29. maja

-- DANAS:
GRADSKOJ DEPONIJI U UZICU ISTICE ROK
PLANIRA SE GRADNJA NOVE REGIONALNE DEPONIJE
UZICE - Gradska deponija u naselju Sarica Osoje, kojom gazduje opstinsko JKP "Bioktos" uskoro nece moci da se koristi, jer je u upotrebi skoro tri decenije, pa su zbog toga u opstinskom budzetu planirana sredstva za pripremu gradnje nove, regionalne deponije u selu Duboko.
Postojeca deponija u upotrebi je od 1973.godine, a prema projektu sanacije i geodetskom snimku mogla bi da se koristi jos 20 meseci. Njen vek bio bi duzi da je odlaganje smeca sprovedeno po tzv. "sendvic sistemu", ali zbog neadekvatne mehanizacije, godisnje se na ovu deponiju odlozi 21.000, umesto projektovanih 30.000 kubnih metara komunalnog, industrijskog bezopasnog otpada i prekrivnog materijala. Na ovoj deponiji izgraden je obodni kanal i dve brane, koji usmeravaju povrsinske vode van smetilista, postavljena je polovina od predvidenog broja biotrnova, tako da nije bilo akcidenata, a protekle sedmice JKP "Bioktos" postavilo je zicanu ogradu, duz puta Uzice-Karan, cime je spreceno raznosenje smeca sa ove deponije.
Rebalansom budzeta za ovu godinu, uzicka opstina je predvidela 10 miliona dinara za resavanje imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji buduce deponije Duboko. Na povrsini od oko 14,5 ha predvidena je izgradnja Regionalno-sanitarne deponije sa reciklaznim centrom, koju bi, pored uzicke opstine, a koja je obezbedila lokaciju, koristile i opstine Cajetina, Bajina Basta, Kosjeric, Pozega, Arilje i Lucani.
Projektom uzicke Direkcije za izgradnju, predvideno je fazno koriscenje deponije u narednih 36 godina na prostoru zapremine 1.150 000 kubnih metara. Pocetkom ove godine potpisano je pismo o namerama izmedu ovih opstina i konsultantske kuce Integral-Cvetkovic iz Beograda, izradena Prethodna studija o opravdanosti regionalne deponije, a naredni korak je potpisivanje sporazuma predstavnika sedam opstina o zajednickom ulaganju u njenu izgradnju. Projektom je predvideno da se na tom prostoru dnevno odlaze 154 tone otpada. U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom, zajednicki projekat omogucice resavanje problema bezbednog odlaganja otpada, podelu troskova, ekonomicno koriscenje sekundarnih sirovina, ali i mogucu pomoc republike i medunarodnih finansijskih institucija.
Troskovi za izradu urbanisticko- tehnicke dokumentacije iznose 77.000 evra, a predracun radova za izgradnju deponije u pet predvidenih faza, procenjen je na 3,5 miliona evra. N. Kovacevic

-- DANAS:
ODBORNICI SO PIROT KONACNO PRELOMILI
NISTA OD PROJEKTA TOPLODOLSKA REKA
PIROT - Toplodolska reka, poslednjom odlukom Skupstine opstine Pirot, nece biti prevedena u akumulaciju Zavoj. Odbornici su ovu odluku doneli gotovo jednoglasno i time stavili tacku na problem star 22 godine. Osnivanjem Agencije za zastitu i razvoj Stare planine ovaj skupstinski saziv jos jednom je odlucio u korist ocuvanja zivotne sredine. Sednici su prisustvovali i pojedini mestani Temske koji su na odbornike SO izvrsili svojevrstan pritisak da se ova odluka konacno donese.
Samo cetiri odbornika SO Pirot glasala su za izradu plana detaljne regulacije sliva Toplodolske reke. Prema recima predsednika opstine Vladana Vasica, odluka koja je doneta gotovo jednoglasno sigurno je dobra.

- Dugo sam upoznat sa ovim problemom i insistirao sam da se konacno stavi na dnevni red Skupstine i da se donese bilo kakva odluka. Sa mestanima Temske nismo uspeli da postignemo dogovor jer su oni bili kategoricki protiv prevodenja reke. Rukovodstvo EPS je prepustilo lokalnoj samoupravi da preuzme odgovornost da li ce propasti kredit od 12 miliona evra i da li je to dobro za nasu opstinu. Odbornici su odlucili da se ne radi detaljni plan regulacije sliva Toplodolske reke. Ako se vremenom pokaze da smo mi, kao odbornici u ovom sazivu, pogresno doneli odluku koja se prolongira vise od 22 godine, a brzo ce se to videti u praksi, steci ce se uslovi u nekom drugom odbornickom sazivu sa nekim drugim finansijskim sredstvima da se ta odluka ispravi - rekao je Vasic.
Prema misljenju Vladana Vasica, pritisak Temstana nije bio presudan da ova odluka bude doneta velikom vecinom glasova.
- Stalno sam insistirao na tome da ne sme biti pritisaka na odbornike, vec da treba da odluce na osnovu argumenata koji postoje vise od 20 godina - rekao je Vasic.
Odbornici NDS glasali su protiv predloga za prevodenje Toplodolske reke, sa uverenjem da je to odluka od sustinske vaznosti za grad i okolinu i da je bilo dovoljno vremena za razmisljanje.
Vukasin Veljkovic, sef odbornicke grupe SRS u SO, rekao je da su radikali glasajuci protiv izrade plana regulacije sliva Toplodolske reke, bez ulazenja u analizu projekta, stali na stranu mestana Temske, jer je u suprotnom moglo da dode do velikih ekscesa, s obzirom da problem dugo traje i da su ljudi, prema njegovoj oceni, vec izgubili poverenje u vlast.
Prema recima Dusana Mitica, odbornika DS u SO Pirot, ovaj saziv SO ce biti zapamcen po ovoj odluci.
- U ovaj projekat su ulozene pare, ali ako je zapoceto nesto sto nije dobro, treba ga zaustaviti. Energija koja bi trebalo da se proizvede ovim projektom je manja od jednog promila. Vrsna elektrana je dobra za EPS, ali je monstrum za unistavanje zivotne sredine. Drzava je prepustila lokalnoj samoupravi da odluci o ovom pitanju jer nema argumenata da dokaze da je korist veca od stete. Trose se narodne pare da se napravi narodna steta. Odluka o odbijanju izrade plana detaljne regulacije sliva Toplodolske reke nije nazadna, niti je zelja za primitivizmom, vec je, naprotiv, to jedna evropska odluka kojom se ne dozvoljava da privreda narusi zivotnu sredinu - rekao je Dusan Mitic.
Mirjana Elenkov, sef odbornicke grupe DSS u SO Pirot, pozvala je odbornike da glasaju po svojoj savesti, za buducnost kojoj treba ostaviti zdravu zivotnu sredinu.
- Razum je pobedio i to je moje licno misljenje, ne kao odbornika, nego kao majke i zene jer smatram da je zastita i ocuvanje zivotne sredine mnogo bitnije nego trenutni efekat u vidu ekonomskog dobitka, koji je pod znakom pitanja - rekla je Mirjana Elenkov.

Agencija za razvoj Stare planine

Na sednici SO Pirot vecinom glasova odbornika doneta je odluka o osnivanju Agencije za zastitu i razvoj Stare planine. Agencija ce, kako je receno, biti servis gradana za konkurisanje na projektima i programima koje finansira Evrpska unija u okviru trijagonale Nis-Skoplje-Sofija, evroregije Eurobalkan. Prema recima dr Vladana Pesica, docenta na Poljoprivrednom fakultetu i generalnog sekretara Asocijacije Eurobalkan, donosenjem odluke gradani ove opstine dobijaju mnogo jer ce ona biti servis gradanima, civilnom sektoru i preko nje ce moci da se konkurise za projekte kod EU.
- Pokusacemo da preko nje privucemo strane i domace investitore koji pokazu interesovanje za ulaganje novca u Staru planinu. Mogucnosti su brojne, razvoj turizma, proizvodnja zdrave hrane, proizvodnja i prerada lekovitog bilja i razvoj i unapredenje stocarstva - rekao je Pesic.
Osnivaci Agencije su AD "Tigar" sa 40 odsto, SO Pirot i JP "Vodovod i kanalizacija" i Fond za gradsko gradevinsko zemljiste sa po 20 odsto. Z. P.

28. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
CEMENTARA "LAFARZ" UZVRACA UDARAC
NE DAJU PARE ZA RAZVOJNI FOND
BEOCIN - Poslovodstvo kompanije "Lafarz BFC" je saopstilo da je posle odluke opstinskih vlasti o visestrukom povecanju naknade za zastitu zivotne sredine ozbiljno dovedeno u pitanje obezbedivanje sredstava za Fond za razvoj Beocina, koji su pre dve godine zajednicki formirali opstina i "Lafarz".

Fond je osnovan u skladu sa socijalnim programom, koji je potpisan u vreme preuzimanja Beocinske cementare od strane "Lafarza" i namenjen je za finansiranje projekata od interesa za Beocin.

