30. jul

-- GLAS JAVNOSTI:
NISLIJAMA CE OD 25. AVGUSTA BITI PREDSTAVLJENE SVE PONUDENE MOGUCNOSTI ZA TRETMAN CVRSTOG OTPADA
Ekologija bira tehnologiju
NIS - Prezentacija svih ponuda za tretman cvrstog otpada pred gradskom vladom Nisa zakazana je za 25. avgust, a posle nje i izbor najpovoljnije tehnologije. Gradsko rukovodstvo je ocigledno ozbiljno shvatilo upozorenja strucnjaka i ekologa da je sadasnja gradska deponija odavno prevazisla projektovane kapacitete. Zbog neregulisanog nacina neutralisanja unutrasnjeg sagorevanja otpada i odvoda metana i drugih lako zapaljivih gasova iz njene "utrobe", predstavlja opasnu ekolosku bombu koja moze da eksplodira.

- Ukoliko bi doslo do nekontrolisane eksplozije, oslobodio bi se veliki broj teskih metala izuzetno opasnih i kancerogenih materija, opasnih po zdravlje ljudi. Istovremeno, povecao bi se broj pacova, a moguca je i pojava mutirajucih insekata - upozorava predsednik Ekoloskog odbora GSS u Nisu Muzafer Sekularac.

Baveci se aktuelnim pitanjem izbora najpogodnije tehnologije za "oslobadanje" od cvrstog otpada, Sekularac podseca da je na ministarskoj konferenciji "Zivotna sredina u Evropi" 1998. godine usvojena Konvencija o dostupnosti informacija, ucescu javnosti u donosenju odluka i dostupnosti pravosuda u oblastima koje se ticu zivotne sredine.

Upravljanje komunalnim otpadom zauzima visoko mesto medu pobrojanim odlukama u kojima ucestvuje stanovnistvo. Da ce se pri izboru najpovoljnije tehnologije voditi zucna rasprava govori cinjenica da su se do sada cula razlicita misljenja ljudi koji se brinu o zastiti zivotne sredine, ali i politicara koji traze najprihvatljiviji nacin resavanja problema komunalnog otpada.

Opstinski odbor za zastitu zivotne sredine zastupa tezu da je najprihvatljivije resenje reciklaza, odnosno izgradnja fabrike koja bi se bavila kompostiranjem cvrstog otpada.

- Kompostiranje je prirodni proces koji nepotrebne otpatke organske materije pretvara u ekonomski vazan produkt, sanitarno stabilan, i sluzi za stimulaciju rasta biljaka - kaze profesor Sekularac.

Gradu bi za izgradnju jedne fabrike trebalo oko 12 miliona evra. Zahvaljujuci reciklazi, grad bi, po tvrdnji Sekularca, imao godisnji profit od sest miliona evra i za dve godine otplatio ulaganja u ovu tehnologiju.

Spalionice su opasne

Sekularac smatra da izgradnja spalionica, koje se pominju kao jedno od mogucih resenja, nije dobro. Spalionica je, laicki receno, jedna velika pec u kojoj sagoreva sav otpad, koji moze brzo da se eliminise i pretvori u toplotnu energiju. Medutim, grad bi koristio samo tri odsto te energije, dok bi ostatak otisao u vazduh, sto bi opet dovelo do narusavanja zdravlja ljudi. Slicno je i sa "plazma" kojom se pretvara otpad u ulje. S. Dejic

-- RTS:
ALPSKI GLECERI BI MOGLI DA SE ISTOPE DO 2080.
BEOGRAD - Alpski gleceri bi mogli potpuno da se istope do 2080. godine kao posledica klimatskog zagrevanja, upozorava jedno istrazivanje ciji su rezultati objavljeni u Kaprunu, u Austriji.

Tu tvrdnju izneo je prof Hajnc Slupecki, strucnjak za glecere na Univerzitetu u Salcburgu, na osnovu primera suzavanja glecera Pasterze koji se proteze u alpskom lancu Hohe Tauern, duz severoistocne padine Grosgloknera, najviseg vrha u Austriji.

Strucnjaci prate preko satelita suzavanje tog glecera koji otice u reku Mel i koji sluzi kao primer nestanka planinskih glecera u svetu. Program pracenja putem satelita nadzire americka svemirska agencija NASA.

Prema izvestaju koji je nedavno objavila ekoloska organizacija 'Grinpis', Alpi su od 1850. godine do danas izgubili polovinu svog ledenog pokrivaca, a 95 odsto alpskih glecera bi moglo nepovratno da nestane u toku narednog stoleca, prenela je agencija AFP.

Otopljena ledena masa preti da izazove razarajuce posledice za mnoge evropske hidroloske basene kao sto je drastican pad vodostaja u toku letnjih perioda, upozorava se u izvestaju 'Grinpisa'.

SPORNA IZGRADNJA NAFTOVODA KROZ GRUZIJU
LONDON (BBC) - Izgradnja naftovoda koji bi preko Azerbejdzana i Gruzije vodio od Kaspijskog mora do turske luke Cejhan nije samo ambiciozan vec i skup, a osim toga je i politicki veoma osetljiv. Izgradnju naftovoda, koja je iznosila skoro dve i po milijarde dolara, finansirala je britanska kompanija Britis petrolijum (BP).

Ovaj naftovod podrzava i Busova administracija, jer u Americi smatraju da je to nacin da se smanji zavisnost Zapada od nafte sa Bliskog istoka.

Medjutim, borci za zastitu covekove okoline u bivsoj sovjetskoj republici Gruziji se ostro suprostavljaju izgradnji, jer je planirano da naftovod prolazi kroz dolinu Bordzomi, bogatu izvorima mineralne vode.

Pod pritiskom iz Sjedinjenih Drzava i uz obecanja da ce se voditi racuna o zastiti prirode, izgradnja je nastavljena. Medjutim, nova vlada je ponovo zaustavila radove, zbog straha da naftovod nece izdrzati klizanje zemljista i napade terorista.

Kako iz Tbilisija javlja BBC-jeva novinarka Natalija Antelava, pregovori izmedju gruzijske vlade i Britis petroleuma ce biti nastavljeni, a cak su se pronele i glasile da ce predstavnik americkog Stejt Departmenta doci kako bi posredovao u razgovorima, sto se vec dogodilo pre godinu dana.

Ovo je jedinstvena sansa za borce za zastitu covekove okoline, smatra i predstavnica nevladine organizacije "Zelena Alternativa" Manana Koclaze:

"Nadamo se da gruzijska vlada nece dozvoliti nastavak radova, pre nego sto se ponovo razmotri pitanja zastite okoline i bezbednosti. Do sada kvalitet radova nije bio zadovoljavajuci, sto samo uvecava nase strahove da bi naftovod mogao da bude ostecen i da bi moglo doci do izlivanja nafte. Kvalitet cevi nije dobar, a izvodjaci radova su to pravdali niskim temperaturama u Gruziji. Ali Britis petroleum se mora prilagoditi vremenskim uslovima, a ne vremenski uslovi Britis petroleumu,"kaze Manana Koclaze.

Ovo je veoma jak udarac za britansku kompaniju, ali se ocekuje da ce BP ubrzo uzvratiti i da ce se snazno boriti za nastavak radova, jer je izgradnja kaspijsko-crnomorskog naftovoda jedna od najvecih investicija u svetu.

29. jul

-- GLAS JAVNOSTI:
STANOVNICI NEGOTINA I OKOLINE CEKAJU NOVU LOKACIJU ZA ODLAGANJE DJUBRETA
NEGOTIN - Posle nekoliko meseci pauze, pitanje negotinske gradske deponije ponovo je doslo na dnevni red, sto je potpuno normalno imajuci u vidu da se deponija nalazi na samo pedesetak metara od stambenih objekata, a da je zakonska obaveza da to bude bar deset puta toliko. Krajem prosle godine privatno gradevinsko preduzece "Krajina´" prosledilo je ultimatum vlastima da u najkracem roku nadu novu lokaciju za gradsku deponiju ili da im za koriscenje postojece placaju 1.000 dinara po kamionu dovezenog smeca.
Aleksandar Ilic, tadasnji direktor JKP Badnjevo, predlozio je izmestanje deponije.
- Iz studije o izboru nove lokacije, koju je uradio beogradski "Geozavod", vidi se da poseduje nepropusni glineni sloj od preko dva metra - rekao je tada Ilic, dodajuci da se pri izboru nove lokacije vodilo racuna o tome da zemljiste zadovoljava osnovne uslove, ali i da pripada JKP Badnjevo. Prema tadasnjem proracunu, izgradnja nove deponije kostala bi oko pet miliona dinara.

Na novonastalu situaciju, tada je reagovao i predsednik opstinske vlade Dragoslav Maric koji je rekao da vec postoji opstinska odluka, po kojoj bi sredstva iz Fonda zarada, u iznosu od pet odsto, bila upucena JKP Badnjevo za izgradnju deponije.
- Planiramo da do kraja godine za novu deponiju, iz poreza na Fond zarada, izdvojimo oko milion i sto hiljada, a nadamo se i donacijama - rekao je Maric pre sest meseci.

Sredstva o kojima je tada govorio najavljena su ovih dana iz donacije EU. Predvideno da SO Negotin dobije 750.000 evra za finansiranje 10 strateskih projekata razvoja od 2004. do 2006. Jedan od njih je produzetak eksploatacije postojece gradske deponije. Za taj projekat planirano je ulaganje od 21 milion dinara, cime bi se obezbedilo koriscenje postojece deponije jos deset godina. Z. D.

