanina, ima pijacu vodu koju karakterisu negativna svojstva i slicne osobine za ceo srednjobanatski region.
Ipak, najvecu zabrinutost Elemiraca izazivaju visestruko povisene vrednosti arsena. Sl. Surla

-- TANJUG:
PO NALAZIMA ZAVODA ZA ZASTITU ZDRAVLJA - ARSEN PIJU I U KIKINDI
KIKINDA - Koncentracija arsena u pijacoj vodi u Gradskom vodovodu u Kikindi stalno je blizu gornje granice.
Kako je juce saopsteno u kikindskom Zavodu za zastitu zdravlja, koji "pokriva" podrucje sest opstina severnog Banata i Potisja, jos jednom se potvrdilo da je voda u kikindskom vodovodu slabog kvaliteta, odnosno da u njoj ima 10 mikrograma arsena po litru.
Zbog toga, strucnjaci tog Zavoda apeluju na lokalnu samoupravu da sto hitnije resi pitanje snabdevanja stanovnistva kvalitetnom pijacom vodom jer ona, pre svega, nije higijenski ispravna.

"Karneks" ispusta krv i zavarava tragove

22. januara

-- DNEVNIK:
IZ INSTITUTA ZA ZASTITU ZDRAVLJA - NOVOSADSKA VODA MIKROBIOLOSKI ISPRAVNA
NOVI SAD - Juce sklopljen ugovor s republickim Zavodom za zdravstveno osiguranje pokazao je da se za finansiranje Instituta i jos sest zavoda za zastitu zdravlja u Vojvodini odvaja 22 odsto manje para od onoga sto su dobili zavodi u Srbiji
Analize koje je radio Institut za zastitu zdravlja od pocetka januara pokazuju da Novosadani piju mikrobioloski ispravnu vodu iz gradskog vodovoda, a da voda nije mikrobioloski ispravna na javnim bunarima u Ulici Banovic Strahinje na Limanu cetiri, kod crkve Snezna Marija na Tekijama i na Ribarskom ostrvu.
- Od pocetka godine kvalitet vazduha je, takode, bio dobar, osim u onim delovima grada gde je povecan nivo sumpor-dioksida zbog lozenja. Buka je u celom gradu veca za cetiri decibela od dozvoljenog nivoa, osim u Partizanskoj ulici gde je cak za devet decibela veca vrednost od propisom dozvoljene - rekla je juce na konferenciji za novinare nacelnik sektora za higijenu i zastitu zivotne sredine profesor dr Budimka Novakovic.

Deca na raspustu - manje zaraznih oboljenja

Analize su pokazale da je mikrobioloski bilo neispravno 15,28 odsto mlecnih proizvoda, 16,7 odsto gotovih obroka i 11,7 odsto briseva uzetih s radnih povrsina, posuda i ruku zaposlenih u objektima gde se pripremaju obroci.
Nacelnica sektora epidemiologije profesor dr Zorica Seguljev rekla je da epidemioloska situacija pokazuje da medu zaraznim oboljenjima ima najvise respiratornih bolesti. Napomenula je da broj obolelih ne raste, a razlog je najverovatnije u tome sto su deca na raspustu. Ima i pojedinacnih slucajeva gripa, ali nema epidemije ove bolesti.

Nemamo arsen

Novosadani i dalje mogu bez straha da piju vodu iz cesme, jer u njoj nema arsena. Sef odeljenja laboratorijskih sluzbi Instituta za zastitu zdravlja Biserka Mihajlovic kaze da se arsen nalazi u onoj vodi koja se uzima s vecih dubina na prostoru Panonske nizije i da ga ima u Rumuniji i Madarskoj, a kod nas u Zrenjaninu, Subotici, Odzacima i Temerinu. Napomenula je da arsen spada u prvu grupu kancerogena, sto znaci da verovatno izaziva rak koze, ali da ne postoje podaci i da ima takav efekat na stanovnike koji piju vodu u kojoj ima arsena. Dozvoljena kolicina je 0,001 mikrogram u litri, a zrenjaninska voda ga ima u daleko vecoj koncentraciji.
Posebnu paznju su strucnjaci Instituta juce skrenuli na sve popularnije kucne filtere za preciscavanje vode, posto se ne zna kada ce ti filteri poceti da pustaju sve ono sto su do tada zadrzali. Takode su rekli da ovi filteri prave destilovanu vodu, koja nije potrebna ljudskom organizmu.