- U socijalnom programu jasno pise da ce kofinansiranje zajednickih projekata kroz rad Fonda u svako vreme odrazavati nivo opstinskog poreza, koji treba da bude placen od strane "Lafarza", a da ce u slucaju povecanja poreza od strane opstine, izdvajanje za sponzorstva biti srazmerno umanjena.

Zbog toga je odluka opstinskih vlasti o neopravdanom povecanju ekoloske takse ozbiljno dovela u pitanje funkcionisanje ovog fonda, o cemu smo vec obavestili i Agenciju za privatizaciju. Nasa kompanija se medutim nada da je ovo stanje samo privremeno, jer smo svesni potreba stanovnika Beocina i znacaja ovog fonda - saopstila je u ime "Lafarz BFC-a" Olivera Mastilovic.

Prema usvojenom programu, za rad fonda je bilo planirano da se obezbedi 64,4 miliona dinara, a sredstva su namenjena Sportskom savezu Beocina, lokalnom Sportsko-poslovnom centru, osnovnoj skoli u Suseku, kulturnom centru i mesnom kulturno-umetnickom drustvu. R. K.

-- GLAS JAVNOSTI:
KLINCI, SAMO NAPRED!
BEOGRAD - Ljudi setaju i onako usput bacaju papirice, flasice, zvake na ulicu. Kroz prozore okolnih zgrada vire ruke koje izbacuju gomile smeca koje polako zatrpava ne samo ove na ulici, vec sve redom… Iako lici na scenario nekog fatalistickog filma o smaku sveta, ipak, za sada, to nije.

Ovo je crtani film prikazan juce malisanima osnovnih skola i vrtica koji su osvojili prva tri mesta u akciji "Gradske cistoce" - biramo najcistije dvoriste. Crtani ce se uskoro naci i na TV. Akcija je organizovana jer ovo preduzece ove godine slavi 120 godina postojanja.

Deca su se iskreno obradovala i na pomen imena svoje skole ili skolice ustajali su sa stolica i nestrpljivo pocupkivali da vide nagrade.
- Sve otpatke smo bacali u kante i pomagali smo vaspitacicama da cupaju travu - prica petogodisnja Jovana iz vrtica "Istok" o tome kako je tekla akcija. Na nosicu i obrazima naslikani su joj njuska i brkovi, jer je bila maca i ucestvovala je u skecu.

- Pitate se koliko nam je vremena trebalo da sredimo dvorista. Malo, jer mi to stalno radimo - rekla je Elizabeta Stojanovic, direktor predskolske ustanove "Savski venac". - Od danas, mi mali ucimo odrasle kako treba da se ponasaju. Ovo je lep potez "Cistoce" jer se prvi put desilo da se deca ne zloupotrebljavaju u politicke svrhe. Hektar i 40 ari skolskog dvorista u Ostruznici odrzavala su dezurna odeljenja i svako je brinuo o svom delu baste.

Generalni direktor JKP "Gradska cistoca" Dragan Ignjatovic porucio je juce deci da obavezno vode racuna da se i njihovi roditelji ponasaju na isti nacin kao i oni. Znaci, kanta je zakon! Gost "Cistoce" bio je i potpredsednik Gradske vlade Bojan Stanojevic, koji je decu uveravao da stariji mogu da uce od njih.

Pobednici

Najcistije dvoriste na kraju akcije "Gradske cistoce" ima novobeogradski vrtic "Istok", na drugom mestu je vrtic "Andelak", a treci je "Izvorcic" iz Rakovice. Pobednik u kategoriji osnovnih skola je "Karadorde" iz Ostruznice, na drugom mestu je "Branislav Nusic" sa Vozdovca, a treca je novobeogradska skola "Sedam sekretara Skoja". Pobednicka skola "Karadorde" iz Ostruznice. J. V.

-- DANAS / BETA:
U SRBIJI USKLADISTENO 600 HILJADA TONA OPASNOG OTPADA
MLADENOVAC - Procenjuje se da u Srbiji godisnje nastane 260 do 400 hiljada tona opasnog otpada, a u domacim industrijskim skladistima trenutno je oko 600.000 tona takvih materija, izjavio je juce u Mladenovcu nacelnik u republickoj Upravi za zastitu zivotne sredine Zeljko Pantelic, na Konferenciji o regionalizaciji upravljanja cvrstim otpadom u Zapadnoj Srbiji, koja se odrzava u mladenovackoj banji "Selters".
Pantelic je upozorio da deo tog opasnog otpada zavrsava i na nekoj od 180 zvanicnih deponija u Srbiji, ali i da su to, zapravo, "smetlista" a ne deponije, osim u par izuzetaka.
- Znaci, opstine imaju smetlista bez ikakvih, minimalnih uslova zastite zivotne sredine, a klasicno je da i infektivni (medicinski) otpad - a procenjuje se da ga ima 9.600 tona godisnje - bez ikakvog tretmana zavrsava na tim deponijama, rekao je Pantelic.
Na pocetku skupa koji se odrzava pod pokroviteljstvom americke Agencije za medunarodni razvoj (USAID) i u organizaciji Organizacije za medunarodnu pomoc i razvoj (IRD) predstavnica USAID Erin Safer je govorila o programu "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA) u kome ucestvuju gradani i lokalne vlasti 13 opstina zapadne Srbiji, koji su "prepoznali problem upravljanja cvrstim otpadom kao prioritet svoje zajednice i ekoloski prioritet". Na konferenciji koja se zavrsava danas predstavnici Sapca, Sremske Mitrovice i Uzica ce predstaviti "dobre primere svog rada po pitanju regionalizacije upravljanja cvrstim otpadom", a bice reci i o nacionalnim propisima o reciklazi, kao i nacinu izrade Lokalnog ekoloskog akcionog plana.

-- DANAS / BETA:
ZAUSTAVITI ZAGADENJE VELIKOG BACKOG KANALA
BEOGRAD - Forum zena Nove socijaldemokratije Vrbasa zatrazio je juce od Vlade Srbije i Ministarstva za nauku i zivotnu sredinu prestanak zagadenja Velikog backog kanala.
Na konferenciji za novinare predstavnici te partije upozorili su da kanal od Bezdana do Beceja, ukupne duzine 130 kilometara, predstavlja najzagadeniji vodotok u Evropi zbog neadekvatnog tretmana otpadnih voda industrijskog kompleksa u Crvenki, Kuli i Vrbasu.
Predsednik Skupstine opstine Vrbas Milan Stanimirovic nazvao je kanal "najvecom septickom jamom u Evropi". Dodao je da su vlade Norveske, Ceske i Finske zainteresovane da finansijski pomognu resavanje problema, ali da je to nemoguce bez pomoci resornog ministarstva i vlade.

27. maja

-- NOVOSTI:
"RECIKLAZA" U VELIKOM SELU
BEOGRAD - Godisnje se u Savu i Dunav izlije i do 200 miliona kubika zagadenih voda! Stetne industrijske "pritoke" nicu kao pecurke posle kise, a o broju ovih "crnih tacaka" duz priobalja samo se nagada. Nazalost, u prestonici ne postoje postrojenja za preradu otpadnih voda, a "temelji" za fabriku u Velikom Selu na papiru su jos od 1976. godine. Medutim, "svezi" ugovor izmedu gradske vlade i partnera iz Evropske unije uliva nadu da ce Beograd u bliskoj buducnosti dobiti neophodna postrojenja.
- Nazalost, u Beogradu ne postoji tretman otpadnih voda, vec se one izlivaju u Savu i Dunav - objasnio je Bojan Stanojevic, potpredsednik gradske vlade. - Racunamo da cemo izgradnjom fabrika za preradu zagadenih voda ovaj problem resiti do 2015. godine. Tehnnologija je danas napredovala tako da je moguce graditi i minipostrojenja za manja naselja. Ona ce se najverovatnije graditi uz Savu, jer nam je ona najvaznija za snabdevanje pijacom vodom. Takode je predvideno da se dve ili tri velike fabrike podignu na lokaciji Veliko Selo.
Nas sagovornik se nada da ce barem jedna petina investicija biti obezbedena iz fondova za pristup Evropskoj uniji. Kako kaze, uslov da se dode do tog novca su pripremljeni projekti i opravdanje za povracaj sredstva kroz bolji kvalitet vode i zastitu prirodnih resursa. Stanojevic ne skriva da ce se ovim poduhvatom otvoriti i prostor za zaposljavanje velikog broja ljudi.
- U ovakvim investicijama radna mesta su krajnja posledica, a mnogo je vaznije aktiviranje gradevinske operative. Dve trecine sredstava ce otici samo na gradevinske radove, koje ce izvoditi domace firme - zakljucio je Stanojevic. M. B

-- DANAS:
AMERICKO-RUSKA INICIJATIVA ZA BEZBEDNOST NUKLEARNIH MATERIJALA
BEC - Drzavni sekretar SAD za nuklearnu energiju Spenser Abrahams predstavio je juce u Becu americko-rusku inicijativu za bezbednost nuklearnog goriva. Abrahams je u sedistu Medunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) predstavnicima zemalja clanica te organizacije rekao da je u pitanju Strategija za uklanjanje, premestanje i obezbedivanje nuklearnih materijala. Cilj inicijative je da se smanji opasnost od dospevanja nuklearnih materijala u ruke terorista. Nova inicijativa, kako je istakao Abrahams, zasniva se na partnerstvu sa Rusijom i predvida repatrijaciju nuklearnih materijala poreklom iz Rusije, ali i SAD, kao i njihovo bezbedno skladistenje. Isto tako Strategija predvida da se u civilne reaktore uvede koriscenje materijala sa smanjenom radioaktivnoscu i u tom smislu bice uspostavljena pri drzavnim institucijama posebna agencija koja ce se baviti implementacijom nove strategije.
Direktor IAEA Mohamed El Baradej pozdravio je najavljenu inicijativu nagalsavajuci da se ona u potpunosti uklapa u aktivnosti te organizacije zapocete posle teroristickih napada od 11. septembra 2001.