-- DANAS:
PUSTEN U RAD SISTEM ZA PRACENJE AEROZAGADENJA U PANCEVU
SVAKODNEVNI UVID GRADANA U KVALITET VAZDUHA
PANCEVO - Automatski sistem za kontinualno pracenje aerozagadenja u naseljenom mestu instaliran je i juce pusten u rad u opstini Pancevo. Od sada ce gradani moci svakodnevno na monitoru postavljenom u holu zgrade opstine da prate stanje sumpor- dioksida, ugljen-monoksida, benzena, toluena, azotnih oksida, amonijaka, ksilena, ugljovodonika nemetanskog tipa i metilmerkaptana, zagadujucih materija kojih ima najcesce u pancevackom vazduhu. Sistem za monitoring opremljen je sredstvima iz donacija Vlade Republike Italije, grada Venecije i provincije Ravena i sopstvenih sredstava i od 2001. godine do sada u njega je ulozeno skoro 600.000 evra. S obzirom na to da je provincija Ravena donela odluku o jos jednoj donaciji Pancevu, dogovoreno je da se izgradi jos jedno merno mesto u Starcevu. To je naseljeno mesto udaljeno od industrijske zone svega pet kilometara i u opstini smatraju da bi valjalo pratiti kvalitet vazduha i van Panceva, jer je u zavisnosti od ruze vetrova izvesno zagadenje i tamo prisutno.
Najsavremeniji aparati za merenje ovih materija postavljeni su na tri merna mesta - Vatrogasni dom, Vojlovica i u Ulici cara Dusana i analiziraju vazduh na svakih pet sekundi, a rezultati se prikazuju grafikonima. Na osnovu prikupljenih podataka Odeljenje za zastitu zivotne sredine sastavljace dnevne i mesecne izvestaje sa prosecnim rezultatima kvaliteta vazduha.
- Imajuci u vidu svakodnevne probleme sa zagadenjem vazduha i zelju stanovnika Panceva da znaju sta udisu, pogotovo u danima kada se osecaju povecane koncentracije odredenih materija, a posto fabrike hemijske zone nisu azurne i voljne da daju sve trazene informacije, zakljucili smo da nam je potreban jedan ovakav sistem za pracenje zagadenja - rekla je Borislava Kruska, predsednica SO Pancevo. V. J. P.

-- BBC:
VELIKA ENERGETSKA KRIZA U KINI
Kina je naredila hitne isporuke uglja kopnenim i vodenim putevima zbog najvece energetske krize od sredine osamdesetih godina.
Kineski industrijski bum opterecuje energetsku industriju vise nego sto ova moze da izdrzi.

Hitne isporuke uglja treba da pomognu najteze pogodenim oblastima u bogatijim regonima na jugu i istoku zemlje.

Premijer Ven Dzabao poziva citav narod da se udruzi u resavanju ovog problema a jedna od predvidenih mera je ukidanje struje preduzecima koja zagaduju prirodnu sredinu.

Vec se primenjuje niz mera stednje kao sto su planirani prekidi struje, gasenje ulicne rasvete i obustava rada u pojedinim fabrikama bar u spicevima potrosnje.

Od hotelskih radnika se trazi da iskljucuju klima-uredaje i kad god to mogu ne koriste liftove.

Ove godine se predvida nedostatak od trideset milion kilovata struje.

Kina je ulozila velika sredstva u izgradnju novih elektrana ali posto je previdena izgradnja jos 19 termoelektrana na ugalj, cuju se kritike da ce to samo doprineti problemu zagadenja.

-- DANAS:
DAN DUNAVA - EKOLOZI APELUJU NA ZASTITU REKE
BERLIN - Medjunarodna komisija za zastitu Dunava upozorava ovih dana na rastucu potrosnju i jos izrazitiju zatrovanost dunavskih voda, uzrokovanu brojnim industrijskim i energetskim postrojenjima, gradnjom brana i kanala, nekontrolisanim ispustanjem otpadnih i kanalizacionih voda u Dunav, sto sve ima za posledicu ugrozavanje zivotnih uslova za brojne biljne i zivotinjske vrste, o ljudima da se i ne govori.
Ekoloski strucnjak sa Univerziteta u Karlsrueu Ermil Dister upozorava da Dunavu preti ponavljanje "svih nasih greha prema Rajni u posleratnom periodu". Pa, ipak, Forum za zastitu dunavske okoline ("Danube Enviromental Forum") u kojem su ukljucene brojne NVO iz podunavskih zemalja poziva sve postovaoce Dunava da danas ucestvuju prvi put u obelezavanju "Dana Dunava" koji ce se brojnim manifestacijama svecano obeleziti sirom Evrope.
U Nemackoj, na primer, u bavarskom Regensburgu bice odrzane brojne strucne i zabavne manifestacije pod pokroviteljstvom bavarskog ministarstva za ekologiju. Povod za prvu medunarodnu proslavu ugrozene reke je desetogodisnjica potpisivanja Sporazuma o zastiti Dunava, a njena svrha je upozoriti siru javnost na znacaj ove vazne sveevropske reke, te potrebe njene dalje zastite i razumnog koriscenja.
Na svom dugom putu od Svarcvalda do delte u Crnom moru u Ukrajini i Rumuniji Dunav protice kroz 10 zemalja, duzinom od 2.845 kilometra druga je reka u Evropi, a uz njegove obale zivi oko 80 milijuna ljudi.
S tim visemilijunskim mnostvom uz dunavske obale povezane su, medutim, izmedu ostalog i teskoce u zastiti od neracionalnog "koristenja" i zloupotrebe dunavskog bogatstva.
Uoci medunarodnog "Dana Dunava" oglasila se, ilustracije radi, ekoloska zaduzbina "Euronatur" iz Rudolfzela koja je pobrojala citav niz "gresnika" u nizu dunavskih zemalja. U najkracem, s novcem EU ili "nacionalnim" novcem i dalje se "betoniraju" dunavski rukavci, grade se kanali, zida i pregraduje u nizu zemalja, pocev vec od Austrije.
U Austriji se Dunav dalje betonira uz pomoc novca iz Brisela, u funkciji izgradnje Dunava kao "tarnsevropskog vodenog puta" prvog reda, kaze "Euronatur", a u Hrvatskoj se u nacionalnom parku "Kopacki rit", uprkos svim upozorenjima i "naucnim spoznajama", po zastarelim metodama betonira kanal u duzini od pet kilometara, navodno u funkciji "zastite voda". Mile Lasic

-- DNEVNIK:
NOVO IZDANJE REGIONALNOG CENTRA ZA ZIVOTNU SREDINU
ZELENI HORIZONT PODSTICE JAVNOST
NOVI SAD - "Green Horizon" ime je tromesecnog izdanja "Regionalnog centra za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Evropu", koji je od 1990. do proleca 2004. godine stampan pod nazivom "The Bulletin". Uz odlican i originalan dizajn, na povecanom broju stranica, sadrzajno pokriva sva podrucja zastite zivotne sredine na prostorima centralne, istocne i jugoistocne Evrope.
Misija i zadatak ovog magazina je promocija ucesca javnosti u odlucivanju o zivotnoj sredini kroz informisanje, te podsticanje saradnje svih sektora u regionu. Autori tekstova u magazinu su iskusni novinari u oblasti zivotne sredine, predstavnici nevladinih organizacija, kao i strucnjaci koji prate i informisu javnost o svim aktualnim problemima zastite zivotne sredine i resenjima koja bi mogla osigurati ocuvanje zivotne sredine u centralnoj, istocnoj i jugoistocnoj Evropi.
U novom broju jedna od glavnih tema upravo je pitanje zdravlja gradana, posebno dece, te njihove buducnosti u zagadenom svetu odraslih. Naime, zivot u zdravoj i sigurnoj zivotnoj sredini u Evropi, pa tako i u celom svetu, uveliko zavisi od stava politicara i trenutnoj vlasti u pojedinim drzavama. U magazinu se obraduje i najproblematicnija tema, geneticki modifikovani organizmi GMO i to kroz sve evropske drzave. Osim ovih tema, u magazinu se nalazi i veliki izbor vesti i informacija o dogadanjima u regionu. Koristan link: www.greenhorizon.rec.org

-- DNEVNIK:
DRUSTVA ZA ZASTITU PTICA UPOZORAVAJU JAVNOST NA KRIVOLOV
GRLICE I PREPELICE NESTAJU ZBOG TRIKOVA
NOVI SAD - "Apelujemo na Lovacki savez Srbije, lovacka udruzenja, lovacka drustva i agencije koje se bave organizovanjem lova u lovistima u Srbiji da tokom predstojece lovne sezone na grlicu i prepelicu postuju zabranu primamljivanja divljaci audio-aparatima ili zivim mamcima" kaze se u saopstenju Drustva za zastitu i proucavanje ptica Vojvodine, koje je potpisala i Liga za ornitolosku akciju SCG. U saopstenju za medije jos stoji da je tokom prethodne dve godine u velikom broju lovista, posebno u Vojvodini, registrovana masovna upotreba zvucnih vabilica tokom lova na prepelice.
Ove dve organizacije upozoravaju na to da se pojedina lovacka drustva potpuno oslanjaju na ovakav vid krivolova organizovanjem lovova za strane lovce, cime sticu ogromnu korist. Po njihovim recima, pomenuta drustva u svojim lovnim osnovama ni nemaju projektovano ogranicenje broja ptica koje se mogu odstreliti tokom jedne sezone.
U saopstenju stoji da prijavljivanje ovakvih slucajeva, za koje postoje dokazi, nije dalo rezlultata, a samo zajednickim radom na njihovom otkrivanju mogu se zaustaviti masakari koji se, pod maskom lovnog turizma, svako leto desavaju u lovistima u Srbiji.
Drustvo za zastitu i proucavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitolosku akciju SCG upozoravaju da je broj grlica i prepelica u Evropi znatno opao zbog dosadasnjeg lovnog pritiska. Ove dve organizacije su nedavno podnele Ministarstvu za nauku i zastitu zivotne sredine inicijativu za stavljanje grlica i prepelica pod zastitu kao prirodne retkosti. Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i sumarstvo su predlozili da za pomenute pticje vrste odredi rezim trajnog lovostaja. U njihovom obrazlozenju stoji da je ovakav predlkog u skladu sa lovnim propisima u zemljama EU u kojima se nijedna ptica selica odavno ne lovi, vec stiti zakonom. P.K.

