30. jun

-- GLAS JAVNOSTI:
CISCENJE LEPOG, PRLJAVOG DUNAVA
BEOGRAD - Opasnost od zagadenja preti sa svih strana. Da li ste znali da jedan litar nafte zagaduje milion litara vode. Od 500 limenki moze da se napravi jedan bicikl. Zamislite samo koliko bicikala, "lezi" po plazama. Cilj akcije bio je da se pokupi dubre oko kafana na Keju, da se skrene paznja nauticarima da pripaze na svoju okolinu, da to isto urade i camdzije, bastovani na Ratnom ostrvu, kupaci... Okupili su se mnogi koji brinu o zivotnoj sredini i cistoci Beograda pocev od Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, Agencije za reciklazu i "Gradske cistoce".
Dunav je juce slavio svoj dan. Srecan praznik, lepi, plavi Dunave! E, sad, to sto vise nisi plav, i sto si to bio nekada davno, krivi smo mi - ljudi. "Frljnuti" plasticnu flasicu vode nama dode kao "dobar dan".

Zato je juce povodom Medunarodnog dana Dunava trebalo da se odrzi akcija promotivno-edukativnog sakupljanja plasticne ambalaze na uscu Save u Dunav. Ali, "zelena flota" se nije pomerila od obale, dosadna kisa omela je volontere. U svakom slucaju, cilj akcije bio je da se pokupi dubre oko ugostiteljskih objekata na zemunskom Keju, da se skrene paznja nauticarima da pripaze na svoju okolinu, da to isto urade i vlasnici plovnih objekata, bastovani na Ratnom ostrvu, kupaci na plazi "Lido" i svi setaci.

Na brodu "Gruza" kod hotela "Jugoslavija" juce su bili mnogi koji brinu o zivotnoj sredini i cistoci Beograda, pocev od Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, Agencije za reciklazu Republike Srbije i Javnog komunalnog preduzeca "Gradska cistoca". Pomoc je pruzila i Unija ekologa - UNESKO i Mladi istrazivaci Srbije.

- Pre deset godina podunavske zemlje i Evropska komisija potpisale su Konvenciju za zastitu Dunava - rekao je Dzefri Baret, sef delegacije Evropske komisije u SCG.

- Veliki posao na zastiti Dunava ne moze da obavlja samo vlada jedne zemlje. Svako od nas moze da uradi ponesto za eko sistem, pocev od industrije, poljoprivrednika, opstine, ljudi svih godina. Osnovali smo mrezu za pracenje i procenu kvaliteta vode Dunava, imamo akcioni plan za smanjenje zagadenja... A opasnost preti sa svih strana. Da li ste znali da jedan litar nafte zagaduje milion litara vode. Nafta je biorazgradiva, ali je taj proces dugotrajan. Zagadenje ce, pod uslovom da odmah prestane, trajati nekoliko decenija.

A evo i nekih prakticnih saveta, kako recimo, kako reciklirati papir. Treba vam stari papir, novine koje ste davno procitali, pa vam se vuku po kuci, razni nepotrebni papirici ...
- Sve iscepkajte sto sitnije, pa potopite u vodu. Ostavite da odstoji nekoliko dana. Ta kasa moze posle par dana da se dodatno usitni mikserom - otkriva recepturu aktivista Mladih istrazivaca Srbije. - A sto sitnija kasa, to tanji papir. Napravite od zice za prozore ram, velicine koja vam odgovara, prelijte kasom i predite nekoliko puta oklagijom da dodatno procedite visak vode. Kad se prosusi, dobili ste papir.

Ispred broda "Gruza" juce su se nasle i dve masine za presovanje limenki. Klinci su se takmicili ko ce brze da spljeska limenku "ko Panta pitu", a pri tom je sve licilo na povlacenje rucice na automatima igara na srecu. Zapanjuje i podatak da od 500 limenki moze da se napravi jedan bicikl, a zamislite koliko tek bicikala, "lezi" naokolo po priobaljima ili na plazama.

Od Beograda do Smedereva

Konvencija o saradnji na zastiti i odrzivom koriscenju reke Dunav potpisana je 29. juna 1994. godine u Sofiji i od tada se taj dan obelezava kao "Dan Dunava". To je ujedno prilika da se stanovnici podunavske regije, u kojoj zivi oko 83 miliona ljudi razlicitog kulturnog i istorijskog nasleda, motivisu na kulturnu i ekonomsku saradnju. Nasa zemlja, kao potpisnica konvencije od 2003. godine, aktivno je ukljucena u projekte i aktivnosti Medunarodne komisije za zastitu reke Dunav, a jucerasnji dan obelezen je u Beogradu, Zemunu, Apatinu, Novom Sadu i Smederevu. J. Vucic - B. Bosnjak

-- DANAS:
MESTANI POZAREVACKE MZ "SOPOT" I DALJE BLOKIRAJU DEPONIJU
POZAREVCU PRETI EKOLOSKA KATASTROFA
POZAREVAC - Mestani MZ "Sopot" u Pozarevcu vec dva dana drze u blokadi prilaze jedinoj gradskoj deponiji smeca "Metkor". Blokadu sprovodi pedesetak stanovnika ove MZ koji su zatvorili oba prilaza deponiji. Oni propustaju samo kamione koji dovoze zemlju kako bi se onemogucilo samozapaljenje smeca, kao i kamione koji dovoze gradevinski materijal za podizanje ograde oko deponije.
Potpredsednik Saveta MZ Slobodan Jovic kaze da ce blokada trajati neprekidno, sve dok se ne bude nasla alternativna lokacija za odlaganje smeca. Radnici JKP "Komunalne sluzbe" juce su pokupili nesto smeca iz grada, a jedan kamion je uspeo da alternativnim pravcem stigne do deponije i izruci smece, pa je posle toga blokiran i taj pravac. Ostalo prikupljeno smece je u kamionima jer nema gde da se odlozi, a rukovodstvo JKP ubrzano traga za alternativnim resenjem.
Zoran Zivkovic, sef Sluzbe javne higijene u JKP, upozorava da je iznosenje smeca u gradu potpuno obustavljeno i da Pozarevcu preti ekoloska katastrofa. Branko Stojakovic, direktor JKP, istice da su opstinski celnici upoznati sa problemom blokade gradske deponije, ali da se malo konkretnih poteza vuce. Milutin Milenkovic, nacelnik Odeljenja inspekcijskih sluzbi u opstini, pak navodi da se traga za adekvatnim resenjem i da se razmatra nekoliko varijanti od kojih ce biti izabrana najpovoljnija.
Zvonimir Blagojevic, predsednik Izvrsnog odbora SO Pozarevac, kaze da JKP treba da pronade lokaciju gde bi se smece odlagalo, u cemu ce im opstina pruziti logisticku podrsku. Predsednistvo SO apelovalo je na gradane i preduzeca koja izvode gradevinske radove u opstini da zemlju dopremaju na gradsku deponiju kojom bi se saniralo postojece stanje, a zatim se sabila zemlja specijalnom masinom kompaktor koju Pozarevac zasad nema.
Celnici SO su predlozili da se do saniranja deponije "Metkor", oko pola godine, koristi stara deponija na putu za selo Dragovac, ali su se tome usprotivili mestani obliznje pozarevacke MZ "Burjan". Na sednici Saveta MZ jednoglasno je doneta odluka da se ne prihvati predlog opstinskih vlasti o privremenom aktiviranju stare deponije.
- Deponija je vrlo nepristupacna. Na udaljenosti od 50 do 100 metara se nalazi veliki broj domacinstava. U obliznjim njivama i bunarima sigurno bi doslo do zagadenja, pa je zato predlog opstine za nas neprihvatljiv. Deponija je malog kapaciteta i napunjena te nema mogucnosti da u narednih nekoliko meseci primi sav otpad iz Pozarevca. Ako opstina ostane pri ideji da aktivira staru deponiju mi cemo blokirati sve prilaze - naglasio je predsednik saveta MZ "Burjan" Argir Borov. M. V.

29. jun

-- BEOINFO:
OBELEZEN DAN DUNAVA
BEOGRAD - Dan Dunava, medunarodni praznik, obelezen je danas promotivnim sakupljanjem plasticne ambalaze na Uscu i Ratnom ostrvu. Akciju su organizovali Sekretarijat za zastitu zivotne sredine, Agencija za reciklazu Srbije i JKP „Gradska cistoca” u saradnji sa Unijom ekologa UNEKO i Mladim istrazivacima Srbije, rekao je na danasnjoj konferenciji za novinare Branislav Bozovic, sekretar Sekretarijata za zastitu zivotne sredine. Time se, naglasio je on, Beograd prikljucio proslavi kojom se obelezava desetogodisnjica potpisivanja medunarodne Konvencije o zastiti Dunava.

Sef Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Dzefri Baret podsetio je da je Dunav reka koja spaja najvise zemalja u svetu i da su se potpisivanjem konvencije te drzave obavezale da ce stititi kvalitet vode. Uraden je i akcioni plan za smanjenje zagadenosti, a u toku je izrada dokumenata sa resenjima za odbranu od poplava. Za dostizanje zadovoljavajucih rezultata potrebno je mnogo novca, naglasava Baret, i to nijedna vlada ne moze da uradi sama. Zato je potrebno ukljuciti industriju, poljoprivrednike, opstine i sve pojedince, a njih je 81 milion, koliko ih zivi u dunavskom basenu. Ucesnicima ove akcije prikljucili su se i ucenici nekoliko osnovnih skola.