26. maja

-- DANAS / BETA:
GRINPIS ZAUSTAVIO UVOZ GM HRANE U GRCKU
ATINA - Grcko odeljenje medunarodne ekoloske organizacije Grinpis saopstilo je da je izdejstvovalo nacelnu odluku Ministarstva poljoprivrede da proverava i za potrosace oznacava uvoznu hranu koja je genetski modifikovana. Aktivisti Grinpisa su odluku izdejstvovali zauzevsi u subotu u Saronskom zalivu Egejskog mora brod sa 40.000 tona soje iz Argentine, a zdravstvene vlasti zabranile istovar jer roba nije propisno deklarisana. Ministar poljoprivrede Savas Cituridis izrazio je zaljenje sto je EU u aprilu odustala od zabrane uvoza genetski modifikovanog semena i hrane cemu se Grcka protivila, i najavio da ce ona i "ubuduce stalno glasati protiv svake odluke o uvozu" takve robe i nastojati da ga suzbije ostrijom kontrolom i kaznenom politikom. Visoko komercijalna, soja se u Grckoj mahom koristi kao stocna hrana.

-- DANAS:
MADARSKA AGENCIJA ZA REGIONALNI RAZVOJ
KREDITI ZA ZAJEDNICKE MALE PROJEKTE
NOVI SAD - Madarska agencija za regionalni razvoj "Vati", u cilju jacanja prekogranicne saradnje, objavila je pocetkom maja konkurs za dodelu sredstava iz Fonda za male projekte Madarska - Srbija i Crna Gora.
Na konkursu mogu zajednicki ucestvovati predstavnici iz Madarske i Srbije i Crne Gore, tako sto madarski partner zvanicno konkurise sa projektom u koji je direktno ukljucen partner iz SCG. Fond za male projekte prevashodno ce podrzati projekte koji se odnose na regionalno planiranje i razvoj, ukljucujuci ekonomski razvoj i saradnju, razvoj ljudskih resursa, kulturnu razmenu, ekologiju i zastitu zivotne sredine. Rok za podnosenje projekta je 1. juli 2004. godine.
U cilju sto boljeg informisanja zainteresovanih za koriscenje sredstava iz ovog Fonda, agencija "Vati" organizovala je Info dan, koji ce se odrzati 2. juna u madarskom gradu Baja, u hotelu "Duna Wellnes Hotel" (ul. Szentharomsag br. 6). Tom prilikom zainteresovani za konkurisanje za dodelu sredstava od predstavnika agencije moci ce da dobiju sve potrebne informacije u vezi sa konkursom. Detaljnije informacije o konkursu i Info danu mogu se dobiti u Sekretarijatu za regionalnu i medunarodnu saradnju Izvrsnog veca AP Vojvodine. R. D.

25. maja

-- DEUTSCHE WELLE:
PROBLEMI ZA STRANE INVESTITORE U SRBIJI: SLUCAJ "LAFARZ"
BERLIN - Predstavnici francuske kompanije "Lafarz", koja je pre vise od dve godine kupila Beocinsku fabriku cementa, ovih dana su optuzili lokalne vlasti u Beocinu da pokusavaju da ucene i reketiraju kompaniju kroz odluku o povecanju ekoloske takse fabrici cementa.

Taksa je povecana za gotovo 12 puta pa bi "Lafarz", samo na ime te takse, godisnje trebalo da uplacuje sedam miliona evra u opstinski budzet.

Generalni direktor cementare u Beocinu DZordz Bobvos, medjutim tvrdi da odluka nije doneta zbog brige politicara za zastitu zivotne sredine, vec iz razloga ucene i reketiranja, odnosno nakon sto je "Lafarz" odbio da opstini uplati veliku donaciju. Predstavnici "Lafarz-BFC"-a su odbacili optuzbe opstinskih vlasti da je zagadjenje u opstini Beocin povecano, zbog cementare, a Bobvos je ocenio da je zapravo rec o sukobu dva ekonomska sistema, trzisnog, kojeg predstavlja "Lafarz", i sistema drustvene imovine, kojeg predstavljaju opstinske vlasti:

"Zelim da kshvatite to da se ne radi o ekologiji, vec o necem drugom, o problemu izmedju dva sistema. Mislim da, na zalost, nema drugog izbora nego da jedan sistem proba da dhvati drugi, ali ne na nacicn ucene. Moram da vam kazem danasnja situacija u gradu Beocinu nije u interesu ni nase kompanije ni opstine Beocin."

Bobvos je rekao da ce "Lafarz" sada povuci "pravne poteze", i ocenio da ovakvi skandali stvaraju utisak pravne nesigurnosti za strane investitore u Srbiji. Predstavnici "Lafarza" upozorili su da ono sto se danas desava njima, moze da se desi bilo kojoj stranoj kompaniji, posto, kako tvrde, ovakve ucene i reketiranje nisu stihijske, vec su "delo organizovanih snaga, koje se protive privatizaciji kao takvoj".

S druge strane, predstavnici opstine Beocin, u kojoj je na vlasti Socijalisticka narodna stranka bivseg visokog funkcionera Milosevicevog rezima Branislava Ivkovica, uporno ponavljaju da je rec samo i jedino o brizi za ekologiju i za zdravlje sugradjana. Ta je briga, medjutim, vrlo upitna imamo li u vidu da je opstina Beocin vise problema sa zagadjenjem imala do 2002. godine, odnosno do dolaska "Lafarza", ali se slabo ko zbog toga bunio.

Da ne nagadjamo, videcemo kakva ce sudbina "ekoloske takse" biti kada, 15. jula, bude zavrsen "Lafarzov" investicioni ciklus vredan 54 miliona evra: tada ce prestati da rade takozvane mokre peci, koje proizvode najvece zagadjenje.

Ili je problem u tome sto je od 2.000 radnika, koliko ih je bilo pre privatizacije cementare, sada u fabrici ostalo njih 750, dok su ostali napustili fabriku svojevoljno, uzevsi otpremnine i na osnovu socijalnog programa, koji je bio deo kupoprodajnog ugovora. Prosudite sami: da li je na sceni "sukob socijalistickog i kapitalistickog pogleda na svet", "briga za zivotnu sredinu", ili prosto reketiranje stranih investitora koji su se, hrabro nema sta, odlucili da investiraju kapital u Srbiji? Dinko Gruhonjic

-- DANAS / BETA:
KONFERENCIJA O CVRSTOM OTPADU 27. I 28. MAJA
BEOGRAD - Organizacija za medunarodnu pomoc i razvoj organizovace 27. maja i 28. maja konferenciju o zastiti zivotne sredine "Regionalizacija upravljanja cvrstim otpadom u zapadnoj Srbiji", saopstila je juce ta organizacija. U saopstenju se navodi da ce konferencija biti odrzana u Selters Banji kod Mladenovca, a pod pokroviteljstvom Agencije SAD za medunarodni razvoj (USAID) u okviru petogodisnjeg programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA). Rec je o petogodisnjem programu izgradnje gradanskog drustva vrednom 200 miliona dolara koji se u Srbiji sprovodi od 2001.
U programu CRDA ucestvuju gradani i lokalne vlasti 13 opstina zapadne Srbiji "koji su prepoznali problem upravljanja cvrstim otpadom kao prioritet svoje zajednice i ekoloski prioritet".
Opstine Sabac, Sremska Mitrovica i Uzice ce predstaviti dobre primere svog rada po pitanju regionalizacije upravljanja cvrstim otpadom, ukazuje se u saopstenju.