-- DNEVNIK:
AEROSEDIMENTACIJA U NOVOM SADU
CESTICE KOJE POVECAVAJU SMRTNOST
NOVI SAD - Intenzitet aerosedimentacije, kolicine i vrste cestica u atmosferi, u Novom Sadu je relativno ujednacen na godisnjem nivou sa blago izrazenim trendom opadanja vrednosti pokazala je studija "Aerosedimentacija u Novom Sadu: juce, danas sutra" u cijoj izradi su ucestvovali doc. dr Slobodan Markovic, Mladen Jovanovic, prof. dr Budimka Novakovic, dr Sanja Bjelojevic i Tivadar Gaudendzic. Aerosedimenti predstavljaju heterogenu smesu vazdusnih cestica precnika veceg od 10 mikrograma koje imaju mineralno i biolosko poreklo, ili predstavljaju produkt aktivnosti ljudi. Studija pokazuje da mesecne vrednosti pokazuju znatno vecu varijabilnost, ali retko prelaze odrzivu vrednost. Zakljucak ovog naucnog rada je da aktuelni intenzitet aerosedimentacije ne utice negativno na ukupno stanje kvaliteta vazduha u Novom Sadu.
Problem globalnog zagrevanja, a samim tim i pitanje aerosedimentacije, poslednjih godina zaokuplja veliku paznju na svim drustvenim nivoima zbog cega se ovaj problem interpretira na razlicite nacine tako da kontraverzna objasnjenja cesto stvaraju konfuznu sliku buduceg razvoja klimatskih prilika na nasoj planeti.
Razlicita fizicka i hemijska svojstva, ostvaraju razlicite efekte, tako na primer, sulfati i organske cestice iniciraju zahladenje, dok cestice crnog ugljenika imaju potpuno suprotan efekat i uzrokuju zagrevanje. Pored znacajnih efekata na klimatske procese, treba istaci i uticaj prisustva aerosola u atmosferi na zdravlje ljudi.
U studiji stoji da su epidemioloska istrazivanja pokazala da povecanje koncentracije vazdusnih cestica od 10 µgm-3 rezultira povecanom zdravstvenim tegobama u slucaju kratkotrajnog izlaganja u rasponu od 0,5 do 1,5 %, a u slucaju dugotrajnog izlaganja prerana smrtnost se povecava do 5 %. Novija istrazivanja su pokazala da krupnije vazdusne cestice imaju uticaj na bolesti respiratornih organa, dok finiji aerosoli imaju negativne implikacije na hronicne kardiovaskularne bolesnike.
Monitoring aerosedimentacije u Novom Sadu se kontinuirano sprovodi od strane Instituta za zastitu zdravlja u Novom Sadu, pocev od sredine osamdesetih godina proslog veka na 20 mernih mesta.
Najvece mesecne vrednosti aerosedimentacije u Novom Sadu vezane su za prolece i ranu jeseni, sto ukazuje na uticaj atmosferskih padavina.
Interesantno je napomenuti da je najmanji intenzitet aerosedimentacije zabelezen tokom 1999. godine, sto navodi na zakljucak da posledice bombardovanja nisu bitno uticale na proces aerosedimentacije.
Studija je pokazala da lokalne klimatske prilike ne uticu u velikoj meri na proces sedimentacije u vazduhu iznad Novog Sada. Navedene cinjenice ukazuju da aerosedimenti uglavnom ne poticu sa lakolnog prostora, nego da mogu da se transportuju i sa relativno udaljenih distanci i da u najvecoj meri zavise od generalnih trendova cirkulacije vazdusnih masa.
Kako ce se odvijati proces aerosedimentacije na podrucju Novog Sada u buducnosti, pitanje je na koje je studija delimicno pokusala da odgovori. To, kako u studiji stoji, pre svega zavisi od toga koliki ce uticaj na ovaj proces i klimatske prilike uopste u buducnosti imati aktivnosti ljudi. Bez obzira na intenzivan razvoj Novog Sada, ne treba ocekivati spektakularne promene u intenzitetu aerosedimentacije u odnosu na do sada izmerene vrednosti pocev od 1987. godine.
Pogled na globalnu sliku kaze nesto malo drugacije. Istrazivanja kazu da se tokom narednih milenijuma mogu naslutiti vrlo znacajne promene. Na osnovu stanja orbitalnih parametara Zemljine putanje oko Sunca moze se pretpostaviti da se priblizavamo ulasku u novi glacijalni period i samim tim treba ocekivati intenziviranje procesa aerosedimentacije. Da li ce se to stvarno i dogoditi u uslovima hiperemisije gasova staklene baste ostaje i dalje otvoreno pitanje. P. Klaic

-- DNEVNIK:
KAMP "POVRATAK IBISA" I OVE GODINE NA OBEDSKOJ BARI
VOLONTERI CISTE ISTOCNI KRAK
NOVI SAD - Medunarodni ekoloski kamp, sedmi po redu, koji nastavlja akciju "Povratak ibisa" odrzace se i ove godine na Obedskoj bari od 8. do 18. avgusta. Nase prvo ramsarsko podrucje ugostice grupu mladih medu kojima ce se naci i 14 volontera iz Spanije, Francuske, Italije, Svajcarske Nemacke, Makedonije, Ceske i Portugalije koji ce ucestvovati u ciscenju istocnog kraka Obedske bare. U prethodnim godinama volonteri su ocistili oko 40 odsto povrsine ove pticje oaze.
Projekat "Povratak ibisa" je pokrenut pre sedam godina s ciljem da se nakon perioda od 40 godina u svoje prirodno staniste vrati egzoticnog ibisa kojeg su za drevne faraone predstavljali jaku simboliku. Ornitolozi su ibisa na Obedskoj bari primetili posle cetiri decenije u maju 2003. godine, a ovog leta su primecena i gnezda ove ptice koja je po prirodi lutalica.
Da Obedska bara koraca krupnim koracima ka oporavku potvrduje i podatak da je do sada ovde zabelezeno prisustvo oko 160 malih belih caplji koje su bile na rubu istrebljenja kod nas. Ovde su ponovo i velika bela, zuta i caplja kasikara. Flora je ponovo zacinjena autohtonim biljnim vrstama, ali je povratak ibisa ipak povukao najveci znacaj. Stari Egipcani su mu pridavali coc zdravog zivota i blagostanja, a njegova impresivna pojava delovala je i na Rimljane koji su perju ovog lepotana pticjeg sveta pridavali magijsku moc koja moze oterati svako zlo.
Radni kamp na Obedskoj bari finansiraju medunarodne organizacije EECONET, EURONATUR i Frankfurtsko zoolosko drustvo uz pomoc Zavoda za zastitu prirode Srbije, "Vojvodinasuma" i Prirodnjackog muzeja. P. K.

28. jul

-- GLAS JAVNOSTI:
VODA VRANJSKOG VODOVODA NA GRANICI ISPRAVNOSTI
CASA PUNA METALA
Kolicina teskih metala je na gornjoj dozvoljenoj granici
VRANJE - U poslednja tri meseca voda iz vranjskog vodovoda bila je bogata manganom, a kolicina teskih metala je na gornjoj dozvoljenoj granici. Voda iz vecine bunara u gradu koji su privatno vlasnistvo takode je neispravna, upozorila je na konferenciji za novinare Svetlana Ðordevic, inspektor Republicke sanitarne inspekcije. Predstavnik Zavoda za zastitu zdravlja Miroljub Stojanovic pokazao je da je, prema podacima Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, voda najzagadenija bila u julu. Tada je od 88 uzoraka bilo cak 47 odsto neispravno. Kvalitet vode je u odnosu na proslu godinu, sto se tice mangana, nesto bolji.

- Losem kvalitetu vode koji je na granici dozvoljenog doprinose susa i visoke temperature, pa gradani u poslepodnevnim satima povecavaju potrosnju i do 500 litara vode po domacinstvu, sto daleko premasuje dozvoljenih 150 litara. Da bi izbegli restrikcije, ukljuceni su bunari iz aluvijona Juzne Morave, a voda iz ovih bunara bogata je manganom, sto je stvorilo novi problema - rekao je Bozidar Ðordevic, direktor JP "Vodovod"

Ukoliko ispravnost vode bude dovedena u pitanje, javnost ce biti obavestena o zabrani koriscenja vode iz vodovoda, naglasili su predstavnici svih odgovornih sluzbi za kvalitet vode. Uprkos tome sto nadlezni tvrde da voda (jos) moze da se pije, veliki broj Vranjanaca se vodom za pice snabdeva u prodavnicama. S. M.