Na jucerasnjoj konferenciji bilo je govora i o potpisivanju privremenih ugovora zdravstvenih ustanova s republickim Zavodom za zdravstveno osiguranje. Da Institut nije sklopio ugovor finansiranje bi bilo neizvesno.
- Za Institut i jos sest zavoda za zastitu zdravlja u Vojvodini izdvojeno je 67.000 dinara po stanovniku, sto je za oko 22 odsto manje od onoga sto su dobili zavodi u Srbiji. I za proslu godinu smo dobili malo para, a ovoga puta jos deset odsto manje nego lane. Godisnje Institut uradi oko 700.000, a Fond placa za 270.000 analiza. Razliku, na zalost moraju da placaju pacijenti - rekla je juce direktor Instituta profesor dr Mirjana Martinov Cvejin.

Analize ce poskupeti

Institut ima stare dugove koje ne moze da izmiri, a u ukupnom budzetu ustanove fond ucestvuje tek s jednom cetvrtinom. Zbog takvog finansiranja morace da poskupe analize koje se rade u Institutu za koje ne dobijaju novac od fonda.
- Stanje je tuzno, jer imamo stare dugove koje nam niko ne oprasta. Razliku izmedu uradenog i naplacenog moraju da plate pacijenti, inace ne bismo mogli uopste da radimo. Institut nije profitna ustanova, ali ne mozemo da radimo na svoju stetu - kaze Cvejin i napominje da postoje i odredeni dugovi prema Institutu koji nisu podmireni. Tako ona navodi primer Komesarijata za izbeglice koji im je duzan dva miliona dinara.
Zakon obavezuje sve institute i zavode za zastitu zdravlja u zemlji da redovno kontrolisu vodu iz gradskih vodovoda. Institut svakoga dana uradi 12 analiza vode iz gradskog vodovoda, a mesecno se napravi 450 ovih analiza koje od pocetka 2003. godine niko ne placa. Do prosle godine analize vode placao je Zavod za izgradnju grada, ali Mirjana Martinov Cvejin kaze da to nije njihova obaveza. Ona napominje da Zakon kaze da ove analize treba da plati proizvodac, u ovom slucaju "Vodovod i kanalizacija", ali oni to odbijaju.
Ovakvo finansiranje je privremeno i u aprilu se sklapaju novi ugovori. Mirjana Martinov Cvejin kaze da se direktori svih vojvodanskih zavoda i instituta nadaju da ce se stanje do tada promeniti. Ona napominje i da je u nekoliko navrata pokusavala da kontaktira s direktorom Zavoda za zdravstveno osiguranje dr Mijatom Savicem, ali da je "do njega nemoguce doci". Ukoliko se ovakvo finansiranje nastavi Institut ce i dalje imati dugove, nece moci da se poprave prozori od kojih ni sada vecina ne moze da se otvori i telefonska centrala koja ne radi, a cene laboratorijskih usluga za pacijente ce poskupeti. LJ. Petrovic