24. maja

-- DANAS:
EKOLOSKA UDRUZENJA OSTRO SE PROTIVE ODRZAVANJU AUTO-RELIJA U PRIRODI
TRAZE OD NADLEZNIH SPRECAVANJE DZIPIJADA
BEOGRAD - Unija zelenih i Ekolosko udruzenje gradana Koceljeva uputili su republickom premijeru Vojislavu Kostunici i ministru za nauku i zivotnu sredinu Aleksandru Popovicu pismo u kome ukazuju na stetne posledice koje prirodne lepote u Srbiji trpe zbog auto-relija i dzipijada koje se svake godine odrzavaju u tim prirodnim ambijentima i od nadleznih traze da preduzmu sve neophodne mere kako bi se tome stalo na put.
Predstavnici pomenutih udruzenja u svom pismu upozoravaju na "mnogobrojna negativna iskustva" sa proslogodisnje "Dzipijade-Povlen, Maljen, Gradac, Rajac i Divcibare", koja je odrzana u organizaciji auto kluba "014" iz Valjeva, a koja je navela mestane sela sa tih podrucja da se "samoorganizuju kako bi odbranili svoje pasnjake, vocnjake, vinograde i baste od nesavesnih ucesnika relija". Osim toga, navodi se u pismu upucenom premijeru, ucesnici proslogodisnje "Resavske dzipijade" su, pored unistavanja i preoravanja resavskih predela, u sklopu relija izveli i bojevo gadanje iz dzipova u pokretu, cime je ozbiljno dovedena u pitanje bezbednost ne samo ucesnika, vec i obicnih gradana. I. A.

-- GLAS JAVNOSTI:
SKUPSTINA GRADA RESAVA PROBLEM GRADSKE DEPONIJE
STRUJA I OD SMECA
BEOGRAD - Firme "Ekohem" i "Breson" ucestvovace u izgradnji spalionice smeca
Posle vise od trideset godina pocece da se resava problem gradske deponije. Prostire se tridesetak hektara i godisnje se na nju odlozi oko 120.000 kubika smeca. Naime, na poslednjoj sednici Skupstine grada doneta je odluka o potpisivanju tzv. pisma o namerama sa firmama "Ekohem" iz Beograda i ceskim "Bresonom", sto je prvi korak do postizanja sporazuma o izgradnji spalionica za smece.

Ovim dokumentima predvidena je obaveza grada da obezbedi lokaciju za izgradnju spalionica, kao i da isporucuje otpad do postrojenja za njegovo spaljivanje. "Ekohem" i "Breson" su se obavezali da ce uslugu unistavanja otpada obavljati besplatno, s tim sto ce imati pravo da raspolazu elektricnom energijom, koja nastane u procesu razlaganja smeca.

Medutim, bez obzira na upozorenje Dragoslava Cirkovica, direktora komunalnog preduzeca "Mediana" da je 80 odsto kapaciteta deponije popunjeno, te da je potrebno hitno resavanje njenog daljeg statusa, kao i opasku predsednika gradske vlade Toplice DJordevica, da grad nema para za adekvatnije saniranje deponije, odluka o izgradnji spalionica naisla je na podeljene reakcije odbornika.

U kritikama izgradnje spalionica prednjacili su odbornici DSS isticuci da se na ovakav nacin problem ne resava, jer ce produkti sagorevanja smeca i dalje zagadivati zivotnu sredinu.

- Ovo je opasna tehnologija koja je odbacena u vecini evropskih zemalja. Spaljivanje smeca na visokim temperaturama je rizicno, i mi cemo zato glasati protiv ovog predloga, rekao je Stojan Stanojevic, sef odbornicke grupe DSS. NJegove stranacke kolege istakle su da je po njihovom misljenju jedino prihatljiva reciklaza smeca, jer ona iskljucuje otpadne gasove koji su karakteristicni za spalionice, i koji po njihovim recima, stete ljudskom zdravlju.

- Stav DSS podrzao je i Miodrag Stankovic Uca, nezavisni odbornik isticuci da su najvecu stetu tokom tridesetogdisnjeg rada deponije, pretrpeli mestani obliznjih sela Perutina, Knezica, Curlina i Pasi Poljana. On je istakao da ce izgradnjom spalionice biti nastavljeno zagadivanje zivotne sredine, te je najavio da ce mestani ovih sela podneti zahtev za nadoknadu stete koju su pretrpeli zbog neadekvatnog odlaganja gradskog smeca.

Metanska bomba

Strucni saradnik u Direkciji za izgradnju grada Vladimir Zaharijasevic nedavno je upozorio da je potrebno hitno otplinjavanje gradske deponije s obzirom na veliku kolicinu metana, nastalog razlaganjem smeca. On je istakao da deponija predstavlja potencijalnu metansku bombu, koja u svakom trenutku moze eksplodirati te da bi posledice ovakvog ekoloskog incidenta mogle biti izuzetno ozbiljne. D. K.

24. maja

-- PANCEVAC:
KURS OBUKE ZA TEHNICKA LICA OPSTINE I DRUGIH JAVNIH
USTANOVA IZ OBLASTI ZIVOTNE SREDINE
ITALIJANSKI STRUCNJACI O EVROPSKIM ZAKONIMA
PANCEVO - Kurs obuke za tehnicka lica zaposlena u opstinama i drugim javnim ustanovama o evropskim zakonskim odredbama u zastiti zivotne sredine, kao i o evropskim instrumentima finansiranja projekata o zivotnoj sredini koji se mogu realizovati u Srbiji, odrzan je od 17. do 21. maja u SO Pancevo. Seminar je obuhvatio i obuku o sistemima planiranja i primerima realizacije i upravljanja postrojenjima za zastitu zivotne sredine.

Glavni inicijator petodnevnog kursa je Andrea Mengoci, predstavnik Agencije za zastitu zivotne sredine italijanske provincije Ravena, u partnerstvu s provincijom Ferara i SO Pancevo, a predavanja su odrzali strucnjaci iz regije Emilija Romanja, na cijoj teritoriji se nalaze Ravena i Ferara. Neki od predstavljenih evropskih zakona ticu se zastite voda, zatim problema vazduha i isparavanja u atmosferi, pitanja otpadnih materija, odnosno melioracije zemljista.

Projekat je realizovan na osnovu dogovora koji je postigla predsednica SO Borislava Kruska tokom nedavne posete Italiji. E. B.

-- DANAS:
SPORAZUM RAFINERIJE NAFTE I PETROHEMIJE U PANCEVU
OTPADNE VODE NECE ZAGADIVATI DUNAV
PANCEVO - Rafinerija nafte i Petrohemija potpisali su protokol o tretmanu otpadnih voda koje ce se posle pet godina zastoja ponovo preradivati u fabrici vode. Protokol o saradnji potpisali su u ime dva preduzeca Savo Bogojevic, generalni direktor NIS Rafinerije nafte Pancevo i Ljubenko Martinovic, tehnicki direktor HIP Petrohemije.
- Na ovaj nacin osim lokalnih resavamo i globalne ekoloske probleme, posebno na unapredenju zastite voda. Kroz realizaciju programa tehnoloske modernizacije uspecemo da smanjimo imisiju stetnih materija nasih motornih goriva sto ce doprineti i poboljsanju covekove okoline. Iz donacija UNOPS ulozeno je 1,5 miliona dolara u rekonstrukciju cevovoda otpadnih voda od Rafinerije do Petrohemije i API-separatora u kojem se razdvajaju atmosferske od zauljenih otpadnih voda - istice Bogojevic.
Ljubenko Martinovic podseca da je u saniranje steta od bombardovanja u Fabrici otpadnih voda ulozeno dva miliona dolara, kao i da su se stvorili uslovi da se obraduju i otpadne vode Rafinerije, koje vise nece zagadivati Dunav. V. J. P.

23. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
VELIKO SPREMANJE U KRALJEVU
DVORISTE OCISTIO I GRADONACELNIK
KRALJEVO - Tokom glavne akcije "Cist grad- zdrava buducnost", predsednik opstine dr Radoslav Jovic licnim primerom je pokazao sta najpre treba uciniti za ulazak u Evropu.
S podrucja Kraljeva uklonjeno je 90 velikih smetlista, sakupljeno oko 1.800 kubika smeca i 30 tona lima. Akcija se nastavlja do kraja juna, a one koji se ogrese o ekologiju, ocekuju visoke novcane kazne, za sta se pobrinula Skupstina opstine.

Otvoren je i ,,zeleni telefon", koji radi od 7 do 20 sati, a koji se ovih dana "usijao". SO ce na prvoj sednici doneti odluku o drasticnim kaznama za prekrsioce, sa zahtevom da se ova krivicna dela resavaju po hitnom postupku. Skupstina je vec odredila nagrade od 500, 300 i 200.000 dinara za najbolju MZ i 50.000 dinara za najuredenije dvoriste. R. B.

22. maja

-- GLAS AMERIKE:
HIBRIDNA VOZILA I POTROSNJA GORIVA
VASINGTON - Visoke cene sirove nafte i motornog benzina navele su veliki broj Amerikanca da pocnu da razmisljaju o nabavci hibridnih vozila, kao nacinu da smanje troskove i doprinesu zastiti prirodne okoline. Medjutim, ne mozete bas biti preterano sigurni kolika ce usteda biti.
Kako su utvrdili vrlo savesni vlasnici hibridnih vozila, pojedinacna potrosnja se znacajno razlikuje. Tako na primer podaci pokazuju da Tojota Prius trosi izmedju 4 i 6,5 litara na 100 kilometara, dok Honda Sivik Hibrid trosi do od 3,8 do 6 litara.