28. jun

-- DANAS:
SUKOB STRUCNJAKA IZ OBLASTI ZASTITE ZIVOTNE SREDINE ZAVRSIO NA SUDU CASTI UNIVERZITETA U BEOGRADU
IZMISLJENI REZULTATI ILI ANALITICKO NEZNANJE
PANCEVO - Sud casti Univerziteta u Beogradu prosle nedelje prvi put je razmatrao prijavu dr Mileta Perisica, naucnog savetnika Geoinstituta u Beogradu i dr Branislava Simonovica, direktora Holding instituta za opstu i fizicku hemiju protiv mr Ilije Brceskog, savetnika za ekologiju Borislave Kruske, predsednice SO Pancevo, zbog preispitivanja angazovanja Brceskog kao asistenta na Hemijskom fakultetu u Beogradu, jer su on i njegova firma Mol u vise analiza i projekata, navodno netacnim i stetnim podacima degradirali struku.

Perisic i Simonovic su na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Pancevu obrazlozili svoju odluku, da se posle vise od dve godine "prepucavanja" sa Brceskim putem medija i gomile ruznih reci i omalovazavanja, obrate Sudu casti beogradskog Univerziteta.
- Mi smo na zahtev Ivana Zafirovica, koji je do 2002. godine bio clan Izvrsnog odbora SO Pancevo, uradili recenziju Izvestaja o kvalitetu povrsinskih i podzemnih voda na lokalitetu pancevackih izvorista koje je uradila beogradska firma Mol, ne znajuci tada da je potpisani "ekspert" mr Ilija Brceski ujedno i vlasnik iste firme, a od pre tri godine i savetnik za ekologiju predsednice SO Pancevo. Izvestaj je obilovao nedopustivim propustima, a najbolji primer je ispitivanje izvorista vode u Pancevu, gde je Brceski, odnosno Mol konstatovao prisutnost arsena i zive u sedimentu Dunava kod Panceva u koncentracijama manjim od 1.000 do 10.000 puta od geoloskog fona, sadrzaja koji je ustanovljen u prirodnom sedimentu sirom planete. U poredenju sa realnim vrednostima, dobija se greska od 10.000 do 100.000 puta koja navodi na zakljucak da ovde analize ili nisu radene, pa su rezultati izmisljani ili je rec o potpunom analitickom neznanju - kaze dr Simonovic.
Perisic tvrdi da su analize Mola izuzetno stetne, jer je izvestaje, koji su nazalost potpuno netacni, narucila strana kuca, te da su oni kao takvi uvrsteni u evropsku bazu podataka.
- Posledice rada "strucnjaka", poput Brceskog, izuzetno su nepovoljne po nas, jer kad vi svuda u svetu govorite da ste izuzetno zagadena sredina, Molove analize o zagadenju pokazuju da zivimo u sredini daleko cistijoj od bilo koje zemlje u Evropi. Nekoliko strucnjaka iz sveta je u vise navrata na strucnim konferencijama iznosilo negativna misljenja i primedbe na analize Brceskog tako da s pravom trazimo od Suda casti da da misljenje da on nije pogodan za edukaciju generacija studenata Beogradskog univerziteta - kaze Perisic.
Simonovic i Perisic su istakli da zaposleni u drzavnim institucijama ne mogu da budu vlasnici privatnih firmi i da niposto ne smeju svoj polozaj u takvoj instituciji da zloupotrebljavaju za privatne poslove. A kako kazu, Brceski upravo to radi, nudi poslove za najrazlicitije usluge kao asistent Hemijskog fakulteta, a iste zatim realizuje kroz svoju privatnu firmu koja nije ni kompetentna za pruzanje ovih usluga.
Nastavak price ocekuje se sledece nedelje kada bi pred sudom casti Brceski trebalo da dokaze mogucnosti svoje metode kojom se sluzio u izradi svojih izvestaja i da tako pobije misljenja ostale strucne javnosti.

Krivicna prijava zbog falsifikovanja podataka

Ivan Zafirovic, clan IO koji je istupio iz opstinske vlade 2002. godine kada je Brceski imenovan za savetnika predsednice opstine najavio je da prikuplja podatke i dokaze na osnovu kojih ce po okoncanju pretresa na Sudu casti, verovatno podneti i krivicnu prijavu protiv firme Mol i njenog vlasnika zbog falsifikovanja podataka u Izvestajima koji se odnose na zastitu zivotne sredine. V. Jovanov-Pestanac

-- DANAS:
LAFARZ BFC U DOGOVORU SA BEOCINSKOM OPSTINOM OD 1. JULA PRELAZI NA SUVI POSTUPAK PROIZVODNJE CEMENTA
VAZDUH CISTIJI I BEZ EKOLOSKE TAKSE
NOVI SAD - Rukovodstvo beocinske cementare, vecinski akcionari "Lafarz BFC" i opstinska vlast u Beocinu, zakopali su ratne sekire. Na zajednickom sastanku opstinara, rukvodilaca fabrike i predstavnika vecinskih akcionara postignut je dogovor da SO Beocin ponisti odluku od 18. maja, kojom se Lafarz obavezuje da isplati 356 miliona dinara ekoloske takse i novom odlukom umanji iznos za oko 325 miliona dinara. Dogovoreno je da taksa ne moze preci 31 milion dinara, ali da se moze smanjivati ukoliko fabrika zagadenje dovede u dozvoljene granice - saopsteno je iz Lafarza.
Prevazilazenju nesporazuma pomogla je i donacija od 75 miliona , koju ce Lafarz uplatiti do 1. septembra ove godine u Fond za realizaciju socijalnog programa Lafarz. Medutim, i ova donacija je uslovljena ponistavanjem odluke o isplati 356 miliona ekoloske takse i objavljivanjem ponistenja do 1. jula ove godine. Predstavnici vecinskih akcionara Lafarza obavezali su se da do 15. jula uplate 20 miliona dinara za zavrsetak sportskog centra u Beocinu i 55 miliona dinara za rekonstrukciju puteva u opstini u dve transe do - 15. jula i 1. septembra.
- Lafarz nece uplatiti planirana sredstva ukoliko odluka o naknadi za zastitu zivotne sredine SO Beocin, od 18. maja, kojom se Lafarz obavezuje da isplati 356 miliona dinara, ne bude u celosti, neopozivo, bezuslovno i konacno ponistena, s tim da takvo ponistavanje bude u celosti objavljeno do 1. jula 2004. godine - navodi se u tekstu sporazuma.
Prema dogovoru, beocinska cementara ce do kraja meseca u potpunosti preci na suvi postupak proizvodnje cementa, cime ce zagadenje biti svedeno u dozvoljene granice. Dve mokre peci, koje su bile glavni izvor zagadenja u Beocinu prestaju sa radom 15. jula, a ostatak mokre linije (mokri postupak) bice zatvoren do kraja godine. R. D.

26. jun

-- DNEVNIK:
MR IGOR KURJACKI O KONTROLI GENETSKI MODIFIKOVANIH BILJAKA NA NASIM NJIVAMA
Mutirana soja ulovljena na tri parcele
Bice pregledane sve njive pod sojom. – Izvrsno vece Vojvodine obezbedilo tri miliona dinara
NOVI SAD – Genetski modifikovana soja je ovog proleca otkrivena na tri parcele i bice preduzete sve zakonom predvidene mere kako bi usevi bili unisteni – istice za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Igor Kurjacki.
On nije mogao da precizira gde su tacno njive na kojima je otkrivena mutirana soja, ali je rekao da su svi slucajevi prijavljeni Republickoj poljoprivrednoj inspekciji.
– Akcija rigorozne kontrole setve genetski modifikovanih biljaka pocela je 1. juna, a bice nastavljena sve dok se ne pregledaju sve parcele na kojima je soja – kaze Kurjacki. – Novac za kontrolu GM-biljaka obezbedilo je Izvrsno vece, a za ovu namenu predvideno je da se utrosi tri miliona dinara. Pored PIV-a, deo ovog projekta su i novosadska Nacionalna laboratorija za kontrolu semena, kao i becejski “Sojaprotein”.
Prosle godine je, da podsetimo, u Vojvodini GM-soja otkrivena na cak 1.000 hektara, ali je zbog nezainteresovanosti i neefikasnosti inspekcije unistena na svega 300.

Za setvu u zatvor

Prema vazecem Saveznom zakonu o ogranicenoj upotrebi genetski modifikovanih organizama, zabranjena je proizvodnja GM-biljaka na nasim njivama. Setva i uzgoj su moguci samo u naucne svrhe. Ukoliko se otkriju zabranjene GM-biljke, usev se unistava, a protiv vlasnika parcele se podnosi prekrsajna prijava, a za one koji gaje GM- biljke predvidena je i zatvorska kazna do tri godine.

Kurjacki je irazio nadu da se ovako nesto ove godine nece dogoditi i da ce svi mutirani usevi biti unisteni, jer je od novog Republickog ministartva poljoprivrede stiglo uveravanje da ce potpuno podrzati akciju kontrole i otkrivanja GM-soje. D. U.