-- DNEVNIK:
"VODOVOD I KANALIZACIJA" PROTIV IZGRADNJE CENTRA ZA PRERADU
OTPADA PORED GRADSKOG IZVORISTA PIJACE VODE
RATNO OSTRVO MORA DA SE ZASTITI!
NOVI SAD - Neka gradani procene da li je Novom Sadu potrebniji Centar za preradu otpada ili ocuvanje izvorista pijace vode - istakao tehnicki direktor Sinisa Djurovic
Preduzece "Vodovod i kanalizacija" izricito je protiv gradnje Republickog centra za preradu opasnog i medicinskog otpada na potezu izmedu Rafinerije i Ratnog ostrva, ali ne i protiv izgradnje takvog centra, receno je na konferenciji za novinare koja je odrzana juce u tom preduzecu, a povodom najave da je studija opravdanosti izgradnje pokazala da je ova lokacija najpogodnija.
Kako je saopstio tehnicki direktor "Vodovoda i kanalizacije" Sinisa DJurovic za gradnju centra saznali su u petak iz medija, a tek u ponedeljak su ih i zvanicno o tome obavestili. On istice da bi gradnja takvog centra ugrozila najvece gradsko izvoriste pijace vode, kojem vec preti opasnost od Rafinerije.
- Alternativno izvoriste nemamo i necemo ga imati, zbog cega nam je izuzetno stalo da sacuvamo Ratno ostrvo - naveo je DJurovic.
Na konferenciji su pomenuti i drugi zagadivaci koji mogu da ugroze izvoriste, a to su po recima rukovodioca Sektora razvoja Slavka Kulacina pored Rafinerije kao najveceg zagadivaca, azotara na Temerinskom mostu i divlje sidriste brodova na Petrovaradinskoj adi. Stav Vodovoda je da se u buducnosti mora razmisljati o izmestanju Rafinerije, jer se izvoriste ne moze vecno stititi od opasnih materija.
- Na gradanima je da procene da li je Novom Sadu potrebniji Centar za preradu otpada ili ocuvanje izvorista pijace vode - zakljucio je Djurovic. L. B.

-- DNEVNIK:
POTPREDSEDNIK LSV POMORISKI O IZGRADNJI CENTRA ZA UNISTAVANJE OPASNOG OTPADA
NOVI SAD - Niko nije konsultovao NIS niti organe lokalne samouprave povodom predloga za izgradnju postrojenja za preradu i odlaganje medicinskog i hemijskog otpada u krugu novosadske Rafinerije nafte - izjavio je predsednik gradske vlade i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Pomoriski na jucerasnjoj konferenciji za novinare ove stranke.
Povod za ovu tvrdnju bila je proslonedeljna izjava pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine Ljiljane Conkic da se vojvodanska vlada protivi izgradnji postrojenja na teritoriji Pokrajine. Tom prilikom Conkic je pokazala novinarima studiju francuske konsultantske kuce "Sofreko" u kojoj stoji da su NIS i lokalna samouprava dale saglasnost za izgradnju tog pogona za unistavanje opasnog otpada.
Pomoriski je dodao da je u toku akcija identifikacije svih opasnih otpada u novosadskom Klinickom centru, na Univerzitetu i institutima, te da ce se, kada se utvrdi kako se s tim otpadom postupa, grad ukljuciti u resavanje ovog problema i odluciti o tome treba li nam postrojenje za preradu otpada u Novom Sadu. M. Z.

-- POLITIKA:
KUDA VODI REORGANIZACIJA INSTITUTA "VINCA" - ZABORAVLJEN NUKLEARNI OTPAD
BEOGRAD - Nereseni problemi isluzenog goriva, nuklearnog reaktora i uskladista otpada
- Odluka da se Institut za nuklearne nauke "Vinca" reorganizuje, odnosno fakticki podeli na cetiri dela je, nazalost, jos jedan primer "balkanizacije" na ovim prostorima koji moze da ima katastrofalne posledice na globalnom planu za ovu kucu i nasu zemlju. U razvijenim drzavama ovakvi veliki i multidisciplinarni instituti se reorganizuju u funkciji definisane nacionalne naucne politike i shodno odgovarajucim zakonskim aktima. Sustina ovakvih poteza, s jedne strane, jeste pregrupisavanje, a s druge ukrupnjavanje - cvrscim povezivanjem s komplementarnim institutima u zemlji. To je koncept reorganizacije u skladu i sa izgradnjom Evropskog istrazivackog prostora (ERA), dok je onaj koji ce se primeniti na "Vinci" upravo suprotan. Kod nas ne postoji definisana nacionalna naucna politika i, shodno tome, doneseni odgovarajuci zakonski akti, a ponajmanje je jasna korist za drzavu od ovakve reorganizacije - kaze za "Politiku" dr Ivan Petrovic, visi naucni saradnik u Laboratoriji za fiziku "Vince", koji je doktorirao na