27. jul

-- DANAS:
KAKO SACUVATI TARU
EKOLOSKA MAFIJA HOCE BUK BIJELU
ZABLJAK - Ucesnici okruglog stola na Zabljaku u okviru ekolosko-turisticke manifestacije na Durmitoru "Dani planinskog cveta", podrzali su akciju protiv gradnje hidroelektrane Buk Bijela na reci Tari, kojom bi se unistio znacajan deo toka i kanjona ove zivopisne reke, koja je od 1980. godine pod zastitom Uneska. Okrugloi sto na temu "Kako sacuvati Taru" otvorio je Dobrica Sljivancanin, predsednik organizacionog odbora "Dana planinskog cveca", koji je rekao da su organizatori ovog okruglog stola pozvali preko interneta sve zainteresovane strane oko gradnje hidrocentrale Buk Bijela, ali se neposrednom pozivu, nazalost, nisu odazvale brojne medunarodne asocijacije, ali ni institucije drzavne zajednice SCG, niti predstavnici Vlada Crne Gore i Republike Srpske koje finansiraju gradnju Buk Bijele, ciji pocetak gradnje je planiran za jesen.
Na okruglom stolu culo se dosta kritika na racun onih koji zele da uniste, uz Kolorado, najlepsi recni kanjon na planeti, a nekoliko ucesnika u raspravi je reklo da "ekoloska mafija izgradnjom Buk Bijele svesno unistava suzu Evrope".
Inace, tokom tradicionalne manifestacije "Dani planinskog cveca" na Durmitoru minulih nekoliko dana odrzano je nekoliko vrlo posecenih manifestacija - sve je pocelo izlozbom eksponata srednjovekovnih gradova Crne Gore, potom planinski pohod na Bobotov kuk kao najvisi vrh Durmitora, takmicenja u ribolovu, izlozba cveca, a vrhunac je bio vencanje na splavu na Crnom jezeru, gde su na "ludi kamen" stali i sklopili brak Zabljancani Dusko Karadzic i Tanja Vukicevic, a mladence je burmama darivoa Nacionalni park "Durmitor".
Vise od 150 planinara iz svih krajeva Srbije i Crne Gore, BIH, kao i iz Hrvatske i Slovenije uspeli su se minulog vikenda na najvisi vrh Durmitora Bobotov kuk visok 2.523 metra. Najmladi ucesnik ovog pohoda bila je Zabljancanka Zorana Vojinovic, stara tri i po godine, a najstariji niksicki planinar Zdravko Vujicic, star 65 godina. D. Bjelopoljac

-- DNEVNIK:
LETNJI KAMP SKOLE "MILAN PETROVIC" NA CENEJU
PRIRODA BUDI OSECAJ ZA LEPO
Da bi se socijalizovali i da bi deca koja imaju normalan razvoj izgubila svaku vrstu predrasuda, malisani s posebnim potrebama druze se i s najmladim Cenejcima
NOVI SAD - U odeljenju Skole za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrovic" u Ceneju, u toku je letnji kamp za malisane sa posebnim potrebama. Trenutno u njemu boravi sedam ucenika i dva defektologa koji sedam dana zive kao porodica. Kako je objasnila defektolog Slavica Arsic, namera im je da decu osposobe za samostalan rad. Tako su u kampu obaveze podeljene, svako ima odredena zaduzenja i uci se da sam brine o sebi, ali i da svi skupa funkcionisu kao velika porodica.
- Prvi put ove godine organizujemo ovakav kamp, a vodili smo racuna o tome da u njemu borave deca sa posebnim potrebama koja su iz socijalno ugrozenih porodica - kaze Arsic. - Neka od ove dece prinudena su da celo leto provedu u gradu, u stanu, tako da im je ovo idealna prilika da budu u kontaku s prirodom.
Svaki dan malisani s edukatorima odlaze u setnje i u posete lokalnim domacinstvima. Neki od njih prvi put u zivotu uzivo su videli krave, konje, patke i guske. Kontakt s prirodom i zivotinjama, objasnjava Arsic, vrlo je vazan za ovu decu, jer im budi osecaj za lepo. Zbog toga u dvoristu uzgajaju i neguju cvece, prave bukete, a organizovane su im i radionice slikanja, vajanja i crtanja. Uvece prireduju maskenbale i muzicke radionice.
Da bi se socijalizovali i da bi malisani koja imaju normalan razvoj izgubila svaku vrstu predrasuda, ovi malisani druze se i s decom iz Ceneja. Na ovaj nacin deca s posebnim potrebama ukljucuju se u lokalnu zajednicu, a planirano je da u buducnosti gosti kampa budu i osnovci iz redovnih skola.
Rotari klub iz Novog Sada finansijski je pomogao boravak dece u kampu. Odeljak skole "Milan Petrovic" u Ceneju, koji je otvoren u maju, renoviran je zahvaljujuci Borislavu Beranovicu, a zgradu su dobili od Skupstine grada i Mesne zajednice "Cenej". Plastenik, u kojem praksu imaju srednjoskolci ove skole sa smera cvecarstvo, poklon je pokrajinskog Sekretarijata za socijalnu zastitu. D. L.

-- GLAS JAVNOSTI:
ZNAJU LI SUGRADANI STA PODRAZUMEVA TERMIN "EKOLOSKI BONTON"
NEKULTURA ULICE
Branislav Bozovic: Ekoloski bonton nije samo pljuvanje na ulici, vec mnogo sira oblast. To je svest da ne mozete iznad Hajducke cesme na Kosutnjaku loziti vatru, a mi stalno opominjemo ljude da to ne cine
BEOGRAD - Kada jedes cini to tako da slepi oko tebe ne znaju sta radis - drevna je kineska izreka "smisljena" jos za vreme dinastije Han, a koja je i osnov savremenog bontona. Srpski receno, ne mljackaj, ne srci, zvaci zatvorenih usta... Ako bismo ovo preneli na ulice Beograda, cini se da samo ovako hendikepirani Beogradani ne mogu da vide kada neko u parku, na ulici, trotoaru, stanici "ispusti", kao slucajno, nepotreban teret. Jer, cinjenica je, sve je vise sugradana koji se takmice u tome da ih sto vise prolaznika vidi. Zato su nam kante, koje su prezivele svakovrsna izivljavanja, poprilicno prazne.

- Naravno da ne bacam otpatke po ulici - kaze nasa mlada sugradanka. - Zar vam ja licim na nekoga ko radi tako nesto? - pita ona zacudeno. A stvarno, kako izgleda neko ko prlja ovaj nas Beograd? Najnormalnije! Pa, oni cak i ne znaju da to ne bi trebalo da se radi! Vozite se autobusom i iz kola ispred vas, prvo na "soferku" dolece celofan, a ubrzo i folija iz kutije cigareta; devojka "skockana, boli glava", elegantnim potezom ruke oslobada se zvake pravo pa na - ulicu; mladic "na kvarno" iz ruke skrivene uz nogavicu pantalona ispusta papir... Pravila nema!

Miroslav Tadic, iz Ekoloskog drustva "Endemit", kaze da ljudi koji imaju manire u ophodenju s drugima najcesce vode racuna i o zivotnoj sredini.
- To je pitanje svesti, da se uradi nesto i jos malo vise - kaze Tadic. - Ekoloski bonton je deo ekoloske kulture, a ona se svodi i na stednju energije, vode ... Kad bi svako zapitao sebe cime moze da doprinese, shvatio bi da je bacanje otpadaka u kante a ne po ulici, najmanje sto moze da uradi.

- Pod pravila ekoloskog bontona potpadaju ne samo prolaznici na ulici, vec i majstori koji popravljaju kola na ulici, pa im iscuri ulje, i to je ekolosko nevaspitanje - kaze Branislav Bozovic, sekretar Sekretarijata za zastitu zivotne sredine. - To nije samo pljuvanje na ulici, vec mnogo sira oblast. To je svest da ne mozete iznad Hajducke cesme na Kosutnjaku loziti vatru, a mi stalno opominjemo ljude da to ne cine. Uredeni svet je sacuvao cetiri vazna zanimanja, a vidim i mi cemo morati da ih vratimo - smatra Bozovic. - Moramo da vratimo cuvare parkova, bake u nasim javnim toaletima, domare i policajce iz kraja. Oni su cuvari osnovnog ekoloskog bontona.

- Ljudi su u principu dobri - optimistican je Bozovic, mada je to cesto, kaze, na tud racun. - Ja sam svoju decu vaspitavao drugacijim metodama, pa sam im pricao: Nemoj da bacas papire na ulicu, jer to cisti neciji otac a ti mu samo otezavas posao. Tako taj tata ne moze da stigne kuci na vreme da bude sa svojom decom. Cesto se desavalo, kaze Bozovic, da nam majstor u masini za ves pronade gomilu papirica koja su deci ostajala u dzepovima.