-- GLAS JAVNOSTI:
BORSKA FABRIKA SUMPORNE KISELINE NAJVEROVATNIJE PROUZROKOVALA EKOLOSKU KATASTROFU U SELU KRIVELJ
SPALJENI USEVI NA TRI HILJADE HEKTARA
Otrovni dim pao na useve, voce i povrce i unistio ceo biljni svet. Mestani prete masovnim protestima i traze naknadu stete
BOR - U cetvrtak ujutro iz pogona topionice i rafinacije, najverovatnije Fabrike sumporne kiseline; pao je otrovni dim na useve, voce i povrce u ataru obliznjeg sela Krivelj i unistio ceo biljni svet. Zahtevamo da se u RTB osnuje strucna komisija i proceni stetu koja bi se najhitnije nadoknadila kako ne bi doslo do suda, a potom masovnih protesta i blokade saobracaja na ulazu u rudnik "Veliki Krivelj". Unisteno je oko 3.000 hektara useva, ali je - kao nikada ranije - nastradala i stoka. Deca su, polazeci u skolu, povracala u dvoristima i na putu.

Ogorceni mestani naselja Bunar obratili su se pismom direktorima RTB, nadleznima u SO Bor i Minstarstvu za zastitu zdravlja.
- U svojih 67 godina ne pamtim ovakvu katastrofu. Nikada se nije desilo da strada i borovina. Od 30 ari jagoda i sadnica vocaka nema nista. Sumpor; zacinjen arsenom, pao je na rosu i sve spalio - kroz suze govori Sava Cosic.

Njegov sused Paun Petrovic kaze da ga nikada ranije nije tako stezalo u grudima.
- Prezivecemo, ali zalosno je pogledati pobelelu psenicu, repu, krompir, sasuseno lisce jabuka i krusaka. Video sam kako krave padaju "kao pokosene" - prica Petrovic.

Jelena Rajic, pokazuje i kida sasusene vreze boranije koje je uzgajala od ranog proleca. Sinisa Zurzevic istice da nadoknada stete ne znaci gotovo nista. Jer, i pre tri godine se dogodio slican ekoloski eksces. Najvaznije je da se zaustavi proizvodnja u staroj, dotrajaloj topionici ili da se kupi nova, savremena oprema.

- Iz topionice i rafinacije bakra dobili smo odgovor da je ajverovatnije zatajio ljudski faktor. Obecano je da ce steta biti nadoknadena. To nam nije dovoljno, ukoliko nas ne prime na razgovor danas po podne, zalicemo se Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i svim institucijama za ljudska prava u svetu - rekao nam je Slavisa Karabasevic, predsednik MZ Brezonik u cijem je podrucju najvise stradalo zito i voce.

Direktor Dragisa Jovanovic, bio je na sluzbenom putu, a njegov pomocnik za proizvodnju Veselin Mihajlovic takode je bio "trenutno odsutan". Saznali smo da je Jovanovic naredio da se istrazi ceo slucaj.

Dok smo napustali Krivelj, grupa mestana je, kraj sagorelog vinograda, nemocno sirila ruke pokazujucu ka Topionici iz cijih dimnjaka je i dalje kuljao sivo zuti dim, odnoseci otrov prema selima Ostrelj i Slatina koja su, vec decenijama, ekoloski najzagadenija u Srbiji.

Arsen povisen 179 puta

U SO Bor je odrzavana konferencija za novinare na kojoj je saopsteno da je 12. maja u vazduhu iznad grada bilo 179 puta vise arsena od dozvoljenog. U obliznjem selu Ostrelj, 19. maja arsen je "samo" 23 puta bio iznad granice. Gotovo u centru grada, kod instituta za bakar, 31. maja, opasni arsen je premasio dozvoljenu granicu za 143 puta. B. F.

24. jun

-- BETA:
ENGLESKO - SRPSKI RECNIK IZ OBLASTI PRAVNE REGULATIVE I ZASTITE ZIVOTNE SREDINE
BEOGRAD - Englesko – srpski recnik iz oblasti pravne regulative i zastite zivotne sredine predstavilo je nedavno Odeljenje za politiku zivotne sredine i ekonomska pitanja misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori.

”U recniku se mogu pronaci pojmovi i izrazi iz oblasti pravne regulative zastite zivotne sredine koji su zasnovani na terminologiji medunarodnih ugovora, protokola i direktiva”, rekao je u Medija centru sef sektora za ekonomska pitanja i politiku zivotne sredine pri OEBS Dusan Vasiljevic.

"Ovakav recnik neophodan je alat u procesu priblizavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, uskladivanju nasih zakona i propisa, njihovoj ratifikaciji i primeni", dodao je Vasiljevic.

Vasiljevic je istakao da ce recnik "sigurno olaksati svima koji se bave izradom i primenom zakonske regulative, jer, na neki nacin, uvodi standarde izmedu medunarodne i domace terminologije".

Direktor preduzeca “EKO DIMEC” Milos Katic rekao je da recnik sadrzi oko 3.000 termina, reci i izraza preuzetih iz medunarodnih ugovora, u cilju uskladivanja termina u sferama zastite zivotne sredine prema medunarodnim ugovorima.

Elektronsko izdanje recnika moze se naci na sajtu “EKO DIMEC-a” http://www.ekodimec.co.yu, a predvideno je i da bude postavljen na sajtu Uprave za zastitu zivotne sredine Srbije i ministarstva za zastitu zivotne sredine Crne Gore. Recnik iz oblasti zivotne sredine su na zahtev crnogorskog ministarstva za zastitu zivotne sredine i prostorno planiranje i ministarstva za zastitu prirodnih resursa i zivotne sredine prethodne vlade Srbije, zajednicki napravili OEBS i preduzece za menadzment, konsalting i trgovinu “EKO DIMEC”.

-- TANJUG:
SCG PODRZAVA USVAJANJE AKCIONOG PLANA O DECJEM ZDRAVLJU I ZIVOTNOJ SREDINI
BUDIMPESTA - Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljevic izjavio je da Srbija i Crna Gora cvrsto podrzava usvajanje Akcionog plana o decjem zdravlju i zivotnoj sredini (CEHAPE), kao i da ce potpisivanjem tog dokumenta nasa zemlja preuzeti obavezu da u narednih nekoliko godina ima precizno definisane akcije usmerene na zastitu zdravlja dece.

Milosavljevic, koji predvodi delegaciju Srbije i Crne Gore na 4. ministarskoj konferenciji posvecenoj zdravlju i ocuvanju zivotne sredine pod nazivom "Buducnost nase dece", koja se odrzava u Budimpesti u organizaciji regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, rekao je agenciji Tanjug da su dokumenta ove konferencije obavezujuca za sve zdravstvene sisteme i da akti SZO za SCG predstavljaju zakon.

Ministar je istakao da je ukljucivanje u razvojne projekte Svetske zdravstvene organizacije jedan od vaznih ciljeva Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da su clanice drzavne zajednice deset godina bile izvan programa i tokova ove organizacije i uputio poziv medunarodnim partnerima za pomoc i saradnju u izradi Nacionalnog akcionog plana o zdravlju u odnosu na faktore zivotne sredine.

On je naveo da bi Srbija i Crna Gora trebalo da do kraja juna potpise i Globalnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana.
Potpisivanje ove konvencije obavezuje na njenu ratifikaciju u naredne dve godine, sto podrazumeva zabranu reklamiranja od 18 do 24 meseca nakon toga, a narednih pet godina i striktne zabrane, rekao je Milosavljevic i dodao da ce Ministarstvo do tada i dalje insistirati na mnogo strozijem, potpunom eliminisanju duvana.