Predstavnici auto kompanija ukazuju da, kao i kod klasicnih automobila, potrosnja zavisi od puno faktora. Tako vozaci koji brzo voze, puno koce, krecu se po gradu a ne na otvorenom putu, voze po losem vremenu i slicno, mogu da ocekuju da ce potrosnja njihovog vozila biti visa cak i do 30 odsto od predvidjene.

Jedan od korisnika hirbidne Honde Sivik kaze da je uspeo da popravi potrosnju tako sto je poveo racuna kako i kada menja brzine. Kada se sve to uzme u obzir, zakljucak bi mogao da bude da isto kao i kod klasicnih automobila sve zavisi od vozaca. Dusan Tatomirovic

-- GLAS JAVNOSTI:
UGROZENA IZVORISTA VODE
BEOGRAD - Resori pijace vode koji se nalaze na Suvoj planini ugrozeni su smecem koje se sve cesce baca na izvorista. Preventivni program, koji bi zastitio primarne izvore pijace vode, omogucio bi da se 60 do 70 odsto organskog otpada preradi, preostali deo odveze, a resavanjem ovog problema, sem zastite ovih "oaza", vratilo bi se i stanovnistvo u tom planinskom predelu, rekao je juce Muzafer Sekularac, predsednik odbora za ekologiju GSS-a, predstavljajuci grubi nacrt zastite vode za pice.

Smatrajuci da je ovo jedan od prioriteta, GSS je pozvao grad da se ukljuci u pravljenje adekvatnog plana o uklanjanju cvrstog otpada. M. Z.

21. maja

-- DNEVNIK:
"LAFARZ BFC" OPTUZIO LOKALNU SAOMOUPRAVU U BEOCINU ZA IZNUDU
BRIGA ZA EKOLOGIJU ILI UCENA?
U "Lafarzu" tvrde da je Skupstina opstine Beocin u martu od cementare trazila dodatnih 123 miliona dinara, pod pretnjom da ce, ukoliko se to ne realizuje, povecati naknadu za ekolosku taksu sa 27 na 350 miliona dinara
BEOCIN - U sporu izmedu "Lafarz BFC" i celnika opstine Beocin nije rec o ekologiji vec o uceni, rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare predsednik Upravnog odbora "Lafarz BFC" DZordz Bobvos. - Ova hajka je unapred smisljena kao test, pa ako uspe, ista prica ce se ponoviti i nekim drugim kompanijama koje posluju u Srbiji.
Bobvos je istakao da se takav scenario sprema i na drugim mestima, a da je delo istih ljudi iza kojih stoji isti tim advokata. On, medutim, nije zeleo da precizira ko su ti ljudi, jer, kako je rekao, to trenutno nije pametno resenje. Bobvos je nagovestio da "svi Beocinci znaju o kome se radi".
- Celnici SO Beocin zele da izvuku jedino novac preko buke oko ekologije, sto su i pokazali svojim predlogom programa saradnje lokalne samouprave i "Lafarza BFC" - rekao je Bobvos - U tom programu se nasa kompanija vidi kao finansijer najvecih projekata u Beocinu, kao sto je dovrsetak Sportsko-poslovnog centra, obnova manastira, resavanje programa putne privrede i drugo. Zauzvrat su iz SO Beocin predlozili da ce smanjiti sve tenzije nastale usled zagadenosti vazduha do konacnog zavrsetka investicija "Lafarza" u BFC. Meni to zaista lici na ucenu.
Do poslednjeg spora izmedu "Lafarz BFC" i SO Beocin doslo je kada su lokalne vlasti podigle cenu ekoloske takse za skoro 12 puta zbog, kako su rekli, velikog zagadenja koje emituje cementara. Predstavnici "Lafarza", medutim, tvrde da su iz SO Beocin u martu ove godine od BFC-a trazili dodatno finansiranje 123 miliona dinara, pod pretnjom da ce, ukoliko se to ne realizuje, povecati naknadu za ekolosku taksu sa 27 na 350 miliona dinara.

Nesporno zagadjenje

Sinisa Fenjac tvrdi da u "Lafarzu" nikada nisu tvrdili da zagadenje koje emituje fabrika cementa nije iznad dozvoljenih granica, ali da se intenzivno radi na tome da se ono svede u zakonske okvire. Po njegovim recima, kompanija redovno meri nivo zagadenja i o tome obavestava Pokrajinski sekretarijat za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj.

Menadzer proizvodnje u "Lafarz BFC" Sinisa Fenjac je izjavio da je podizanje ekoloske takse SO Beocin za cak 12 puta neosnovano i da ne vidi po kojim kriterijumima se dolazi do takve cifre.
- Kompanija "Lafarz" je po ugovoru o privatizaciji BFC-a bila duzna da za pet godina u kasu SO Beocin direktno i indirektno "ubaci" 3,6 miliona evra - rekao je Fenjac. - Umesto toga, za samo dve i po godine smo platili oko 5,7 miliona evra i price da se nista ne menja potpuno su neosnovane.
- Sve sto je do sada ulozeno u BFC islo je ka povecanju kapaciteta proizvodnje cementa na suvim linijama. To bi omogucilo zatvaranje mokrih linija, koje su glavni uzrocnik prekomernog zagadenja - rekao je Fenjac. - Zavrsetak celokupnog investicionog programa planiran je za jun ove godine, kada ce mokre linije biti ugasene. Do tada ce u pogon biti ugradena jos dva najsavremenija filtera, koji ce resiti problem zagadenja. P. Klaic

19. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
ODBORNICI SKUPSTINE OPSTINE BEOCIN OSTVARILI PRETNJU
TAKSA ZA ZAGADIVACE BICE 356 MILIONA
Juce povecane naknade za zastitu zivotne sredine u ovoj opstini za cak 11,5 puta
BEOCIN - Odbornici Skupstine opstine Beocin usvojili su juce odluku o povecanju naknade za zastitu zivotne sredine u ovoj opstini za cak 11,5 puta. Odluka je doneta posle neuspelih razgovora opstinskih vlasti sa poslovodstvom "Lafarz - Beocinske fabrike cementa" oko buduce saradnje lokalna samouprave i preduzeca za koje je ova opstina zivotno vezana.

- Ekoloska taksa prosle godine iznosila je 27 miliona dinara, a za ovu godinu, u skladu sa preporukom Ministarstva finansija, planirali smo da ona bude 31 milion. Medutim, merenja zagadenja vazduha u duzem vremenskom periodu, pokazuju da je emisija stetnih cestica visestruko veca od dozvoljene, sto je rukovodstvo cementare potpuno ignorisalo - rekao je predsednik opstinske vlade Milorad Jovicic.

- Istovremeno, raspolazemo podacima o znacajnom pogorsanju zdravlja stanovnika Beocina, koja su izazvana upravo prekomernim zagadenjem zivotne sredine, a poznato je i da je pokrajinski ekoloski inspektor krajem aprila zabranio rad dve peci u cementari koje se koriste za proizvodnju cementa takozvanim mokrim postupkom.

Pokusali smo da sa poslovodstvom "Lafarza" postignemo neki dogovor o resavanju ovih problema, ali ni to nije islo, pa nam nije preostalo nista drugo nego da naknadu povecamo za onoliko puta, koliko je povecano zagadenje. Tako sada naknada iznosi 356 miliona dinara - dodaje Jovicic.

Opstinska odluka o ekoloskog taksi bila je sporna i prosle godine, kada je poslovodstvo "Lafarz BFC-a" trazilo od Ustavnog suda da oceni njenu ustavnost. Najvisa pravna institucija u Srbiji je takvu inicijativu odbacila, pa je naknada zadrzana i ovoj godini, samo je iznos sada neuporedivo veci.

Ulozili zalbu

"Kompanija "Lafarz - BFC" je u zakonskom roku ulozila zalbu na resenje pokrajinskog ekoloskog inspektora, kojim je nasoj fabrici privremeno bilo zabranjeno koriscenje peci za proizvodnju klinkera mokrim postupkom, dok koncentracija suspendovanih cestica ne bude svedena u granicne vrednosti imisije. Svesni uticaja rada ovih peci na zivotnu sredinu, nastavicemo sprovodenje svih mogucih akcija sa ciljem da se spreci prekomerno zagadenje. Cementara je u zavrsnoj fazi ogromnog investicionog programa od 54 miliona evra, koji ce biti zavrsen sredinom jula, kada se zatvaraju obe peci mokrog postupka. Sve ovo smo naveli u obrazlozenju zalbe, trazeci da se resenje povuce", saopsteno je iz "Lafarza". R. K.

18. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
ZATVORENA DEPONIJA PORED JUZNE MORAVE
LESKOVAC - Republicki inspektor Uprave za zastitu zivotne okoline zabranio je JKP "Grdelica" iz Grdelice dalje odlaganje komunalnog otpada na deponiju pored Juzne Morave. Komunalnom preduzecu je nalozeno da u roku od 6 meseci izvrsi rekultivaciju deponije i nade novu lokaciju koja ce zadovoljavati uslove predvidene Zakonom o zastiti zivotne okoline.