Test

Uradite sami ili sa nekim od poverenja, sledeci test ako zelite da utvrdite da li ste i koliki zagadivac ulica Beograda. Potrebno vam je samo malo koncentracije, nikakve olovke, a nema ni zaokruzivanja! Trebalo bi da uradite sledece: nadite se sami u nekoj ulicici, haustoru, delu parka gde nema nikoga... Snacicete se, nije tesko. Makar samo na trenutak-dva, u blizini nece biti nikoga. Iskoristite priliku! Bacite onu papirnu kesu od sendvica koji ste malopre pojeli. Sad il' nikad! Necete? Sramota vas je cak i kada niko ne gleda?! Pa, cestitamo! Vi ste retka zverka na prestonickim ulicama koja bi mozda i pocrvenela kad bi tako nesto uradila. A mozda se sve svodi na dobro, staro kucno vaspitanje. J. Vucic

26. jul

-- DANAS/BETA:
BOJAN DIMITRIJEVIC, REPUBLICKI MINISTAR TRGOVINE, TURIZMA I USLUGA: SRBIJA CE USVOJITI STANDARDE EU O DOZVOLJENOJ RADIJACIJI
BEOGRAD - Srpski ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijevic najavio je da ce Srbija usvojiti standarde Evropske unije o dozvoljenom stepenu radijacije u prehrambenim proizvodima. Dimitrijevic je rekao da EU insistira na usvajanju tih standarda, isticuci da je potrebno ispuniti dve vrste uslova - politicke i finansijsko-tehnicke.
- Politicke je moguce brze usvojiti, a one koji zahtevaju odredeno finansijsko i tehnicko prilagodavanje usvajacemo u meri u kojoj nam okolnosti dozvoljavaju - rekao je Dimitrijevic.

Propisi SCG mnogo su strozi od evropskih zakona, jer dozvoljavaju znatno manju kolicinu radioaktivnosti, koja je u zavisnosti od vrste proizvoda manja i po nekoliko desetina puta od kolicina koje su dozvoljene propisima u EU. Srpski ministar trgovine, turizma i usluga istakao je da najavljeni zakon o zastiti potrosaca znacajno prosiruje njihova prava i dodao da je EU taj predlog "jako pozitivno ocenila". Prema njegovim recima, taj zakon ce prosiriti podrucje ljudskih prava u jednom od najvaznijih domena, u domenu potrosnje tako da on detaljno regulise i pitanja oko kvaliteta.
On je najavio da ce od sledece sedmice Turisticka organizacija Srbije putnicima koji ulaze u Srbiju deliti turisticku mapu drumsko-zeleznickog saobracajnog Koridora 10, sa obelezenim osnovnim informacijama o hotelima, restoranima, benzinskim pumpama i turistickim lokacijama. Te mape ce, prema recima Dimitrijevica, biti deljene pred pocetak i za vreme Olimpijskih igara svim vozacima koji budu prolazili kroz Srbiju. Procenjuje se da ce u tom periodu biti povecan tranzitni saobracaj kroz Srbiju prema Atini. Srpski ministar trgovine, turizma i usluga je dodao da ce na granicnim prelazima i duz autoputa biti postavljeni bilbordi dobrodoslice. Dimitrijevic je najavio da ce budzet Ministarstva trgovine, turizma i usluga Srbije naredne godine biti od sedam do osam miliona evra, sto je 10 puta veci iznos nego dosad.

Bezbedan Fruktalov sok od borovnice

Fruktalov sok od borovnice je siguran i u skladu sa najstrozim evropskim propisima. Do zapleta u vezi sa sadrzajem cezijuma u nektaru od borovnice je doslo zbog neuskladenosti zakonodavstva Evropske unije i SCG, izjavila je Andrejka Lipovz iz ove kompanije, na konferenciji za novinare koja je odrzana u Podgorici. Prema njenim recima, Fruktal je prosle nedelje odlucio da povuce sve proizvode koji sadrze borovnicu sa trzista u kojima vaze propisi SCG, da bi odstranili sumnju u kvalitet i sigurnosti svojih proizvoda. Ona je rekla da su izmerene vrednosti radioaktivnog cezijuma cak 24 puta nize od onih koje dopustaju stroga merila EU. To su nakon analiza potvrdili i ministarstva zdravlja, odnosno inspekcijske sluzbe u Sloveniji, Hrvatskoj, Federaciji BIH, Makedoniji i na Kosovu, gde vec vaze propisi Evropske unije.
Igor Stopar, direktor Fruktalove prodaje za SCG rekao je da ceo slucaj sa sokom od borovnice nece narusiti ugled kompanije, jer se to preduzece pokazalo kao partner i proizvodac vredan poverenja. R. D.

-- BETA:
TRECA EVROPSKA KONFERENCIJA MREZA GLOBALNE NARODNE AKCIJE
BEOGRAD - Konferencija na kojoj ucestvuju antiglobalisti iz Azije, severne i juzne Amerike, Afrike i iz svih zemalja Evrope, pocela je u beogradskom naselju Jajinci odrzavanjem vise radionica i prezentacija antiglobalistickih projekata.
Na skupu, koji ce trajati do 29. jula, oko 500 anti i alter-globalista kroz debate, performanse, filmske projekcije i raznovrsne kulturne sadrzaje predstavice "alternative korporativnoj globalizaciji sveta" i razmeniti iskustva i informacije o toj temi.
Skup je poceo radionicom o direktnoj demokratiji kao mogucoj strategiji u prevazilazenju parlamentarne demokratije.
Ucesnici u debati razmatrali su i predstavili vise eksperimenata direktne demokratije kao sto su model zadrugarstva (kooperativa) u Severnoj Americi, iskustva samoupravljanja u bivsoj SFRJ i SSSR-u i "susedske skupstine" koje su u Argentini organizovane posle velike krize 2001. godine.
Posebno su razmotreni protesti i demonstracije antiglobalista kao zasebna iskustva i postignuca direktne demokratije.
Grupa antiglobalista iz Slovenije predstavila je zapatisticki projekat solidarnosti sa meksickim pobunjenicima u podrucju Cijapas, cijom pobunom je i poceo antiglobalisticki pokret 1994. godine, a ucesnici iz cetiri istocnoevropske zemlje predstavili su nezavisne, antiglobalisticke medije u svojim zemljama.
Poceo je i filmski program britanskog video kolektiva "Ander karent" (Under Current), koji ce do 29. jula predstaviti 80 sati filmskog materijala o antiglobalistickim akcijama sirom sveta, a predstavljen je i karavan antiglobalista nazvan "Protiv granica".
Radnicka prava u neoliberalnim drzavama i njihova krsenja u procesima privatizacije i tranzicije, bila su tema razgovora drugog dana Evropske konferencije mreze globalne narodne akcije, na kojoj ucestvuju antiglobalisti iz Azije, severne i juzne Amerike, Afrike i zemalja Evrope.
Radnom sastanku u Jajincima prisustvovali su i radnici iz 13 preduzeca iz Srbije koja su trenutno u stajku, a svoja iskustva izlozili su i gosti iz Belgije i Grcke.
Predstavnici grckog pokreta protiv Olimpijskih igara izneli su svoje stavove vezane za pogorsanje radnickih prava i ekoloskih posledica koje odrzavanje tih igara u Atini donosi.
Odrzano je i nekoliko kompjuterskih radionica, a delegacije iz Indije i Bangladesa otvorile su diskusiju o antiglobalistickom procesu u Aziji.
Drugi dan konferencije zavrsen je projekcijom nekoliko filmova o akcijama protiv globalistickih korporacija iz programa britanskog video kolektiva "Ander karent" (Under current).
Program konferencije antiglobalista odrzava se u dvema osnovnim skolama u Rakovici i Jajincima, u Memorijalnom parku u tom naselju, kao i u lokalnom Domu kulture, a ucesnici su smesteni u kampovima organizovanim na tri lokacije u Jajincima. Organizaciju skupa pomogla je i Mesna zajednica Jajinci.