-- VECERNJE NOVOSTI:
BURAD SIRE SMRT
BEOGRAD - U Rudovcima, na sredokraci od Lazarevca ka Arandelovcu, ponoc je, a vri kao usred dana. Seljani su na nogama. Vec drugi dan smenjuju se u blokadi slepera koji je u napusteno skladiste u selu dovezao tovar za koji mestani sumnjaju da je otrovan, opasan po sve zivo!
Sleper "Strele" iz Valjeva seljani su blokirali u krugu skladista nekadasnjeg rudnika gline kojim je gazdovao "Samot" iz Arandelovca. Vozac teskog kamiona siri ruke, veli da je trebalo samo da doveze jednu turu i odmah da se vrati, a u Rudovcima je neplanirano - zanocio. Zna samo da je sleper iznajmljen za prevoz nekakve hemikalije.
- Ima desetak godina kako je "Samot" skladiste iznajmio Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda. Od prosle godine u ruiniranim zgradama skladiste se opasne materije iz Rafinerije nafte u Pancevu i Beogradu, iz cementara i fabrike belih limova "Ju-Es stila" iz Sapca - kaze LJubisa Spasic, rudarski inzenjer iz Rudovaca. - U jednoj zgradi ima oko 200 metalnih buradi opasnog otpada. Materije su kancerogene, u Srbiji ne postoji nacin za njihovu preradu i bezbedno skladistenje. To je moguce samo u Nemackoj i Austriji, ali je nekom ocigledno bilo jeftinije da pakleni otpad smesti u Rudovce.
Seljani, okupljeni oko kamiona, uglas pricaju da je u poslednje vreme sve vise obolelih od raka mozga i pluca. Najmladi su dobijali nepoznate infekcije ociju. Drvece vene, ne rada. Nema ni ptica...
- Cele veceri probdeli smo pored slepera, a nijednog komarca da zazuji oko glave. Cak i oni osecaju otrov u vazduhu - kaze Predrag Zivanovic iz Rudovaca. - Najopasnije je sto su otrovni otpad iz 40 buradi prosuli i zatrpali na najvisem cuviku u selu, pa se kroz zemlju sliva u bunare, odatle u reku Pestan, pa u Kolubaru i Savu, a naposletku u cesme beogradskog vodovoda. Culi smo da je u buradima nekakav uljni otpad toliko otrovan da samo litar moze da zagadi milion litara vode. Da se smrznes kad cujes. I sve to nam je u komsiluku!
U Rudovce su, na njihov poziv, vele seljani, dolazile mnogobrojne inspekcije. Vise puta je skladiste pregledano, inspekcije su pisale zapisnike i odlazile. A otrov je - ostao.
- Sve inspekcije ustanovile su da su materije ovde uskladistene bez ikakvih papira i dozvola, "na divlje". Prosle godine, vlasnici buradi zvanicno su obecali da ce da ih odvezu, ali nista od toga - priseca se Dragoje Petrovic. - Obecavali su da ce da angazuju strucnjake Gradskog zavoda za zastitu zivotne sredine, da prekontrolisu kvalitet vode u bunarima. I opet nista. Zato ne preostaje nista drugo, vec da sleper drzimo pod blokadom sve dok iz Rudovaca ne budu oterana sva burad.
Kazu seljani i da je u sredu na licu mesta bio inspektor republickog Ministarstva za ekologiju. Ustanovljeno je da je sleper natovaren sa 54 bureta u kojima je mulj kalaja iz fabrike belih limova u Sapcu. Inspekcija je, kazu Rudovcani, utvrdila da ne postoje dozvole za prevoz opasnih materija i skladistenje.
- U utorak kasno po podne stigla su dva slepera. Iz blokade koju smo odmah organizovali jedan je uspeo da pobegne - kaze LJubisa Spasic. - Iz buradi na sleperu siri se jak, ostar, opor miris hemikalije, steze grlo, stipa oci. Ako u Evropi postoji najcrnja ekoloska tacka, onda su to Rudovci. Zato necemo odustati dok otrovni otpad ne bude izmesten. Ako treba, blokiracemo sve okolne puteve. Jer, zdravlje je najprece!

Bolest hara

- OD kada je ovaj otpad smesten bezmalo u centar Rudovaca, samo pop ima koristi. Malo, malo, pa nekom odrzi opelo - kaze Zoran Stefanovic, elektrotehnicar u Rudarskom basenu "Kolubara". - Deca se u poslednje vreme radaju sa povecanim brojem leukocita u krvi. Doskora, bio sam zdrav kao dren, iznenada sam dobio astmu.

Tovar nije otrovan

Sabac - Sleper, kojem su mestani sela Rudovci zaprecili put, krenuo je u utorak po podne iz "Belih limova" u Sapcu, potvrdila nam je Julijana Mojsilovic, portparol Kompanije “Ju-Es stil”, u cijem sastavu posluje i sabacka fabrika.
Ona je istakla da je u pitanju kalaj u mulju i sljaci, koji preostaje iz proizvodnje belog lima, ali i da ovaj otpad po kategorizaciji strucne komisije Vlade Srbije nikako ne spada u otrovne materije. A. D.

Ministar pritekao u pomoc

Mestani sela Rudovci su nastavili sa blokadom 53 bureta sa 16.110 kilograma otpadnog kalajnog mulja. Tokom dana ministar za nauku i zivotnu sredinu Aleksandar Popovic pregovarao je sa rukovodstvom Rafinerije "Beograd" o preuzimanju otpadnog materijala, ali do zakljucenja ovog broja ti razgovori nisu bili zavrseni. Branko Puzovic

-- DNEVNIK:
PREZENTOVANI REZULTATI LIMNOGEOLOSKIH ISTRAZIVANJA NA CARSKOJ BARI
MULJ ISESUJE STARI BEGEJ
NOVI SAD - Otrovnih supstanci, teskih metala i drugih opasnih i stetnih materija gotovo da i nema u vodi i mulju prirodnog rezervata “Stari Begej - Carska bara” - pokazala su limnogeoloska istrazivanja koja je sproveo DP “Geozavod-nemetali” iz Beograda. U izvestaju koji je nedavno javnosti prezentovan u hotelu “Sibila” na Carskoj bari pokazao je da je sadrzaj mineralnih ulja zadovoljavajuci, da su pesticidi zastupljeni u veoma malim kolicinama, ali i da na pojedinim mestima u mulju nema nikakvih uslova za razvoj faune zbog cega je neophodno sprovesti izmuljivanje.
Autor projekta Milutin Jovanovic je rekao da je cilj bio sagledavanje ekoloskog stanja Carske bare, ispitivanje sastava mulja i donosenje eventualnih nagovestaja kako bi taj mulj mogao da se izvadi.
- Zakljucili smo da je neophodno vadenje mulja kako bi se obezbedila plovnost Starog Begeja, i omogucio razvoj flore i faune - rekao je Jovanovic. - Zamuljenost je s jedne strane stetna jer isusuje vodenu povrsinu, ali mulj moze biti veoma koristan jer smo otkrili da se moze, uz manju doradu, koristiti kao prirodno dubrivo u poljoprivredi.
Jovanovic je istakao da su ovo tek pocetna istrazivanja uz veoma skromnu kolicinu novca koji je dobijen od republickog Ministarstva za za rudarstvo i energetiku i pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.
Prirodni rezervat “Stari Begej - Carska bara” se nalazi izmedu Zrenjanina i Beograda i zasticena je izmedu ostalog, i Arhunskom konvencijom kao biser mocvarnih podrucja u Srbiji. Vodena povrsina obuhvata 21 kilometar kvadratni dok se zona zastite proteze na 40. Ovo zasticeno podrucje je poznato u svetskim okvirima kao retko staniste oko 250 vrsta ptica. Iako zagadenje ne predstavlja velik problem Carske bare, mulj ga je za sada unistava. Na pojedinim mestima njegova dubina doseze i do 2,8 metara.
Pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj Slobodan Puzovic je istakao da je ovaj pokrajinski organ uvek izdvajao novac iz sopstvenog budzeta za ovakve projekte. On je rekao da je u pripremi finansiranje revitalizacije Starog Begeja - Carske bare koju ce verovatno finansirati i republicko ministarstvo.
- Mi smo spremni da sufinansiramo projekat ciscenja jer je Stari Begej - Carska bara zasticeno dobro od svetskog znacaja - rekao je Puzovic. - Zbog te cinjenice postoje velike sanse i da se dobiju neke donacije ukjoliko se napise konkretan projekat sto do sada nije bio slucaj.
Po njegovim recima, ciscenje Starog Begeja je neophodno, ali je u tom slucaju potrebno pridrzavati se strogih instrukcija koje se ticu zastite flore i faune.
Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Paja Francuski je istakao da njegov Sekretarijat cini velike napore da poboljsa istrazivanja istakavsi da su ovde kako bi podrzali postojhece projekte u cilju razvoja turizma.
Projekat je finansiran s ukupno sedam miliona dinara koji su izdvojeni iz republicke i pokrajinske kase. P. Klaic

-- DNEVNIK:
POSTIGNUT SPORAZUM IZMEĐU BEOCINSKE OPSTINE I KOMPANIJE „LAFARZ BFC”
KAZNENA TAKSA SMANJUJE ZAGADJENJE
NOVI SAD - Dogovoreno da cementara do gasenja dve stare peci koristi gas umesto uglja, kako bi se smanjilo zagadenje, da pomogne lokalnu samoupravu namenski sa 75 miliona dinara, a da opstina ukine kaznenu taksu s 350 miliona dinara na planiranih 31 milion

Gradani Beocina i okolnih naselja konacno ce odahnuti i lakse disati, jer ce nebo, do sada prepuno otrovnih cestica koje su stizale iz dimnjaka beocinske cementare, biti cisce. Nakon visemesecnih zucnih rasprava i medusobnih optuzbi, kompanija “Lafarz” i opstina Beocin postigle su dogovor o smanjenju zagadenja vazduha i ukidanju kaznene ekoloske takse, koju su odbornici Skupstine povecali za 11 puta - onoliko koliko je puta bilo vece zagadenje od zakonom dozvoljenog.
Clan Komisije za pregovore opstine sa cementarom Stevan Guduric kaze da je zapisnik dogovora izmedu dve strane potpisan i on je osnova za ugovor, koga ce morati da se pridrzavaju obe strane. Ono sto istice kao napredak u saradnji fabrickog rukovodstva i opstine je to sto su u cementari postali svesni problema i cine napore da se zagadenje smanji. Glavni signal za to bila je majska odluka Skupstine opstine o visestrukom podizanju ekoloske takse koju placa cementara opstini. Umesto 30 miliona dinara, ona je povecana na 350 miliona.
Guduric kaze da se vec oseca smanjenje agadenja, iako dve stare peci na “mokri postupak” jos rade. U fabrici su zbog nastalih problema odlucili da se petrol-koks, antracit i druge vrste uglja koji su koristeni kao pogonsko gorivo zamene gasom, iako je on skuplji energent. Medutim, kaznena taksa bila bi jos veci trosak. U “Lafarzu BFC” najavili su da ce se do 15. jula ugasiti dve stare peci koje su bile veliki zagadivaci zivotne sredine, a do kraja godine zavrsiti investiioni ciklus kojim ce stetni sastojci u vazduhu koje emituje cementara biti svedeni u zakonom dozvoljene granice.