Deponija koju je koristilo JKP "Grdelica" nalazi se svega 100 metara od najblizih kuca u ovom naselju i na samoj obali reke Juzne Morave. Zbog latentne opasnosti od pojave zaraznih bolesti, mestani Grdelice u vise navrata trazili su zatvaranje ove deponije. Stanovnici kuca u blizini deponije zalili su se i na nesnosan smrad koji se siri okolinom, sto je najizrazenije tokom leta. M. Z.

-- DNEVNIK:
POCELO SNIMANJE STANJA OTPADNIH VODA U SAJKASKOJ
RACUNAJU NA KREDITE I DONACIJE
Dosadasnje procene ove investicije za zabaljsku opstinu su oko 10 miliona evra
ZABALJ - Kanalizacija i fabrika vode u okviru programa zastite zivotne sredine predstavljaju prioritete radi poboljsanja ekoloskih uslova zivota u delu Juzne Backe i Sajkaske, pa je SO Zablja vec usla u izradu pocetne dokumentacije u saradnji sa nemackim strucnjacima. Snimanje postojeceg stanja otpadnih voda i vodovodne mreze na teritoriji opstina Titel, Zabalj, Temerin, Becej i Srbobran predstavlja osnovu za ucesce na konkursu za kredit Evropske unije za izgradnju kanalizacije i precistaca vode za pice.
Dosadasnje procene ove investicije za zabaljsku opstinu iznose oko deset miliona evra, odnosno od tog novca 70 odsto bi trebalo da budu donacije, a 30 odsto da finansira lokalna samouprava, najverovatnije samodoprinosima i delom kreditom. Predsednik IO SO Zabalj Boro Milic kaze da bi nova kanalizacija bila kombinovana, odnosno gravitaciona i pod pritiskom. Za fabriku vode je potrebno preko tri miliona evra, kako bi se u svim naseljenim mestima podigle crpne pumpe, a za finansiranje radova ocekuju se donacije, subvencije i krediti. G. U.

17. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
KOMUNALNE SLUZBE TRAZE IZLAZ IZ PROBLEMA KROZ ZAJEDNICKA ULAGANJA 
U reciklazu sa dzakovima u boji
Cevi za vodu korodirale, kroz rupe otice 40 odsto vode - tako je gotovo u svim opstinama
BEOGRAD - Javna komunalna preduzeca u malim sredinama muku muce da uhvate korak s Evropom. Rado bi u tranziciju, ali ih reforme vec tri i po godine redovno mimoilazile. Mali broj stanovnika razbacan na velikoj teritoriji, dotrajala infrastruktura, niske cene usluga i zavisnost od kase osnivaca (opstine) naterali su ih na zajednicki dogovor o kljucnim problemima - restrukturiranju, zajednickom ulaganju i trazenju odgovarajucih zakona.

- Vodosnabdevanje u Adi, opstini na pola puta izmedu Novog Sada i Subotice, reseno je busenjem bunara iz koga vodu dobija od 10 do 100 domacinstava. Izgradili su ih mestani samodoprinosima i ulaganjem. Neki stari 20, a neki i 40 godina - opisuje direktorka komunalnog preduzeca "Standard" Dusanka Vucurovic stanje u svojoj opstini.

I u ostalim mestima situacija slicna. Vodovodne cevi korodirale, dotrajale, pune rupa kroz koje otice i do 40 odsto vode. Fabrike za preradu vode nema, a ni kontrole kvaliteta bunarske vode. U malim sredinama divlje deponije, kaze Vucuroviceva, zacas niknu kao i u gradovima.

Udruzenim snagama

Komunalci koji su se nedavno sastali u Beogradu da porazgovaraju o problemima, svesni su da problem otpada i vodosnabdevanja ne mogu da rese sami. Kao najjeftinije i najefikasnije resenje nametnula se izgradnja regionalnih fabrika vode i sanitarnih deponija koje bi stavile tacku na probleme najmanje 250.000 stanovnika vise susednih opstina. Neke od njih vec se spremaju da uvedu evropske standarde u ovu oblast.

U reciklazu, komunalno iz Ade krece siromaski - s dzakovima u tri boje. Svaka boja jedna sekundarna sirovina - za pocetak odvajace se papir, plastika i ostali otpad. Ne boje se posla, ali ih brine pitanje - ko ce sakupljeno da preuzima.

U republickoj Agenciji za reciklazu kazu da su pronasli ekonomsku racunicu koja ce oziveti posao prerade otpada.
- U Kragujevcu i Pancevu pripremaju se pogoni koji ce preradivati prikupljene sirovine, pre svega "pet" ambalazu. Pogon u pancevackoj "Petrohemiji" vec je spreman za proizvodnju razlicitih granulata plasticne mase za koje postoje zainteresovani kupci - tvrdi Ivanka Popovic profesor Tehnolosko-metalurskog fakulteta.

Prepreke politika i domaci mentalitet

Izgradnja regionalnih sanitarnih deponija samo ce delimicno resiti probleme JKP u Srbiji. Mnogi poslovi su u procepu izmedu neusaglasene politike i domaceg mentaliteta. Od 2001. godine mnoge strane organizacije i donatori lutaju po vladi trazeci glavnog gazdu, posto je gotovo pola vladinog kabineta nadlezno za pitanja vode i odlaganja otpada. Jedni su nadlezni za gradevinsko zemljiste, drugi za zdravstvenu ispravnost, jedni za dozvole, drugi za zastitu, lokalnu samoupravu i finansije. Rad komunalnih preduzeca s jedne strane otezava mesanje nadleznosti, a sa druge ukorenjena navika gradana da zaobilaze propise.

- U Vrnjackoj Banji se za poslednjih osam meseci gradilo naveliko i nasiroko, bez ijednog planskog dokumenta. Neki su zidali bez plana, drugi su imali dozvole za jedno, a gradili ono sto im je trebalo. Niko to vise ne moze da razmrsi, a komunalcima je prepusteno da organizuju vodosnabdevanje i rese problem otpadnih voda i odnosenja smeca - jada se celni covek ove opstine Dragoslav Blagojevic.

Ni bez njih, ni sa njima

Zakoni nedostaju gotovo u svakoj grani ove slozene oblasti. Ukinut je temeljan i sveobuhvatan zakon o zastiti izvorista koji je stitio dragoceni resurs - podzemne vode. Umesto njega, ostao je samo propis o utvrdivanju zona sanitarne zastite oko izvorista, koju izdaje Ministarstvo zdravlja na zahtev investitora. Koliko cesto su ovaj propis graditelji postovali recito govori podatak da su za prethodnih devet godina u ministarstvo stigla samo dva zahteva.

Komunalci se slazu da je zivotna sredina u Srbiji prepustena na milost i nemilost industriji i proizvodacima. Novog zakona o ovoj oblasti nema - urusila ga gomila amandmana u skupstinskoj proceduri. Mora da se pise ponovo. Odredbe iz prethodnog su neprimenjive jer propisuju tako mizerne kazne da ih prekrsioci i ne placaju, niti ih ko juri da plate.

- Kad cuje pricu o gomili zakona koji nedostaju, covek se prosto pita kako uopste zivi. Ako gospoda iz ministarstva ne mogu brzo da donesu jake zakone, nek' se snadu, kao sto se mi svakog dana snalazimo na terenu. Posto ni one napisane niko ne postuje, zasto onda da cekamo da se napisu novi, kad ih ionako necemo primenjivati, zapitao je jedan od direktora komunalnih preduzeca.

Pomazu Nemci

GTZ projekat "Modernizacija komunalnih usluga" u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opstina osnovala je fond od 300.000 evra za 2004. godinu. Pozvane su 64 opstine koje imaju manje od 20.000 stanovnika da podnesu zahteve za projekte poboljsanja vodosnabdevanja, kanalizacije, sakupljanja smeca, ustedu energije, uredenje pijaca i socijalne infrastrukture. Vecina opstina prijavila je probleme u vodosnabdevanju i uklanjanju otpada, a 15 ce dobiti donacije koje ce pokriti 50 odsto planiranih investicija (maksimum 25.000 evra).

Kao poklonjeno

Mesecna cena od nekoliko stotina dinara za utrosenu vodu je ispod svakog kriterijuma, posto je pet puta niza od ekonomski isplative. Kvalitet i stalna kontrola zdravstvene ispravnosti traze nova ulaganja, kaze hidrolog Zoran Pantic, zalazuci se da u izboru direktora ubuduce odlucujuce bude znanje i sposobnost, a ne politicka podobnost.
- U Srbiji se danas svako bavi vodom. Boljitka nece biti ako za preradu vode ne budu zaduzeni strucni i kvalifikovani ljudi i centralna institucija koja ce nadgledati vodosnabdevanje i kontrolisati rad fabrika. Sto vise strucnjaka treba poslati na teren da pomognu komunalcima, kaze profesor Tehnolosko - metalurskog fakulteta dr Dragan Povrenovic. Tanja Kaluderovic

16. maja

-- GLAS JAVNOSTI:
BAGATELNA CENA, ODSUSTVO INVESTICIJA I ZAKONA DOVELI U PITANJE VODOSNABDEVANJE
PET KUBIKA VODE KAO CETIRI "JELEN" PIVA
Srbija zedna investicija jer su objekti i tehnika u godinama krize ispropadali. Svuda neka steta
BEOGRAD - Istrazivanja kazu da prosecan Srbin popije godisnje 125 flasa piva. Mesecna doza pivopiju kosta oko 200 dinara. Za isto vreme on potrosi oko pet kubika vode koje plati otprilike koliko i cetiri "jelen" piva ili pet voznji u prvoj zoni gradskog prevoza. Bagatelna cena vode, dvadesetogodisnje zanemarivanje oblasti vodoprivrede, nedostatak investicija i zakonskog okvira, tvrde strucnjaci, dovele su u pitanje opstanak ovog sistema u Srbiji.