-- DANAS:
KANADSKA INVESTICIJA U VOJVODANSKU RAVNICU
Kanadjani donose novi koncept poljoprivrede
BEOGRAD - Kanadska asocijacija CASP planira da pilot projektom u najvecem srpskom poljoprivrednom preduzecu, PIK Beceju, zapocne stvaranje agro-biznis centra za jugoistocnu Evropu. Ukoliko projekat uspe, a sve su naznake da je konacno pronaden pravi strateski partner za ovo preduzece, na parcelama i u preradivackom kompleksu poljoprivrednog kombinata u Beceju trebalo bi da zazivi proizvodnja visokih performansi. Memorandum o namerama potpisan je pre mesec dana u Beogradu, a pripreme oko zajednickog nastupa se nastavljaju. Na prvom mestu, kako se culo na prosirenoj sednici Upravnog odbora kojoj je prisustvovao predsednik kanadske asocijacije Donald Makartur, priprema se zajednicki biznis plan, potom sledi razmena delegacija i na kraju pocetak restrukturiranja.
- Upravo zavrsavamo poslovni plan za narednu godinu koji ce biti gotov do avgusta. Nakon toga cemo definisati detalje oko radnih jedinica u kojima ce se odmah poceti sa radom. To su oblasti svinjarstva, govedarstva i ribarstva. PIK Becej je na nas ostavio dobar utisak jer se radi o slozenoj proizvodnji, pa se nadamo da ce do jeseni poceti ulaganje. Vazno je istaci da se ne radi samo o novcu, vec i iskustvu koje treba implementirati kroz ovaj projekat. Asocijaciju CASP cini 31 kanadska kompanija. Rec je o preduzecima iz razlicitih poljoprivrednih delatnosti, pocev od stocarske proizvodnje, proizvodnje genetskog materijala, mehanizacije, tehnologije, ambalaze i marketinga. Imamo nameru da kroz model zajednickog ulaganja unapredimo proizvodnju kao sto smo to uradili u Rusiji, na poljoprivrednom dobru u blizini Moskve gde je primenjen isti metod unapredenja infrastrukture i agrotehnologije - objasnjava Donald Makartur.
Prema njegovoj najavi cilj predlozenih poslovnih odnosa PIK Beceja i CASP-a su razvijanje visokog stepena proizvodnje i odrzivog agrobiznisa, kao i usavrsavanje proizvodnih kapaciteta do nivoa oglednog centra. Sve to moguce je uz tehnicku podrsku i finansijska sredstva, a ceo projekat podrzale su kanadska i srpska Vlada.
- Poljoprivredni kombinat u Beceju je uspesno preduzece za koje zelimo da bude jos uspesnije. Zato smo kao ministarstvo stali iza ove akcije jer su nam strateski partneri u poljoprivredi vazni, a ovde je rec o zemlji koja moze da ponudi bogato iskustvo u agraru i potrebne poslovne kontakte u svetu, pristup finansijskim institucijama i jaku poziciju na globalnom trzistu - smatra Ziva Zebeljan, nacelnik sektora analitike u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije.
Pored sektora poljoprivrede, Kanadani ce planom razvoja obuhvatiti i podrucje turizma jer je ovaj kraj po tome poznat, narocito kada je rec o imanju porodice Dunderski i dvorcu "Fantast" koji pripada poljoprivrednom kombinatu u Beceju. Prvi od predloga bice magistralno povezivanje Beceja sa autoputem Beograd - Subotica. Prema misljenju prvog coveka kombinata u Beceju, Dragana Satarica, najvazniji momenat u pregovorima oko nalazenja strateskog partnera je zalaganje srpske Vlade.
- Postoje otvorene namere sa obe strane da se napravi dobar posao. Oslanjajuci se na najbolja domaca iskustva i praksu razvijene Kanade planiramo da vrlo brzo verifikujemo zajednicki biznis plan, a od velike vaznosti za ceo projekat je podrska institucija obe drzave. Ovo je narocito vazno zbog odredenih zakonskih nedorecenosti koje se ticu statusa i sudbine drzavne zemlje. Za nas u kombinatu je znacajno da projektom obezbedimo socijalni program za zaposlene i adekvatno resenje evidentnog tehnoloskog viska - smatra Dragan Sataric.
Doprinos pregovorima dao je i kanadski ambasador u Srbiji Donald Meklenan, koji ce u septembru predvoditi delegaciju srpskih privrednika u poseti Kanadi. Inace, zetva psenice upravo je zavrsena na parcelama kombinata PIK Becej sa rekordnim prinosom od 6,2 tone po hektaru. U ovom kolektivu, poznatom po semenskoj proizvodnji, godisnje se proizvodi hrana koja podmiruje potrebe blizu 350.000 stanovnika. Miroslava Pudar

-- DANAS:
PRIDRUZIVANJE PANEVROPSKOM KORIDORU 7 DUNAV - MAJNA - RAJNA
KANAL BEGEJ VRACA STARU SLAVU
BEOGRAD - Dve godine nakon sto su rumunska i madjarska strana zavrsile projekte o rekonstrukciji begejskog kanala, takva studija promovisana je i za spski deo Begeja i to zahvaljujuci nadleznosti holandske vlade, a uz asistenciju Pokrajine. Plovno povezivanje Begeja sa Dunavom kostace 51 milion evra prema zakljuccima izradene studije o rekonstrukciji Kanala Begej i upravljanja vodama sliva Begej - Tamis. Ovaj posao poveren je ovlascenoj holandskoj firmi DHV Evrivonment and Infrastructure, jer se sa rokovima kasnilo, a Izvrsno vece Vojvodine preuzelo je na sebe obavezu da garantuje ceo projekat. U tom smislu, otvorena je kancelarija i obezbedeni sve preduslovi za rad holandskih i domacih strucnjaka na prikupljanju potrebnih informacija i analiza. Prema podacima nedavno prezentovane studije o izvodljivosti identifikovani su radovi koji su potrebni da bi se izvela rekonstrukcija kanala Begej na deonicama izmedu ustava Itebej i Klek. Kao najvazniji momenat posla navodi se ekoloski, a potom i ekonomski znacaj omogucavanja plovnosti kanala.

- Poboljsanje vode osetice se nakon uklanjanja zagadjenog sedimenta i to na lokacijama koje odredimo kao pogodne za deponovanje. Posle toga predstoji popravka hidrotehnickih objekata, sto vodi unapredjivanju plovne funkcije kanala. Prevodnice sa ustavama zahtevaju popravke i zamene delova, adekvatno signaliziranje, a cetiri mosta na ovim deonicama moraju biti popravljena. Nasipi su u dobrom stanju, a laboratorijske analize pokazuju da je kanalski sediment zagadjen prvenstveno teskim metalima i organskim mikro zagadivacima, dok je voda u relativno dobrom stanju. Izracunali smo za maksimalni profil da treba ukloniti oko 250.000 kubnih metara sedimenta i odloziti ga u zatvorene, izolovane deponije. Zagadjenje potice iz dve oblasti - poljoprivrede i industrije. Zagadjivaci se, konkretno, nalaze na rumunskoj strani i kod vojvodjanske industrije. Predracuni troskova tehnickih radova krecu se oko 32 miliona evra, a ukupni su 51 milion evra. Nakon tendera za izvodjaca radova ceka nas rekonstrukcija i izgradnja prevodnica sa ustavama - objasnjava Daan Rijks iz holandske kompanije DHV.
Holandska iskustva koriscena su i prilikom izrade rumunske studije izvodljivosti, a ceo posao povezuje tri drzave - Srbiju, Rumuniju i Madjarsku.
- Ekonomska analiza pokazace i definisati ciljeve ovog posla, jer se radi o prekogranicnoj saradnji euroregije Dunav-Kris-Moris-Tisa. Ponovno otvaranje plovidbe povezace Begej sa Dunavom, a time i sa evropskim lukama, sto ekonomski olakasava transport roba. Sada samo treba da rumunska i srpska strana izrade zajednicki izvrsni rezime svojih studija i definisu sporazum - istice holandski strucnjak Bram van der Boon.
Prema sporazumu potpisanom sa holandskom stranom u realizaciju izrade studije, zapravo pripremne analize, ukljucili su se i Univerzitet u Novom Sadu, JVP "Vode Vojvodine", pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine i Ministarstvo saobracaja i telekomunikacija Srbije.
- Posto je i nasa studija sada gotova, stekli su se uslovi da zajedno sa rumunskom stranom konkurisemo kod potencijalnih donatora i medunarodnih agencija za finansiranje - smatra Dr Slavko Bogdanovic, clan koordinacionog Komiteta projekta revitalizacije begejskog kanala.
- Nama su za izradu studije ciscenja begejskog kanala pomoc pruzile brojne nevladine organizacije, temisvarske ustanove, a finansijski je pomogla holandska ambasada. Pre tri godine ugostili smo holandsku kraljicu, a od tada je dosta uradeno - istice Stela Marcu iz Kluba "Matrix", Rumunija.
Projekat regionalnog povezivanja kroz akciju revitalizacije kanala Begej podrzavaju Pakt za stabilnost istocne Evrope i Dunavska komisija. Medu potpisnicima konvencije o rehabilitaciji kanala Begeja je i grad Zrenjanin u kome se nalazi poprilican broj indsutrijskih zagadivaca.

Najvazniji kanal u Vojvodini

Dugacak 119 kilometara, od cega 70 kilometara u nasoj zemlji, kanal Begej povezuje Tisu i sliv Begej - Tamis cineci najvazniji kanal u sistemu Dunav - Tisa - Dunav. Ima 250 godina, a glavni cilj njegove izgradnje bilo je isusivanje poljoprivrednog zemjista i prevoz drvne gradje. Prosiren je 1910. godine i osposobljen za plovidbu i transport roba celom svojom duzinom. Jedno vreme bio je plovan za brodove nosivosti do 500 tona, a od sezdesetih godina 20. veka plovidba prema Rumuniji se obustavlja. Rekonstrukcija hidro- tehnickih objekata kod Kleka i Itebeja sa nase strane i kod Sent Mihalja u Rumuniji omogucice otvaranje plovidbe duz celog kanala i povezivanje sa koridorom 7 Dunav - Majna - Rajna. Miroslava Pudar

-- TANJUG:
MILIONI KVADRATA SAGRADJENI BESPRAVNO, CRNOGORSKI MINISTAR EKOLOGIJE
PODGORICA - Crnogorski ministar zastite zivotne sredine i uredjenja prostora Boro Vucinic izjavio je danas da u ovoj republici postoji nekoliko desetina hiljada nelegalno izgradjenih objekata.
"U pitanju su milioni kvadrata bespravno sagradjenih povrsina", kazao je on i istakao da se hitno mora suzbiti divlja gradnja, najpre na najvrednijim lokacijama, kao sto su zona morskog dobra i nacionalni parkovi.

-- TANJUG:
PROJEKT "EKO 3 PLUS" ZA RAZVOJ CRNE TRAVE I VLASINE
VLASINA - Grupa strucnjaka iz Beograda sacinila je projekat "Eko 3 plus", koji sadrzi opsirnu i dokumentovanu analizu o razvojnim sansama Crne Trave i Vlasine.
Studija "Oaza zdravlja i lepote", koja je predstavljena u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu, sadrzi uslove i mogucnosti za ekonomsko koriscenje prirodnih i potencijala crnotravskog i vlasinskog podrucja - eksploatacija zdrave pijace vode, lekovitog bilja, voca, suma i sumskih plodova, koji su ekoloski potpuno pouzdani.