Postuju dogovor

Generalni menadzer cementare Dzordz Bobvos nedavno je izjavio da je njihov cilj povecanje kapaciteta na “suvoj liniji”, kako bi godisnje mogla da proizvede 1,5 miliona tona cementa, nakon cega bi se mogle zatvoriti dve stare koje nemaju filter i zagaduju okolinu. Ovaj posao mogao bi da se zavrsi, po njegovoj proceni, do 15. jula. Bobvos je s tim u vezi rekao da je smesno to sto opstina preti povecanjem ekoloske takse, pozivajuci se na ekolosko zagadenje, jer ce ono i tako za mesec dana biti svedeno na minimum, gasenjem starih peci.
Pitali smo Stevana Gudurica da prokomentarise ovu Bobvosevu izjavu, medutim, on je rekao da vise ne zele da se preganjaju preko novina, jer su se dogovorili da ce nastupiti sa zajednickim saopstenjem i izrazio nadu da ce cementara ispostovati ono sto je obecala.

Opstina je izrazila spremnost da donese novu odluku kojom bi se kaznena taksa smanjila s 350 miliona dinara na 31 milion, koliko je prvobitno i planirana opstinskim budzetom, ukoliko cementara ispostuje obecanje koje se odnbosi na smanjenje zagadenosti vazduha i uplatu novca opstini odredenom dinamikom. Naime, cementara je izrazila spremnost da se namenski pomogne lokalna samouprava s oko 75 miliona dinara i to 20 za zavrsetak sporstko-poslovnog centra, a ostatak za rekonstrukciju putne mreze, koju, uostalom, deru i kamioni natovareni beocinskim cementom.
Realizacijom ovakvog dogovora stavila bi se tacka na nesporazume koji su poslednje vreme opterecivali odnose izmedu opstine i cementare, gde su se dve strane medusobno optuzivale i pretile sudom. Pri tome bi profitirala ijedna i druga strana, a najvise gradani koji bi prodisali, a koji su do sada posipani otrovnom prasinom.

Uskoro nova sednica Skupstine

Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Beocin Milorad Jovicic izjavio je za “Dnevnik” da je glavni cilj bio smanjenje zagadenja vazduha u zakonom dozvoljene granice i da se od toga ne odustaje.
- Poslednja merenja pokazala su da je zagadenje vazduha visestruko smanjeno i sa 1.200 procenata prekoracenja palo je na oko 250 do 260 posto preko dozvoljene granice - kaze Jovicic. - Dobili smo cvrsta uverenja od republickih ministarstava za ekonomske odnose s inostranstvom i za zastitu zivotne sredine, od Izvrsnog veca Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za ekologiju da ce se zagadenost vazduha svesti u normalu gasenjem dve stare peci 15. jula.
Sagovornik kaze da ce se 15 dana po potpisivanju ugovora sazvati sednica Skupstine opstine, kako bi se donele izmene i dopune odluke o ekoloskoj naknadi. “Lafarz” do 15. jula treba da uplati 20 miliona dinara za izgradnju sportsko-poslovnog centra i polovinu od preostalih 55 miliona dinara za rekonstrukciju puteva u beocinskoj opstini, a ostatak novca do 1. septembra. R. Dautovic

-- DNEVNIK:
TRIBINA O ZASTITI ZIVOTNE SREDINE NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU
NOVI SAD - Do kraja godine na Novosadskom univerzitetu, uz pomoc Grada i Pokrajine, mogao bi biti formiran Centar za zastitu zivotne sredine koji bi funkcionisao po principu projekata i koji bi angazovao profesore i studente s razlicitih fakulteta i strucnjake iz vise oblasti

- U Novom Sadu bi do kraja godine, kao stratesko partnerstvo Novosadskog univerziteta, Pokrajine i Grada, mogao da bude oformljen Centar za zastitu zivotne sredine – rekao je prorektor Novosadskog univerziteta Miroslav Veskovic, nakon tribine odrzane na Fakultetu tehnickih nauka, u okviru trodnevne manifestacije “Dani Salmesa i Univerziteta u Geteborgu”. - Na nasem Univerzitetu, na mnogo razlicitih mesta profesori i studenti bave se ekologijom. Mi bismo hteli da na Univerzitetu formiramo jedinstveni centar za zastitu zivotne sredine. Osnivaci bi bili Novosadski univerzitet, Pokrajinski sekretarijat i Grad.
Prema recima profesora Veskovica, taj centar funkcionisao bi po sistemu projekata, sto znaci da niko ne bi bio stalno angazovan. Centar bi osmisljavao projekte i, prema potrebama, okupljao ljude s razlicitih fakulteta i razlicitih oblasti.
- Mi imamo dosta iskustva u oblasti monitoringa, prirodnih i tehnickih nauka i zastite zivotne sredine – dodao je profesor Veskovic. - Manje se, medutim, bavimo drustvenim naukama: ekonomijom, pravom, psihologijom. Ako bi centar zaziveo, pomoc strucnjaka iz ovih oblasti bila bi nam dragocena i njih bismo takode ukljucili u projekte.
Ovakav centar zamisljen je, zapravo, po modelu Centra za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj u Geteborgu koga su osnovali Univerzitet u ovom svedskom gradu i fondacija i univerzitet Salmes.
Profesorka Helena Bergsten, jedna od gostiju iz Svedske, na tribini je objasnila princip rada ovog ekoloskog centra.
- Kod nas radi 350 naucnih radnika iz Salmesa i Univerziteta u Geteborgu. Nauka i tehnologija moraju da saraduju da bismo efikasnije dosli do resenja problema na koje smo fokusirani – rekla je profesorka Bergsten. – Zahvaljujuci medusobnoj saradnji naucnih institucija i univerziteta dostigli smo visok nivo strucnosti u istrazivanju, ali i u oblasti obrazovanja.
Profesorka Bergsten istakla je da je saradnja geteborskih univerziteta u okviru Centra, kako s nacionalnom tako i s medunarodnom administracijom i industrijom veoma dobra, sto je preduslov za uspesno ostvarivanje projekata. B. Janjusevic

-- DNEVNIK:
ZAGAĐENJE VAZDUHA
OPASNOST OD IZDOVNIH GASOVA
Zbog zagadenosti vazduha u Italiji zaustavljen saobracaj. - U Novom Sadu povecane koncentracije sumpor dioksida i cinka u vazduhu
NOVI SAD - Zbog porasta nivoa zagadenosti vazduha u vise od 100 gradova sirom Italije, ukljucujuci Rim i Milano prosle nedelje je bio zabranjen saobracaj za sva motorna vozila. Ova mera izrecena je kako bi se bar privremeno smanjilo zagadenje vazduha koje je kako kazu strucnjaci visoko iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija. Potrebe da se ovakve ili slicne mere uvedu kod nas za sada nije bilo. U Novom Sadu se kvalitet vazduha kontinuirano ispituje na 20 mernih mesta na kojima se odreduje ukupna kolicina padavina, taloznih materija u padavinama i njihov sastav. Prema rezultatima analiza zagadujuce cestice u vazduhu su uglavnom u granicama zakonskih normi.
- Na pojedinim mernim mestima, obicno pored vecih saobracajnica povecana je koncentracija cinka. Od 16 mernih mesta na kojima se utvrduje koncentracija sumpor dioksida, cadi i azotnih oksioda u 1,98 posto, koncentracija sumpor dioksida na godisnjem nivou prelazi maksimalno dozvoljene koncentracije, dok su koncentracije cadi i azotnih oksida u dozvoljenim granicama - kaze sef komunalne higijene Instituta za zastitu zdravlja Sanja Bjelovic.
Takode se u jednocasovnim uzorcima na 12 mernih mesta prati kolicina gasova i to na najprometnijim sabracajnicama. U Institutu za zastitu zdravlja kazu da ni na jednom od mernih mesta nema prekoracenja granicnih vrednosti imisije. Za aparaturu koju koriste kazu da je dovoljno precizna, ali da se uvek ne mere koncentracije svih organskih materija koje uticu na zagadenje vazduha.
- Povecana koncentracija stetnih cestica u vazduhu moze da izazove akutne smetnje otezanog disanja i dovede do hronicnih oboljenja. Vece cestice su manje opasne jer se uglavnom iskaslju, dok se manje zadrzavaju u plucima - objasnjava Bejlovic.
Po njenim recima Novi Sad zahvaljujuci sirokim bulevarima jos uvek nije toliko ugrozen ali bi trebalo insisirati na ispravnosti motornih vozila i regulisanju saobracaja tako da se smanji kolicina izduvnih gasova. L. B.

23. jun

-- GLAS JAVNOSTI:
RASTE BROJ OBOLELIH OD MALIGNIH OBOLJENJA U TOPLICI
KURSUMLIJA NAJUGROZENIJA
Veliki broj malignih oboljenja, prema ocenama lekara, uglavnom je posledica NATO bombardovanja
PROKUPLJE - U Dispanzeru za onkologiju Doma zdravlja u Prokuplju prosle godine registrovano je 178 slucajeva novoobolelih od malignih oboljenja. U odnosu na 1999. godinu to je trostruko povecanje broja malignih oboljenja medu kojima je najvise obolelih od raka pluca, koze i debelog creva.

- Broj obolelih u toku prosle godine je sigurno i veci jer je jedan broj pacijenata upucivan na lecenje direktno iz mesta u kojima se leci - kaze dr Radmila Trifunovic, specijalista onkolog, dodajuci da u odnosu na broj stanovnika najvise obolelih ima iz Kursumlije.