Nekadasnjih 10-15 milijardi evra koje su ulozene u ovu oblast posle drugog rata dale su srpskoj vodoprivredi dobru osnovu za predstojece godine krize i besparice. Medutim, duge godine napustenosti zahtevaju hitnu promenu nacina poslovanja.

- Od kraja osamdesetih, kada je ukinut Fond za vode i pare iz njega preusmerene na prece drzavne poslove, nije bilo investicija, ni novog zakona o vodama. Za normalno poslovanje sektora voda danas nedostaje od 600 do 700 miliona evra godisnje. Sad je nastupio poslednji trenutak da drzava ozbiljno zaroni u resavanje ovog problema i reorganizuje ovaj sektor, upozorava direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Cerni" Milan Dimkic.

Da bi iskoristila ono sto jos valja, drzava mora da usvoji novi zakon o vodama, koji je trenutno u nacrtu. Prethodni, iz 1991, zastareo je jer ne regulise na adekvatan nacin vlasnistvo, niti sadrzi standarde koje propisuje EU.

Kanalizacija i mreza za navodnjavanje

Do pojave krize, sistem vodoprivrede (osim zastite voda) dobro je funkcionisao. Drzava je investirala u zastitu od poplava, izgradila nasipe, drenazne sisteme sa velikim brojem crpnih stanica (vise od 150).

Podaci govore da je priblizno 80 odsto stanovnistva Srbije povezano u vodovodne sisteme, a 35 procenata prikljuceno na kanalizacionu mrezu. Najmanje je uradeno u oblasti navodnjavanja - trenutno sistem funkcionise samo na oko 30.000 hektara. To je veliki problem poljoprivrede koja pati od hronicnih susa i gubi velik deo prinosa.

Ipak, gradnja brana, nasipa, cevovoda, crpnih stanica nije gotov posao - neko mora to i da odrzava. Strucnjaci kazu da troskovi tzv. pogonskog odrzavanja - struja za pumpe, hemikalije za vodu, odrzavanje vodovoda, kanalizacije i nasipa zahtevaju godisnje 300 do 400 miliona evra.

- Zedni smo investicija jer su objekti i tehnika u godinama krize ispropadali. Svugde je doslo do neke stete. Da bismo ponovo stali na svoje noge, izgradili i odrzavali, treba nam oko milijardu evra, a drzava kad sve skupi na gomilu - i ono sto naplati za vodu, prikupi od naknada i taksi za gradevinsko zemljiste, ima oko 250 miliona evra prihoda. Cetiri puta manje nego sto nam je potrebno - naglasava celni covek ove kuce koja je projekte iz ove oblasti radila u bar 30 zemalja sirom sveta.

Otpadne vode pravo u reke

Zastita voda od zagadenja oduvek je u Srbiji bila na katastrofalnom nivou. Retko koje mesto ima preciscivace voda iz kanalizacije, koje u selima gotovo i nema. Kad leti opadne vodostaj na Moravi, trecinu reke koja protice cine otpadne vode.

Najugrozeniji su gradani na manjim rekama koje nemaju snagu i protok jednog Dunava. U njih se istovremeno izliva kanalizacija i otpadne vode okolne industrije, koju zakon ne primorava da stiti vodotokove. Kad budu placali i korisnik i zagadivac, imacemo cistu vodu.

- U Evropi se svaka fabrika koja ne preciscava svoje otpadne vode smatra nelojalnom konkurencijom. Tamo jednostavno kazu - ako vasa fabrika celuloze ili papira ne plati za ciscenje vode, ne moze da prodaje svoje proizvode na trzistu jer ima dampingovane cene - kaze Dragan Isailovic koji se u Institutu bavi naucno-istrazivackim radom.

Zato je, upozoravaju strucnjaci, drzavni zadatak broj jedan zastita reka, pre svega Morave, kanala Dunav - Tisa - Dunav, ali i podzemnih voda koje se koriste za vodosnabdevanje.

- Kad podvucemo crtu, treba nam ukupno 10 milijardi evra da sistem dovedemo u pristojno stanje ili bar 5 milijardi da pokrpimo najvece rupe i sprovedemo evropske direktive o vodi. Ako budemo godisnje ulagali 250 miliona u vodosnabdevanje, za 20 godina resicemo veci deo sadasnjih problema - procenjuje Dimkic.

Resenje u samofinansiranju

Pre bilo kakvog planiranja i investiranja, treba doneti zakon o vodama i zakon o finansiranju vodoprivrede koji ce omoguciti da "voda sama sebe otplacuje". Budzet bi bio minimalno opterecen, jer bi samofinansiranje donosilo 90 odsto potrebnih sredstava. Takav zaokret u poslovanju namece postepeno uvodenje ekonomske cene za pijacu vodu. Kubik vode stanovnici Srbije danas placaju od 19 do 25 dinara. Mesecna potrosnja od priblizno pet kubika po coveku izade po toj racunici oko 100 dinara. Realna cena iznosi 1,5 evro po kubiku, sto znaci da je sadasnja skoro pet puta niza od ekonomski isplative.

- Ako mi ne uvedemo red u svom dvoristu, doci ce nam junaci sa strane i dobro naplatiti sve sto urade. Dobra pravna regulativa, racionalan plan investiranja i odrzavanja ici ce omogucice nam da napravimo dobar sistem voda u razumnom periodu od 20 godina - tvrdi direktor Instituta.

Ko brine, a ko treba da brine

Po zakonu iz 1991. godine formirano je Javno vodoprivredno preduzece "Srbijavode" koje je trebalo da preuzme 55 vodoprivrednih preduzeca u Srbiji. To su drustvena preduzeca koja se danas na osnovu ugovora bave odrzavanjem vodoprivrednih sistema za odbranu od poplava, navodnjavanje i odvodnjavanje. Sredinom 2003. godine osnovana je i Republicka direkcija za vode kao organ uprave Ministarstva poljoprivrede, sumarstva, i vodoprivrede.
- Ostala nadlezna ministarstva - za lokalnu samoupravu, za zastitu zivotne sredine... treba cvrsce povezati sa Direkcijom koja ce integralno upravljati vodama na teritoriji Srbije - kaze pomocnik direktora Instituta Miodrag Milovanovic. Tanja Kaluderovic

