Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica.
Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno.
Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice -
od porodice do civilizacije.
Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za
vodom jos i brze, a njena kolicina se ne menja. Do 2025. godine
dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. Procene
strucnjaka kazu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj
vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove,
a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su
uzrokovane zagadjenom vodom.
Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila
22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu vaznost i
ogranicavajucu ulogu u razvoju. Blizimo se vremenu kada ce potreba
za vodom premasiti zalihe. Nakon toga nuzno prestaje razvoj,
zapocinju borbe za vodu, a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih
ratova.
Borba za vodu
6.000 ljudi
u svetu dnevno umre od dijareje!
Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. godine!
Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih
svetskih reka!
Srbija nema dovoljno vode za pice
Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. Ova
zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda - zbog koriscenja
vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.
Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa
neuredjenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i
pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda
zagadjujuci je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za
otpad. Brojni izvori bice zagadjeni, mozda za koju godinu ili
kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava nase
vodene zalihe. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino
izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u
Srbiji gotovo i da nema!
Ionako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u
fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode,
kroz 20 izliva, ispusta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog
preciscavanja. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih
voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom
selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Strucnjaci
smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se
spas nalazi u planskom posumljavanju, povrsinskim akumulacijama,
malim branama i zastiti izvorista reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i
koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo neke od zvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji.
Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom?
Da je Stitimo i stedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj
prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uce da stede vodu od
najmladje dobi, da uce da vole prirodu, da budu osetljivi na
pitanja zastite zivotne sredine, jer ce upravo oni u buducnosti
donositi odluke o razvoju drustva.
Najveca
nestasica pitke vode u istoriji, procenjuju UN
Beograd, marta 2003 - Nedostatak politicke volje doveo je do toga
da je svet suocen sa najvecom do sada zabelezenom krizom
snabdevanja vodom, istice se u nedavno objavljenom izvestaju
Ujedinjenih nacija, prenosi BBC.
Izvestaj upozorava na mogucnost da sredinom ovog veka cak sedam
milijardi ljudi bude suoceno sa nedostatkom vode ukoliko se ne
preduzmu hitne mere. Rec je o najvecoj do sada sacinjenoj studiji
o kolicinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju.
Predvidjanja UN su prilicno mracna. Sest hiljada dece mladje od
pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagadjenom
vodom.
U izvestaju se istice da ce se izvori vode stalno smanjivati zbog
porasta broja stanovnistva, zagadjenja i klimatskih promena.
U narednih dvadeset godina, istice se u izvestaju Ujedinjenih
nacija, prosecna kolicina vode kojom ce ljudi raspolagati biti
manja za trecinu. Preciscavanje otpadnih voda kljucno je kljucno.
Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca sest miliona
tona otpada.
Najveci deo raspolozive pitke vode koristi se za navodnjavanje i
proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sacuva, kazu
Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile
preciscene otpadne vode.
Izvestaj sadrzi i spisak zemljalja, rangiranih prema kvalitetu
vode kojom raspolazu i sposobnosti da situaciju poprave. Prilicno
iznenadjujuce, ali na dnu spiska se nalazi Belgija, dok je Velika
Britanija na cetvrtom mestu.
Kvalitet vode u Srbiji i Crnoj Gori nije meren, a nasa zemlja je
47 od 180 drzava, rangiranih po kolicini vodnih resursa u svetu.
Korisni linkovi:
World Water Council
http://www.worldwatercouncil.org
The Stochlom International Water Institute
http://www.siwi.org
Water and Nature Initiative
http://www.waterandnature.org
The Global Water Partnership
http://www.gwpforum.org