Ovako veliki broj malignih oboljenja, prema ocenama lekara, dobrim delom je posledica NATO bombardovanja, posebno opstine Kursumlija na koju je baceno preko 430 projektila.

Iako zvanicni rezultati merenja radioaktivnosti pokazuju da nivo zracenja neposredno posle ratnih dejstava nije povecan, blizina Kosova na koje su padale i bombe sa osiromasenim uranijumom ucinila je svoje i zagadila vazduh i zemljiste sto onkolozi dovode u vezu sa povecanjem rizika od raka pluca, koze i debelog creva.

Ono sto je zabrinjavajuce jeste cinjenica da se starosna granica kod obolelih od malignih oboljenja sve vise pomera prema mladem uzrastu.

- Od pocetka ove godine u Prokuplju je registrovano 40, a u Kursumliji 19 novoobolelih od neke vrste raka. Do kraja godine imacemo kompletnu sliku o broju novoobolelih jer svaki novi slucaj mora biti registrovan u nasem dispanzeru - kaze dr Trifunovic.

Pored alarmantnih podataka o novoobolelima od opake bolesti, ohrabrujuce je to sto je broj zena obolelih od raka dojke sve manji. Jedan od vaznih faktora prevencije i ranog otkrivanja malignih oboljenja kod zena su aktivnosti Drustva za borbu protiv raka koje je u poslednjih nekoliko godina radilo na edukaciji ugrozene populacije. J. G.

-- DNEVNIK:
NA TISI POCEO REDAK PRIRODNI FENOMEN
LETECI CVETOVI NISU ZA PRESADIVANJE
KANJIZA - Na reci Tisi poceo je jedinstven prirodni fenomen „cvetanja”, kojeg jedno vreme nije bilo ovde, ali se pre nekoliko godina obnovio. Nadomak Kanjize veliki broj znatizeljnika iz mnogih mesta dolazi da uziva u ovom prirodnom fenomenu koji docarava insekt tiski cvet (Palingenia longicuada) svako predvecerje izmedu 17,30 i 19,30 casova.
Za razliku od prethodnih godina, kada je najintenzivnije cvetanje Tise bilo izmedu 10. i 13. juna, ove sezone pojava ovog prirodnog fenomena, koji je od svih evropskih reka prisutan samo na Tisi, kasnila je vise od nedelju dana.
- Cvetanje Tise je malo zakasnilo sasvim izvesno zbog vremenskih prilika, jer je zbog cestih kisa voda u reci dosta kasno dostigla odgovarajucu temperaturu za izlazak larvi tiskog cveta. Larvama je potrebna veca temperatura vode da bi se razvile, za sta im je potrebno mnogo energije, jer kada je voda hladna, sporije se razvijaju i sitni organizmi kojima se hrani. Tisa je cvetala na nasem delu obicno izmedu 10. i 20 juna, ali u gornjem toku Tise u Madarskoj, gde se u nju ulivaju hladni potoci, to se desava tek krajem juna i pocetkom jula – objasnjava izuzetni poznavalac Tise biolog u penziji Janos Guelmino iz Sente.
Veliki broj znatizeljnika i pecarosa ovih dana u vreme »cvetanja«, izlazi na reku, pa fenomen prati ili sa obale ili iz camaca, a sjatio se i veliki broj fotografa i snimatelja, u nameri da nacini sto bolje snimke. Uocljivo je da pecarosi iz potiskih mesta, kojima je fenomen cvetanja Tise dobro poznat, insekte skupljaju i suse ih ili odlagazu u zamrzivace, te kasnije koriste za mamke. Ali ima i neupucenih koji sakupljaju i nose pune kese zivih insekata ciji je zivotni vek, kada izidu iz larve na povrsini reke, tek oko dva sata.
Predsednik Udruzenja sportskih ribolovaca iz Borce Milutin Lazic poneo je punu kesu insekata, jer je, ocaran cvetanjem Tise, pozeleo da ih „presadi” na Tamis kod Opova, ne znajuci da tako nesto uopste nije moguce. Tiski cvet je nekada bio rasprostranjen u Evropi, izuzev na krajnjem severu Starog kontinenta i podrucju Mediterana, ali je ova vrsta insekata gotovo potpuno izumrla. Od svih evropskih reka jedino je opstala u srednjem i donjem toku Tise u Madarskoj i Vojvodini.
- Sakupljanje Tiskog cveta pre oplodnje i polaganja jajasaca je zabranjeno, jer je u pitanju retka i zasticena vrsta insekta – upozorava biolog Janos Guelmino. – Posle parenja iznad povrsine reke, prvo uginu muzjaci, a zenke lete iznad povrsine reke i svaka polaze sest do sedam hiljada jajasaca na povrsinu reke. Da bi jajasca dospela do glinovite obale reke, gde je staniste tiskog cveta, zenke lete uzvodno. NJihovo sakupljanje kada uginu i padnu na povrsinu reke, nema nikakve stetne posledice na ocuvanje bioloskog diverziteta. Dok je Tisa bila mnogo cistija nego sada i njeno cvetanje je bilo veceg intenziteta.Uginulih insekata je bilo toliko, da su ih seljaci sakupljali sa povrsine reke, odnosili zapregama i njima dubrili njive. M. Mitrovic

22. jun

-- BBC:
UPOZORENJE NA LAKU DOSTUPNOST NUKLEARNOG MATERIJALA
LONDON - Sef Medunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej je upozorio da je sprecavanje terorista da se domognu nuklearnog materijala trka s vremenom.
Na konferenciji u Vasingtonu u organizaciji Karnegijeve zaduzbine za medunarodni mir dr. El Baradej izjasnio se za jedan nov plan kontrole naoruzanja koji bi obavezao vodece nuklearne sile da ucine ustupke u interesu bezbednosti u svetu.

Bivsi americki senator Sem Nan rekao je za BBC da bi predsednici Dzordz Bus i Vladimir Putin trebalo da daju apsolutni prioritet bezbednosti nuklearnog materijala u Rusiji.

Jedan drugi vodeci demokrata, senator Edvard Kenedi, izjavio je da je potpuna usredsredenost predsednika Busa na Irak dovela Sjedinjene Drzave u vecu opasnost od teroristickog napada.

21. jun

-- DNEVNIK:
NOVI SAD GRAD BEZ NAMIRNICA SA GENETSKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA
NEDOSTAJE NOVAC ZA ISTRAZIVANJA
NOVI SAD - Cinjenica da ni u jednom od analiziranih uzoraka nije utvrdeno prisustvo genetski modifikovanih organizama ne znaci da takvih proizvoda nema u nasim radnjama - kaze dr Zorica Nikolic. Na granicnim prelazima u nasoj zemlji ne kontrolise se prisustvo genetski modifikovanih organizama (GMO) u prehrambenim proizvodima, osim proizvoda sojine sacme, izolata soje i jos nekih njenih preradevina. Polazeci od cinjenice da javnost ima pravo da zna koju vrstu hrane konzumira, Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena uradila je istrazivanje o prisustvu GMO u prehrambenim proizvodima u novosadskim prodavnicama. Analizirani su uzorci iz makrobiotickih prodavnica i kod razlicitih distributera i uvoznika prehrambenih proizvoda. Ni na jednom od 95 analiziranih uzoraka, uglavnom soje i kukuruza, nisu pronadene genetske modifikacije.
- Ovo su ipak preliminirani rezultati pilot projekta i na osnovu ovako malog broja uzoraka ne moze da se donese validan zakljucak. Cinjenica da ni u jednom od analizaranih uzoraka nije utvrdeno prisustvo GMO ne znaci da genetski modifikovanih proizvoda nema u nasim radnjama - kaze dr Zorica Nikolic.
Genetske modifikacije su relativno nove metode i jos uvek se ne zna koje posledice mogu da izazovu. Misljenja naucnika po ovom pitanju su podeljena. Dokazano je da neke od njih mogu da izazovu alergijske reakcije. Zbog mnogih nepoznanica kada je rec o GMO, u Evropskoj uniji donet je zakon protiv gajenja i upotrebe genetski izmenjene hrane. Nasa zakonska regulativa je tako koncipirana da zabranjuje unosenje GMO u zivotnu sredinu. I pored toga GM soja se gaji na nasim poljima.
- Nastavkom projekta "Novi Sad- grad bez GMO", Novosadani bi dobili pravu informaciju o tome koji proizvodi sadrze genetske modifikacije. Medutim, analize su skupe i za jedan ozbiljan projekta koji bi dao merodavvne rezultate potrebno je mnogo novca - navodi Nikolic.
U planu je da se istrazivanje nastavi i ove godine, a u analizu bi trebalo da budu uvrsteni uvozni proizvodi iz mega marketa, kao i uvezeno voce i povrce na pijacama. Takode ce biti nastavljena akcija paljenja genetski modifikovane soje na poljima u Vojvodini. L. B.