22. jul

-- BETA:
CETVRTI LETNJI EKOLOSKI KAMP "DJERDAP 2004"
BEOGRAD - Kamp ce biti odrzan od 23. jula do 1. avgusta, saopsteno je iz Ekoloskog drustva "Endemit" iz Beograda koje organizuje ovaj projekt.
"Misija Letnjeg ekoloskog kampa 'Djerdap' jeste unapredivanje stanja i kvaliteta zivotne sredine na teritoriji Nacionalnog parka Ðerdap, kao dela Karpatske Srbije", navodi se u saopstenju.
Cilj ovog kampa je formiranje detaljne baze podataka o stanju zivotne sredine u ovom podrucju, radi utvrdivanja mera koje treba preduzeti za njenu zastitu.
Jedna od teznji ovog projekta je i da Nacionalni park Djerdap u Srbiji i Park prirode Portile de Fier u Rumuniji UNESKO proglase za Medudrzavni rezervat biosfere, kako bi se bolje zastitili priroda, predeo i kultura te oblasti.

-- GLAS JAVNOSTI:
COVEK KOJI ZAVODI RED U SMEDEREVU
Glavni komunalni inspektor Slobodan Devecerski je naj(ne)omiljeniji lik lokalne samouprave
SMEDEREVO - On je tvorac Odluke koja u 196 tacaka do tancina propisuje sta se ne sme ciniti na ulici: za pljuvanje, bacanje otpadaka i rondanje po kontejnerima kazne od 500 do 10.000.
Nece vise niko moci da postavlja klima-uredaj gde hoce. Vlasnici moraju da pociste za kucicima. Zabranjena je i voznja bicikala trgovima i trotoarima.
Devecerski: Zivot u gradu je obaveza i to ljudi moraju da prihvate. Ovakvim musavima nema nam ni prilaska Evropi. Moramo pod hitno da se menjamo, na bolje naravno
Odlucile smederevske vlasti da jednom za svagda raskrste sa plemenskom svescu svog gradanstva, pa odskora uvele stroge globe za skoro sva ona sitna zadovoljstva nasusna, koja nam svakodnevnicu cine tako bezbriznom. Nema vise pljuvanja, bacanja pikavaca i otpadaka po ulicama, rondanja po kontejnerima i svega tome slicno. Daleko od tog da je sve pobrojano odsad zabranjeno, ali u svakom slucaju vise nije besplatno. Komunalni inspektori ce ubuduce za svaki od navedenih grehova razrezivati od 500 do 2.000 dinara mandatne kazne, dok ce one malo neposlusnije to zadovoljstvo kod sudije za prekrsaje kostati izmedu tri i deset hiljada dinara, pa ko ima i voli, nek izvoli.

Dobra saradnja sa policijom

Smederevci su pomalo zbunjeni i zateceni neocekivanom "surovoscu". Vrte glavom, ali mahom podrzavaju odluku, barem deklarativno. Trenutno je zatisje pred buru dok traje jednomesecni "preventivni" period uhodavanja i upoznavanja sa novom odlukom, a kad zaboli po dzepu...

Gosti smo "najomrazenijeg" lika smederevske lokalne samouprave Slobodana Devecerskog, glavnog komunalnog inspektora, idejnog i formalnog tvorca Odluke o komunalnom uredenju gradskih i seoskih naselja koja u svojih 196 tacaka do tancina propisuje sta se ubuduce sme, a sta ne sme ciniti na ulici i sa ulicom.

- Zivot u gradu je obaveza i to ljudi moraju konacno da shvate i prihvate. Smisao ove odluke, koja nikako nije doneta preko noci i kolena, vec su u nju utkane pune dve godine terenskog rada i iskustva, je iskljucivo i pre svega zastita onog sto, nadam se, svi ovde najvise volimo, naseg Smedereva. Pa, ima li vece potvrde njene valjanosti od cinjenice da je u skupstini jednoglasno prihvacena i od vlasti i od opozicije. Jedno je sigurno, ovakvim odrpanim i musavima nam nema ni prilaska Evropi, a kamo li ulaska u nju. Moramo pod hitno da se menjamo, na bolje naravno - bespogovorno ubeden u ispravnost svoje misije veli ovaj smederevski Don Kihot koji je, izgleda, iz sve snage udario na neke davno i jako utemeljene vetrenjace.

Pregrmeo je dosad nekoliko fizickih napada, psovke i pretnje i ne broji, ali ne uzmice. Mnogi mu se u prolazu srdacno jave, mnogi sagnu glavu, a dosta je i onih koji bi ga "popili u casi vode", vidi im se na licima. Uz njega je tim od jedanaest predanih inspektora i cetiri komunalna redara potpomognuti policijom sa kojom imaju izuzetnu saradnju.

Na meti i kafici

Prelecuci preko obimnog stiva tesko je i pobrojati sta ce sve ubuduce komunalci sankcionisati. Medutim, mozda je uz pikavce, otpatke i istresanje nosa nasred trga najzanimljivija odredba da ce pocevsi s jeseni za svako postavljanje klima uredaja, tacnije njene spoljne jedinice iliti kompresora biti potrebna pismena saglasnost gradske Direkcije za izgradnju grada o tome kako i gde ona moze biti postavljana, da ne ruzi izgled fasade i ne kaplje voda po prolaznicima.

Ponosni vlasnici kucnih ljubimaca vise nece moci da cutke odsetaju sa svojim mezimcem koji samo sto se "istovario" na sred ulice, nego ce bas kao i u nekim daleko razvijenijim sredinama morati da koliko god im to bilo nezgodno pokupe "minuli rad" svoje cetvoronozne dike i bace ga u smece. Ima tu jos toliko tog, od basti kafica i lokala koje ce ubuduce biti daleko diskretnije i demontaznije, pa do zabrane voznje bicikala centralnim trgovima i trotoarima.

Nisu cak postedeni ni oni nevoljnici kojima su kontejneri nazalost i hranilista i "butici". Nije da ce im se zbog takvog nacina prezivljavanja pisati kazne, ali im se nece ni tolerisati izvrtanje na ulicu kompletnog dubreta iz njih u potrazi za koricom hleba ili nesto trosne odece. Sve u svemu, kompletan program za rehabilitaciju odavno iscezle gradanske svesti.

Stoka smo od naroda

- Naravno da podrzavam. I vreme je da se uvede red na nase ulice koje odavno ne lice ni na sta. Samo tako - jasna je Draginja Arsic, konobarica jednog od lokala na centralnom smederevskog trgu.

- I neka vala, samo neka pisu. Stoka smo od naroda i nek neko proba to da porekne, a jedino cemo se dovesti u red ako nas "osamare" po novcaniku. Pa, ja prvi frljam pikavce gde god mi dode i znam da je to odvratno, ali... - iskren je Svetozar Puric, barem dok ta iskrenost ne krene da ga kosta 500 dinara. Saglasni s njima su svi do jednog s kojim smo na ulici razgovarali, dok im cigarete polako dogorevaju med prstima. Gde li ce ih bacati kad im dogori do nokata, ostaje da se vidi. M. Medenica

-- GLAS JAVNOSTI:
ZVAKANJE ZVAKE U SINGAPURU KOSTA 300 DOLARA
U Kini se za pljuvanje po ulici na licu mesta naplacuje 11 dolara, a vec prvog dana naplacivanja kazni, u Pekingu je ulovljeno stotinak prekrsilaca zakona. U Singapuru su drakonske kazne za nepustanje vode u javnom toaletu ili prelazak preko ulice van pesackog prelaza. Zvakanje zvake na javnom mestu u Singapuru kosta 300, a bacanje otpadaka 1.000 dolara.
U Hong Kongu kazne za bacanje smeca, pljuvanje i pustanje pasa da vrse nuzdu po javnim mestima povecane su posle epidemije SARS-a. One su sada oko 155 evra za prvu kaznu, dok okoreli zagadivaci mogu ocekivati i obavezan drustvenokorisni rad i vece novcane kazne.
U Irskoj od januara 2002. godine za bacanje otpadaka na ulicu, bilo da je to opusak ili vreca dubreta, naplacuje se 125 evra na licu mesta ili se vodi sudski postupak koji moze odvesti do maksimalne kazne od 1.900 evra. U Irskoj plasticne kese vise ne "rastu" na drvecu, kao u Srbiji, iako je kazna za bacanje kese samo 15 centi. S. I.

21. jul

-- DANAS:
"LAFARZ BFC" ISPOSTOVAO ROK ZA ZATVARANJE POSTROJENJA STARIH 40 GODINA - GLAVNIH IZVORA ZAGADJENJA
Suvim postupkom povecan kapacitet na 4.000 tona dnevno
BEOCIN - Posle vise od 40 godina rada i nekoliko miliona tona proizvedenog klinkera, u kompaniji "Lafarge BFC" proslog cetvrtka zatvorene su dve peci za proizvodnju klinkera mokrim postupkom.
Stare peci, u momentu pocetka svoga rada (1962. godine prva i 1968. godine druga pec), predstavljale su najmodernija postrojenja u tom trenutku. Bile su u mogucnosti da rade na tri energenta: ugalj, gas i naftu. Od klinkera koji je dobijan iz ovih peci, proizvodio se veoma kvalitetan cement.
Zahvaljujuci radu linije mokrog postupka i tehnickim investicijama u iznosu od 54 miliona evra od dolaska "Lafarga" u mart 2002. godine do sredine 2004. godine, kompanija "Lafarge BFC" je uvela potpunu modernizaciju. Pustanje u rad nove, savremene linije suvog postupka kapaciteta 4.000 tona dnevno 13. jula 2004. godine omogucilo je zatvaranje starih linija koje su bile glavni izvori zagadenja. Potpuna modernizacija cementare, zahvaljujuci velikim naporima zaposlenih, dobavljaca i izvodaca radova, uradena je u rekordno kratkom roku, za manje od 2,5 godine. Podsecanja radi, "Lafarge" se obavezao da u roku od pet godina modernizuje cementaru u iznosu od 36 miliona evra.
Po prestanku rada starih linija, "Lafarge BFC" planira njihovu demontazu i uklanjanje. Prostor koji je ranije pripadao ovim linijama, bice pretvoren u zelenu povrsinu.
Zatvaranjem starih linija, posle 164 godine postojanja kompanije, u petak, 16. jula, prvi put u istoriji fabrike, nije se mogao videti dim iz dimnjaka.
Ovo predstavlja novo poglavlje u dugoj i ponosnoj istoriji cementare koja datira od 1839. godine i dokaz da je kompanija "Lafarge BFC", ispunjenjem ove obaveze prema drzavi i gradanima Beocina, istovremeno i jasno pokazala svoju odanost principima ocuvanja zdrave zivotne sredine. Nova, modernizovana fabrika bice predstavljena javnosti na jesen ove godine, kada je planirano zvanicno svecano otvaranje nove linije suvog postupka. R. D.