14. maja

-- DANAS:
OTVORENO PISMO KOMPANIJE LAFARGE BFC UPUCENO ODBORNICIMA SO BEOCIN
Neprihvatljiv ultimatum o enormnom povecanju ekoloske takse
BEOCIN - Tokom protekle dve nedelje kompanija Lafarge BFC pocela je da upoznaje javnost sa nekim problemima u Beocinu, a koji se ticu pravog stanja zagadenja zivotne sredine i nerealnih zahteva od strane pojedinih predstavnika opstine Beocin. Kao logican nastavak ove komunikacije, i zbog znacaja ovog pitanja za sve zitelje Beocina, prenosimo vam u celosti pismo koje je upuceno 12. maja 2004. godine odbornicima SO Beocin:
POSTOVANI ODBORNICI,
Zelimo da vas pozovemo da budete nas gost 19. maja 2004. godine u kompaniji Lafarge BFC, i to u cilju predstavljanja zavrsne faze naseg velikog investicionog programa. Bice nam drago da Vas sretnemo u 15.45 casova na glavnoj kapiji fabrike. Vasa poseta ce obuhvatiti obilazak investicionih projekata (16 -17), prezentaciju o zavrsetku investicija (17-17.30) koja ce se odrzati u restoranu "Karas" (prevoz obezbeden od strane LBFC) i pitanja i odgovori uz bife rucak (od 17.30). Vasa poseta je narocito vazna i ima za cilj da vas rukovodsto Lafarge BFC u potpunosti upozna sa promenama koje ce nastupiti po zavrsetku investicionog programa, da da odgovore na vasa pitanja i na taj nacin opet doprinese vasem boljem upoznavanju sa nasom kompanijom.
Prema nasim informacijama, predstavnici opstine Beocin planiraju da u narednom periodu sazovu vanrednu skupstinu. Jedna od tacaka na ovoj skupstini je donosenje Odluke o povecanju ekoloske takse (naknade za zastitu zivotne sredine) za 2004. godinu sa 31 milion na cca. 350 miliona dinara. U vezi sa ovim mogucim predlogom, zelimo da vam pruzimo sledece informacije u cilju da imate celokupnu sliku o ovoj tacki dnevnog reda: l Svima vama je poznato da pre dolaska Lafarge-a u martu 2002. godine nije vodeno racuna o zivotnoj sredini. Tacnije, prema tada vazecem Zakonu o zastiti zivotne sredine u Srbiji, koji je donet 1991. godine, u Beocinu su vrsena merenja samo imisije taloznih materija, i to od 1995. do 2002. godine. Za ova merenja u to vreme je bio zaduzen Institut za zastitu zdravlja Novi Sad, dok je u periodu od 2000. do 2002. godine paralelno sa ovim Institutom za merenje, bio zaduzen i ITNMS iz Beograda (narucilac posla Jugoslovenski komitet za povrsinsku eksploataciju). Lafarge BFC poseduje pregled koncentracija taloznih materija u periodu od 1995. do 2003. godine, ali ovi podaci ne mogu biti uporedivani sa rezultatima merenja vrsenim posle dolaska kompanije Lafarge u Beocin, i to iz sledeceg razloga: talozne materije nisu identicne sa suspendovanim cesticama (jedne se taloze na tlu, dok druge su koncentrisane u vazduhu).
Tek 2002. godine kompanija Lafarge BFC je pocela merenje imisije Zakonom odredenih zagadujucih materija u vazduhu Beocina i ove izvestaje o merenju dostavlja Pokrajinskom sekretarijatu za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj, a gradane Beocina redovno obavestava preko fabrickog casopisa "Cement". Merenja vrse dve organizacije, i to Institut za zastitu zdravlja, Novi Sad i Rudarski institut iz Zemuna.
Ova merenja su sastavni deo brige i paznje koju Lafarge BFC daje pitanju zivotne sredine, a koja je vezana za nas tehnicki investicioni program. Svi odbornici SO Beocin koji su bili spremni da svojim ocima sagledaju dimenziju ovih investicionih radova, imali su mogucnost da se uvere u nase napore, i to 26. februara 2004. godine tokom njihove posete kompaniji.
Lafarge BFC je jedina cementara na teritoriji Srbije koja je na pocetku investicionog programa ugradila vrecasti filter najnovije generacije (4,3 miliona EUR) koji odlicno radi i od marta 2003. godine daje veliki doprinos zdravijoj okolini. Vredi istaci da od tri domace cementare, Lafarge BFC je daleko ispred ostalih konkurenata, sto se tice zastite zivotne okoline.
Postovani odbornici, sa razlogom mozete da pitate, ako je to sve tako lepo, zasto tu uopste dolazi do nesporazuma, cak i sukoba izmedu Lafarge BFC sa opstinom?
Istina je da nijedna cementara, na teritoriji Srbije danas nije jos u mogucnosti da ima proizvodnju cementa i klinkera bez zagadivanja okoline. Akcionari su odlucili da ubrzamo citav investicioni program koji je bio planiran na pet godina. Isti je namenjen ne samo povecanju kapaciteta suve peci na 1,5 miliona tona, nego ce nam i omoguciti da zatvorimo najvece zagadivace (mokre peci), i to znacajno ranije. Zavrsetak celokupnog investicionog programa se planira za jun ove godine.
Vremenski, umesto da investiramo 36 miliona EUR za pet godina od naseg dolaska u Beocin (kao po Kupoprodajnom ugovoru), u stvari, mi ulazemo pomenutih 54 miliona EUR za malo vise nego dve godine.
U prilogu cete naci grafikone koji pokazuju rezultate merenja zagadujucih cestica na tri merna mesta, i to za mesec mart i mesec april 2004. godine.
Iz ovih podataka, koji nisu ni u kom slucaju tako alarmantni kako ih neki predstavnici opstine predstavljaju, nije moguce razumeti zasto se oko njih stvara tolika tenzija !? Cemu onda sluzi predlog o povecanju ekoloske takse koji ce vam eventualno biti ponuden na skupstini?
Bitno je da takode znate sledece: l Lafarge BFC je u godinama 2002. i 2003. platila opstini ekolosku taksu od 27 miliona dinara godisnje. Mi smo bili slobodni da trazimo osnovu kalkulacije od opstine i posto nam to nikad nije dostavljeno, obratili smo se Ustavnom sudu Republike Srbije sa pitanjem da li nasa kompanija, kao i bilo koji subjekat koji je duzan da placa porez u ovoj drzavi, ima pravo da zna na osnovu cega je izracunat taj porez. Odgovor od Ustavnog suda smo dobili 26. aprila 2004. godine u kome Ustavni sud odbija nas predlog za utvrdivanje neustavnosti odredbe Odluke opstine o ekoloskoj taksi.
Ovo je ocigledno ohrabrilo neke predstavnike opstine Beocin, koji su u martu 2004. godine prezentovali predlog za saradnju sa Lafarge BFC. Po njihovom poimanju, saradnja predstavlja jednostranu obavezu Lafarge BFC da u ovoj godini dodatno finansira 123 miliona dinara pod pretnjom da, ako se ovo ne realizuje, opstina je spremna da poveca naknadu za ekolosku taksu na 350 miliona dinara.
Rukovodstvo Lafarge BFC je ovaj - u stvari ultimatum, razmotrilo, zajedno sa vecinskim akcionarima, i kao izraz iskrene zelje za stvarnu saradnju na sastanku sa predstavnicima "Komisije za pregovore sa LBFC" od strane opstine, predstavilo sledecu ponudu:
1. Lafarge BFC ce opstini isplatiti jednokratnu dodatnu donaciju od 40 miliona dinara prema sledecoj dinamici: 20 miliona u drugoj polovini 2004. godine i 20 miliona dinara u 2005. godini (ovaj iznos je bio odobren od strane akcionara kompanije Lafarge BFC).
2. Gradanima Beocina (sa stalnim prebivalistem u Beocinu) a koji ce graditi, popravljati ili rekonstruisati svoju kucu ili stan, bice ponudena mogucnost kupovine cementa sa 50 odsto popusta. Jedini uslov je da gradani imaju vazecu gradevinsku dozvolu.
3. Kao dodatak clana 9. Socijalnog programa, Lafarge BFC je spremna da kofinansira (50%-50%) sa opstinom troskove zarada svih novostvorenih poslova za bivse radnike Lafarge BFC, koji su napustili kompaniju kroz Programe dobrovoljnog odlaska (maksimalni godisnji iznos od 150.000 EUR od strane Lafarge BFC).
4. Ekoloska taksa za 2004. godinu u iznosu od 31 miliona dinara bice placena (to jest, obavezno smanjenje cetiri miliona dinara prema tacke 9. Socijalnog programa nece biti sa strane Lafarge BFC primenjeno). Prema tome, Lafarge BFC insistira da dobije jasna pravila na osnovu kojih ce opstina u buducnosti izracunavati ekolosku taksu. Lafarge BFC takode trazi, da se u 2005. godini ova taksa smanji za taj deo koji je izracunat na bazi zagadenja (posle zavrsetka tehnickog investicionog programa koji ce rezultirati zatvaranjem starih linija i znacajnim smanjenjem trenutnog zagadenja vazduha).
5. U slucaju finansiranja konkretnih projekata iz sredstava Fonda za realizaciju Socijalnog programa: Lafarge BFC je spremna, da od slucaja do slucaja, odobri odstupanje od kofinansiranja u odnosu 50%-50%, kako je to predvideno Socijalnim programom. To zapravo znaci da ce za neke projekte Lafarge BFC po dogovoru sa opstinom platiti vise, ali isto tako da ce neka forma kofinansiranja, kao princip, biti stalno zahtevana od opstine.
6. Lafarge BFC i njegovi vecinski akcionari ce podstaci druge strane kompanije da zapocnu svoje poslove u Beocinu. Zahtev Lafarge BFC je, s obzirom na to da sadasnja situacija (porezi, itd) nije atraktivna, da opstina Beocin pripremi program koji Lafarge BFC moze kroz svoje veze da predstavi poslovnim partnerima.
Rukovodstvo Lafarge BFC je 11. maja 2004. godine predstavilo ovu ponudu predstavnicima "Komisije za pregovore sa LBFC" opstine Beocin, koji su obavestili kompaniju da za njih ovakva ponuda apsolutno nije prihvatljiva. Istovremeno, dobili smo agresivnu pretnju da ovo nece dozvoliti, to jest, ako ne platimo 123 miliona, onda cemo morati da platimo 350 miliona dinara i da ce zaustaviti rad cele fabrike. Bitno je, da pre nego donesete svoje odluke znate da, zaustavljanje rada fabrike ili bilo kakva vanredna i neplanirana finansijska davanja ce znacajno ugroziti finansijsku situaciju fabrike, njenih zaposlenih i njihovih porodica.
Mi se suprotstavljamo zaostravanju nasih odnosa i razvijanju vestacke atmosfere napetosti i otvorenog neprijateljstva. Molimo vas da kod donosenja vase odluke razmislite o svim ovim elementima i mi se nadamo da saradnja izmedu Lafarge BFC i opstine Beocin nece biti ugrozena donosenjem jedne, za obe