-- BLIC:
ALARM ZBOG ZAGADJENJA U EVROPI
PET NAJVECIH UBICA DECE
BEOGRAD - Uzrok smrti svakog treceg deteta u Evropi je zagadjenje vazduha (u zatvorenim i otvorenim prostorima), zagadjena voda, velika koncentracija olova i razne povrede. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je listu sa pet najvecih uzroka smrti medju decom u Evropi, a rezultati istrazivanja su objavljeni u britanskom medicinskom zurnalu "Lanket".
Cak 34 odsto svih smrti medju decom starosti do 19 godina povezano je sa jednim od ovih pet uzroka. Vodeci uzrok smrti kod dece su razne povrede, uglavnom saobracajne nesrece, koje su ceste u zapadnoj Evropi.
- Trebalo bi poostriti zakonske odredbe o voznji pod uticajem alkohola, ogranicenju brzine u naseljenim mestima i planiranju izgradnje naselja kako bi deca bila bezbedna dok se igraju i na putu do skole - kaze Djordjo Tamburlini, autor projekta iz SZO.
Vatra, davljenje i trovanje su takodje u vrhu uzroka smrti dece, dok je svake godine zagadjenje vazduha na otvorenom prostorima uzrok smrti vise od 13.000 dece mladje od cetiri godine. Medjutim, alarmantan je podatak da zagadjenje vazduha u zatvorenim
prostorijama, najcesce izazvano upotrebom cvrstih goriva, godisnje u Evropi ubije 50.000 dece mladje od cetiri godine. Procena je strucnjaka da bi se prelaskom na manje zagadjivace kao sto su tecno gorivo i gas spasli zivoti 9.000 dece godisnje.
SZO istice da cak dva miliona ljudi u Evropi nema pristup cistoj vodi, cime su deca izlozena visokom riziku da obole od zaraznih bolesti.
- Pristup cistoj vodi je jedno od gorucih pitanja. U nekoliko zemalja centralne i istocne Evrope postoje skole u kojima nema ciste vode, kao ni u 20 odsto domacinstava - dodaje doktor Tamburlini. Visoka koncentracija olova je, stoji u izvestaju, najcesci hemijski
toksin koji kod dece izaziva srednje jaku mentalnu retardiranost. Istrazivaci opisuju izvestaj kao prvi veliki pokusaj da se sagleda uticaj prirodnog okruzenja na zdravlje dece u Evropi. Ovaj izvestaj bice jedna od glavnih tema sastanka ministara iz 52 evropske zemlje na Konferenciji SZO o prirodnom okruzenju i zdravlju koji ce se ove nedelje odrzati u Budimpesti (23-25. jun). Ocekuje se da ce ministri na sastanku u Madjarskoj usvojiti evropski plan za zastitu decjeg okruzenja i zdravlja. A. Petrovic

-- VECERNJE NOVOSTI:
DONATORI SELE GORIVO
BEOGRAD - Medjunarodna atomska agencija iz Beca zeli da napravi naucnu donatorsku konferenciju kako bi pomogla oko prebacivanja istrosenog nuklearnog goriva iz "Vince" u Rusiju.
Prevoz radioaktivnog tovara kosta 15 miliona evra, a atomska agencija je spremna da ucestvuje u finansiranju - rekao je "Novostima" Zlatko Rakocevic, v.d. direktora instituta.
- Postoji, ipak, smetnja za pocetak akcije - podseca Rakocevic, jer se i dalje ceka da Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine formira Regulaciono telo, koje ce davati saglasnost za bilo kakav rad na izmestanju goriva iz instituta, kao i za koriscenje novcanih sredstava.
Ministar nauke dr Aleksandar Popovic trenutno se bavi "sredivanjem" institucionalne krize u "Vinci", da se prekine petomesecni strajk dela zaposlenih, da se izabere direktor, izmeni statut instituta i formira novo naucno vece, saznaju "Novosti" u kabinetu ministra.
Dok se ovo ne regulise, Popovic ne zeli javno da govori o akciji izmestanja radioaktivnog goriva.
Vise od dve tone radioaktivnog goriva u Institutu za nuklearne nauke "Vinca" i dalje zraci mogucom pretnjom po zivot Beograda, Srbije i ostalih zemalja u donjem toku Dunava.
Istroseno nuklearno gorivo zapakovano je u 8.000 aluminijumskih pakovanja, smesteno u bazen sa vodom i ispod zemlje, ali niko ne iskljucuje rizik da sagorelo gorivo, koje se u "Vinci" gomila od 1953. godine, prode kroz aluminijum u zemljiste i u reku i zagadi region. Isluzeno gorivo je ruskog porekla, pa je uz saglasnost medunarodne zajednice pocetkom godine i u mandatu prethodne srpske vlade, pokrenuta velika akcija izmestanja goriva u zemlju porekla.
Tada se sa delegacijom ruske vlade, kako je pre dva meseca "Novostima" rekao bivsi v. d. direktora "Vince" Dragoslav Petrovic, potpisan protokol o nacinu konacnog izmestanja visokoaktivnog otpada iz Srbije.
Medutim, kao i njegov prethodnik i sadasnji v.d. drektora "Vince" objasnjava kako je potrebno da dve vlade potpisu i medusobni sporazum. Kocnicu stvara nejasnoca da li se sa nase strane potpis stavlja na saveznom ili republickom nivou.

Prerada

Istroseno nuklearno gorivo nastalo je radom nuklearnog eksperimentalnog reaktora u "Vinci", koji vec 19 godina nije u funkciji. Preradom u Rusiji, tone isluzenog visokoaktivnog otpada smanjice se na svega 50 kilograma, koji bi trebalo da odleze u Rusiji 20 godina, a zatim da se vrate u Srbiju. Do 2013. godine nasa zemlja bi trebalo da napravi konacno odlagaliste za nisko i srednjeaktivni otpad. B. Djordjevic

19. jun

-- DNEVNIK:
PROZDRLJIVA NAPAST HARA CENTRALNOM SRBIJOM
VOJVODANSKI GUBARI NA VREME POTROVANI
Legla gubara unistena na 177 hektara u Vojvodini, natapanjem naftom, sto je mnogo efikasnije od hemijskih sredstava, kazu u "Vojvodina sumama"
NOVI SAD - Gubari, najopasnije stetocine voca i sumskog drveca, vec nekoliko nedelja pustose vocnjake u centralnoj Srbiji. Za vojvodanske vocke nema opasnosti od ovih opasnih gusenica, jer u Vojvodini, za razliku od ostalih delova Srbije, ove godine nije izostala zastita stabala i blagovremeno unistavanje stetocina.
Po recima Zorana Prodica iz javnog preduzeca "Vojvodina sume", u martu je tretirano 177 hektara suma i to mehanicki, sto je mnogo efikasnije od hemijskih metoda.
- Natapali smo legla gubara naftom, sto je najbolji nacin da se oni uniste. Pored toga, ovakav tretman je i neuporedivo jeftiniji od ostalih. To je trebalo uraditi od kraja februara do kraja aprila - kaze Prodic, dodajuci da vocnjaci u Srbiji ne bi bili sada unisteni da su legla gubara tada unistena. I profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserovic potvrduje da gubara u vojvodanskim vocnjacima nema.

Jabuke i grozdje

Opasne stetocine napadaju jabuku, sljivu, tresnju, dunju, vinovu lozu, a manje krusku, orah i dud. Gusenice, hraneci se, potpuno unistavaju lisnu masu i to najvise tokom maja i juna. Usled golobrsta u sumama se smanjuje prirast stabala, a u vocnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledece godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledece godine, moze doci do susenja stabala.

Za sada je najezda gubara najveca u okolini Kraljeva, koje je zaobideno u ovogodisnjem prskanju vocaka jer nije bilo dovoljno "foreja", kojim se voce stitilo od stetocina u valjevskom i lazarevackom kraju. Po nekim procenama, gubari koji su zahvatili mnogo vecu teritoriju od kraljevackog okruga, unistili su voce na nekoliko desetina hiljada hektara, a poljoprivrednici u ovom kraju smatraju da najezda koja im je nanela ogromnu stetu treba da se proglasi elementarnom nepogodom. S. G.

19. jun

-- PANCEVAC:
NOVI EKOLOSKI INCIDENTI
DVE NOCI EKOLOSKOG HORORA
Kao i nebrojeno puta do sada, Pancevci su u nekoliko dana bili dva puta suoceni s nepodnosljivim aerozagadenjem
PANCEVO - Noc izmedu 10. i 11. juna bila je jos jedna od onih u kojima mnogi Pancevci nisu spavali ili ih je nepodnosljiv smrad iz fabrika iz juzne industrijske zone budio. Bas kao da je cekala noc (i pocetak predizbornog cutanja?) treca smena u vojlovackim fabrikama je posle 22 sata pocela da ispusta nepoznate kolicine najrazlicitijih otrova iz pogona i da time bezdusno zagaduje sredinu i ziva bica.

Uznemireni gradani iz Topole, sa Sodare i sa Strelista zvali su sve do tri sata po ponoci opstinski Centar za obavestavanje, koji je njihove proteste prosledio Pokrajinskom i Republickom centru. Prema svedocenju odlicno obavestenog izvora "Pancevca" koji je zamolio za anonimnost, dezurni u Republickom centru za obavestavanje tokom citave noci nisu mogli da pronadu nikog u Ministarstvu nauke, u cijem sastavu radi Uprava za zastitu zivotne sredine. U isto vreme, dezurni u fabrikama su, kao iks puta do sada, saopstavali da se proizvodni proces odvija bez problema, da nema poremecaja i da vanredni dogadaji nisu registrovani.