20. jul

-- GLAS JAVNOSTI:
ZUCNA POLEMIKA POVODOM ODLUCIVANJA O IZBORU NAJPOVOLJNIJIH TEHNOLOGIJA ZA UNISTAVANJE OTPADA
RECIKLAZA, IPAK, NAJBOLJE RESENJE?
Za ostale ekoloski prihvatljive metode slove i sanitarne deponije, spalionice, kao i plazma tehnologija - najbolja, ali i najskuplja
NIS - Problem gradskog komunalnog otpada i nacin na koji ce se on tretirati izazvao je zucnu polemiku na poslednjoj sednici Skupstine opstine Nis.
Klasican nacin deponovanja nece jos dugo poziveti, s obzirom na to da i nasa zemlja mora da pocne s uvodenjem evropskih standarda na svom putu pridruzivanja EU. Javna prezentacija svih ponuda tretmana cvrstog otpada zakazana je za 25. avgust, a nakon nje i izbor najpovoljnije tehnologije. Za ljude iz Odbora za zastitu zivotne sredine reciklaza kao nacin tretiranja cvrstog otpada najbolje je resenje.

- Mi i dalje stojimo na stanovistu da je reciklaza najprihvatljiviji nacin resavanja problema komunalnog otpada - kaze profesor Jelica Perovic, predsednik Odbora za zastitu zivotne sredine.

Sta s medicinskim i drugim opasnim materijama?

- Mislim da reciklaza u ovom trenutku nije spasonosno resenje - misljenja je Toplica Đordevic, predsednik IO Skupstine grada, obracajuci se odbornicima na poslednjoj sednici SO Nis.
- Ne postoji mreza otkupljivaca sekundarnih sirovina. Takode, reciklazom ne mogu da se obuhvate ni medicinski, ni neki drugi opasan otpad. Za njihovo unistavanje bile bi potrebne nekakve deponije ili nekakve spalionice - istakao je Đordevic.

Postoje i druge ekoloski prihvatljive metode, poput sanitarnih deponija. Na lokacijama koje se odrede za deponije postavlja se folija, pa preko nje sloj otpada, pa sloj zemlje, i sve tako dok projektovani kapacitet dozvoljava.

Na kraju se, na poslednjem sloju zemlje, zasadi drvece i trava. Ali kod sanitarnih deponija treba izvesti i otplinjavanje zbog metana, koji se javlja raspadom organskog materijala. Ako se to ne uradi, preti opasnost od eksplozije.

- Ove, kao i sve savremene tehnologije, imaju i dobrih i losih strana. Plazma tehnologija je najsavremenija, ali i najskuplja. Sto se tice spalionica, pored drugih problema, kao sto je preciscavanje gasova i otpadnih voda, problem je obezbediti i dovoljnu kolicinu otpada kako bi ona bila isplativa. Nis nije toliko veliki grad da bi mogao sam da obezbedi dovoljne kolicine otpada - istakla je Peroviceva. S. Dejic

-- DANAS:
SPORENJA NEGOTINSKIH CELNIKA
KOLIKO KOSTA DEPONIJA?
NEGOTIN - Posle nekoliko meseci pauze, pitanje negotinske gradske deponije ponovo je doslo u zizu ovdasnje javnosti, sto je potpuno normalno imajuci u vidu da se deponija nalazi na samo pedesetak metara od stambenih objekata, a da je zakonska obaveza da to bude bar deset puta toliko.
Krajem prosle godine, privatno gradevinsko preduzece "Krajina" prosledilo je ultimativni zahtev gradskim vlastima da u najkracem mogucem roku pronadu novu lokaciju za gradsku deponiju, ili da im placaju za koriscenje postojece, hiljadu dinara po kamionu dovezenog smeca, jer je to zemljiste vlasnistvo pomenute firme koja je privatizovana nekoliko meseci pre toga.
Reagujuci na takvu situaciju, Aleksandar Ilic, tadasnji direktor Javnog komunalnog preduzeca "Badnjevo", predlozio je izmestanje gradske deponije jer je jedino tako bilo moguce da se ispune uslovi o udaljenosti stambenih objekata.
- Mi vec imamo studiju o izboru nove lokacije, koju je uradio beogradski "Geozavod" iz koje se vidi da nova lokacija poseduje nepropusni glineni sloj od preko dva metra - rekao je tada Ilic, dodajuci da se pri izboru nove lokacije vodilo racuna o tome da zemljiste zadovoljava osnovne uslove, ali i da pripada JKP "Badnjevo". Prema podacima koje je tada, na osnovu proracuna, izneo Aleksandar Ilic, izgradnja nove deponije bi kostala nesto preko pet miliona dinara.
Na novonastalu situaciju, tada je reagovao i predsedsednik opstinske vlade Dragoslav Maric koji je rekao da vec postoji opstinska odluka po kojoj bi sredstva iz Fonda zarada, u iznosu od pet odsto, bila upucena Javnom komunalnom preduzecu "Badnjevo" za izgradnju deponije.
- Planiramo da do kraja godine za novu deponiju, iz poreza na Fond zarada, izdvojimo oko milion i sto hiljada dinara, a nadamo se i nekim sredstvima iz donacija - rekao je Maric pre sest meseci.
Sredstva o kojima je tada govorio predsednik opstinske vlade, najavljena su ovih dana, iz donacije Evropske unije, prema kojima je predvideno da opstina Negotin dobije oko 750 hiljada evra za finansiranje desetak strateskih projekata razvoja opstine od 2004. do 2006. godine.
Jedan od tih projekata, prema obrazlozenju Gorana Ristica, potpredsednika opstinske vlade, koje je dao na poslednjoj sednici opstinske Skupstine, je sanacija i produzetak eksploatacije postojece gradske deponije. Za ovaj projekat, prema Risticevim recima, planirano je ulaganje od dvadeset i jedan milion dinara, cime bi se obezbedilo koriscenje postojece deponije jos deset godina.
Na ovakva obrazlozenja o trosenju sredstava iz donacija reagovale su sve opozicione grupacije u opstinskom parlamentu, a najostrije lider lokalne stranke Pokret za Negotinsku i Timocku Krajinu, Radmila Gerov. - Kako je projektom predvideno, sanacija i produzavanje eksploatacije postojece deponije kostalo bi dvadeset i jedan milion. Ako se tome doda jos deset, koliko bi se izdvojilo za deset godina odrzavanja, to cini trideset i jedan milion, a izgradnja nove deponije i saniranje zemljista na kojoj se sada nalazi deponija, kostala bi trideset i dva i po miliona dinara - rekla je Gerova. Ona dodaje i to da je opstinska vlast zaboravila problem od pre samo sest meseci, kada su vlasnici zemljista na kome se nalazi postojeca deponija najavljivali postavljanje rampe i zabranu iznosenja smeca. D. Grujic

-- DNEVNIK:
OCISCENA ROKOVACKA SUMA KRAJ SOMBORA
RAT SMECU I AMBROZIJI
SOMBOR - Po ko zna koji put, somborsko Javno komunalno preduzece "Cistoca" u velikoj akciji je ocistilo jednu od najlepsih oaza zelenila u okolini grada, Rokovacku sumu. Vec godinama Somborci, umesto da tokom leta uzivaju u hladovini sume koja se prostire na nekoliko hektara i nalazi se na samom obodu grada, bukvalno zasipaju smecem ovaj lokalitet.
Upravo zbog nesavesnih zitelja ovog grada, umesto da predstavlja pluca grada, Rokovacka suma je do nedavno bila izvor nesnosnog smrada i leglo glodara i pasa lutalica. U akciji "Cistoce" uklonjene su tone smeca, pokosena je trava i rastinje, te ovaj lokalitet sada predstavlja odlicnu priliku za rekreaciju ili izlet.
U sveobuhvatnoj akciji suzbijanja alergenske biljke ambrozije pokosene su i zakorovljene povrsine na prilaznom putu ka gradskom kupalistu Strand, okolina OS "Dositej Obradovic", povrsine duz biciklisticke staze na Gakovackom putu i okolina decijeg igralista "Goge". Kosenje zakorovljenih povrsina odvija se pod okriljem akcije Izvrsnog veca AP Vojvodine "Ziveti bez ambrozije", uz podrsku Americke fondacije za razvoj (ADF) i Pokreta gorana Vojvodine. M. M.

-- GLAS JAVNOSTI:
UPRAVA ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE OPTUZILA ANDJELKU MIHAJLOV
MINISTARKA N