TV dokazi

Televizija Pancevo je, na iznenadenje nadleznih u juznoj zoni, iste noci emitovala snimke na kojima se jasno vidi da iz sva tri dimnjaka "Petrohemijine" Energane kulja gusti dim koji pada na Topolu i da se zatim siri prema Strelistu. Taj video zapis je dovoljan dokaz da Tuzilastvo pokrene istragu zbog osnovane sumnje da je N. N. izvrsilac pocinio krivicno delo zagadivanja zivotne sredine u vecem obimu. Strucnjaci kazu da je pojava dima posledica nepotpunog sagorevanja materija zamesanih u gorivo ili sagorevanja loseg, nekvalitetnog ili nepropisnog goriva. "Petrohemija" je neprekidno suocena s problemom opasnog otpada. Bar jednom je spaljivala opasni otpad u Energani, sto je proslo bez sankcija prema odgovornima, a to bi moglo da ih motivise da sa ovakvom praksom nastave. Nedavno je osujecen jos jedan pokusaj nedozvoljenog spaljivanja otpadnih materija (istrosenog kompresorskog ulja), o cemu je "Pancevac" pisao.

Iste noci je "izletela" i Rafinerijina Energana, sto je imalo za posledicu ispad postrojenja u takozvanom bloku 5, sto je sigurno doprinelo uzasu te junske noci.

"Pancevac" je nezvanicno saznao da su rezultati trenutnog merenja koje obavlja Opstinsko odeljenje za zastitu zivotne sredine aparatima dobijenim iz Italije pokazali povecane koncentracije merkaptana i sumpor-dioksida te noci. Dobijeni rezultati, medutim, nisu validni jer je oprema jos uvek u fazi testiranja i bazdarenja (iako je dr Ilija Brceski, savetnik predsednice Kruske za ekologiju, jos za kraj marta najavio pocetak rutinskog rada ovih aparata) i zato sto bivse ministarstvo zastite prirodnih resursa i zivotne sredine nije izdalo sertifikat za ovu laboratoriju.

Ispao Ef-Si-Si

Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Vladimir Stojanovic stigao je u Pancevo 11. juna ujutro i nakon kraceg zadrzavanja u zgradi Skupstine opstine uputio se u "Petrohemiju", a zatim u Rafineriju, ali tamo nije pronasao nista neobicno. Dim se razisao, inspektor je dosao bez mobilne opreme za merenje koncentracije stetnih materija, pa je i ovaj slucaj ekstremnog aerozagadenja, bez ikakvih posledica po pocinioce, predat zaboravu.

Novi incident s ozbiljnim ekoloskim posledicama dogodio se u noci izmedu 15. i 16. juna, kada je zbog kvara, prekinuta proizvodnja u Rafinerijinom pogonu Fluidni kataliticki kreking. Starcevci su se zalili na veliku buku, a Pancevci na nepodnosljiv smrad. Jos jedna noc ekoloskog horora. Nazalost, izgleda da nastavak ove price sledi ...
N. Zivkovic

-- DANAS:
NAKON KONCERTA METALIKE SPALJENE VELIKE KOLICINE SMECA
GRAD POKRECE ISTRAGU
BEOGRAD - Gust dim koji se video iznad Partizanovog stadiona u sredu, prouzrokovan je paljenjem smeca koje je ostalo posle koncerta grupe "Metalika", saznajemo u informativnoj sluzbi SUP Beograd.
Dragan Ignjatovic, direktor JKP Gradska cistoca, kaze da ovo preduzece nije bilo angazovano za ciscenje stadiona, a da je spaljivanje smeca koje ostane posle javnih manifestacija zabranjeno.
- Neka je na cast svakom ko se usudi da spaljuje smece. Najveci problem je taj da u tom smecu ima puno predmeta neorganskog porekla poput plasticnih boca i casa cije sagorevanje moze da izazove zagadenje vazduha - dodaje Ignjatovic.
U upravi Partizanovog stadiona nisu hteli da kazu nista vise osim da je za ciscenje Stadiona angazovano privatno preduzece i da je odvezeno 10 kamiona smeca.
U gradskoj ekoloskoj i komunalnoj inspekciji nisu nista znali o ovom slucaju. Vest o paljenju smeca u sirem centru grada izazvala je burne reakcije i u Sekretarijatu za zastitu zivotne sredine.
Branislav Bozovic, gradski sekretar za zastitu zivotne sredine, kaze da je postupak paljenja smeca nedozvoljen i da je najverovatnije rec o pokusaju da se na prljav nacin ustedi novac. On naglasava da ce povodom ovog dogadaja biti pokrenuta istraga koja ce pokazati da li je bilo zagadenja vazduha. N. D. Bosnjakovic

18. jun

-- DANAS:
ZAVRSEN SEMINAR O EKOLOGIJI U JUGOISTOCNOJ EVROPI
SACUVATI BIOSFERU U REGIONU
BEOGRAD - Medunarodni seminar posvecen unapredenju zastite rezervata biosfere u zemljama Jugoistocne Evrope, a koji je juce zavrsen u Beogradu i na Tari, jos jednom je potvrdio neophodnost razvoja prekogranicne saradnje svih drzava naseg regiona u oblasti realizacije ekoloskih projekata.
Takvu ocenu, izmedu ostalog, izneli su na jucerasnjoj konferenciji za novinare i predstavnik Regionalnog biroa Unesko za nauku DJordo Andrijan, regionalni koordinator Svetske unije za zastitu prirode Tim Kristofersen, predstavnik Svajcarske agencije za razvoj Pjer Galan, kao i direktor Zavoda za zastitu prirode Srbije Lidija Amidzic. Prema recima Adrijana odrzani seminar doprineo je jacanju partnerskih odnosa zemalja u regionu, ali je i pokazao da ima jos puno ekoloskih projekata koje je na ovom podrucju neophodno pokrenuti i sprovesti zajednickim snagama. Govoreci o nekim od bitnijih programa koji se u oblasti zastite zivotne sredine realizuju kod nas i kroz koje se direktno potvrduje znacaj prekogranicne saradnje, Pjer Galan pomenuo je unapredenje zastite Skadarskog jezera u cemu ucestvuju Crna Gora i Albanija, zatim projekat Neretva na kom saraduju Bosna i Hercegovina i Hrvatska, kao i program zastite Stare planine gde su angazovani Srbija i Bugarska. I. A.

-- B92:
GUBARI NACINILI KATASTROFALNE STETE
VALJEVO - U valjevskom kraju gubar je nacinio katastrofalne stete.
Nacelnik Kolubarskog okruga Radomir Stevanovic izjavio je da su dosadasnje stete koje je gubar pricinio u sumama, vocnjacima i povrtnjacima ravne katastrofi. "Dosadasnje stete pricinjene na oko 50 kvadratnih km i oko 2.000 hektara Kolubarskog okruga, u tromedi opstina Ub, Koceljeve i Vladimiraca, ravne su katastrofi", izjavio je Stevanovic.

Stevanovic je novinarima prikazao video zapis nacinjen na terenu tamnavskih sela Pambukovica i Radusa, kako bi ilustrovao ocenu seljaka i strucnjaka sa ovog podrucja da je "potpuni golobrst" uocljiv na oko 1.200 hektara, a "delimicni golobrst" na gotovo 2.000 hektara suma, vocnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.

Stevanovic smatra da je osnovni problem bio u pocetnom pristupu kada drzavne i privatne sume, koje su bile ugrozene, nisu na isti nacin tretirane. "Ne moze se kompletna zastita sprovesti samo u drzavnim sumama, a seljak ostaviti na cedilu jer on niti moze sam niti ima cime da se izbori sa biljnom stetocinom kakva je gubar", istako je nacelnik Kolubarskog okruga.

-- DANAS:
FORUM ZAJEDNICE ZA IZRADU LOKALNOG EKOLOSKOG AKCIONOG PLANA ZA OPSTINU MAJDANPEK
ZDRAVA VODA ZA ZDRAVIJU SREDINU
MAJDANPEK - Polazeci od cinjenice da nizak stepen ekoloske svesti za posledicu ima razlicite ekoloske probleme, clanovi Foruma zajednice za izradu lokalnog ekoloskog akcionog plana za opstinu Majdanpek odredujuci prioritete opredelili su se za promenu kvaliteta ekoloske svesti i razvoj novih obrazaca kulturnog ponasanja koji podrazumevaju pre svega razvoj i prerastanje ekoloske u novu svest o odrzivom razvoju. Do toga se moze doci, procenjuje se, kroz jacanje kapaciteta za ekolosku edukaciju i njen razvoj kroz princip odrzivog obrazovanja i podizanje ekoloske svesti. Do cilja se moze stici formiranjem centra za ekolosku edukaciju stanovnistva, uvodenjem emisija sa ekoloskim sadrzajem, formiranjem ekoloskih sekcija od predskolskih ustanova do srednjih skola, formiranjem novih i umrezavanjem postojecih ekoloskih NVO. Tu su, naravno, eko kampovi, edukacija strucnjaka za odrzivi razvoj u organizacijama koje upravljaju prirodnim resursima, edukacija novinara, formiranje lokalne ekspertske mreze i njeno ukljucivanje u nacionalne i medunarodne ekspertske mreze.
Drugi po znacaju cilj, za koji se Forum LEAP opredelio je obezbedenje dovoljnih kolicina zdravstveno ispravne vode za pice sto bi trebalo uciniti kroz zastitu izvorista vodosnabdevanja i realizaciju projekta vodosnabdevanja. Problemi u vodosnabdevanju u manjoj ili vecoj me