|
 Na drugom
Medjunarodnom kongresu o ocuvanju prirode u Amanu, glavnom gradu Jordana, u oktobru 2000.
godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika
nevladinih organizacija clanica
Medjunarodne unije
za ocuvanje prirode (IUCN)
zatrazile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom Ujedinjenih
nacija o klimatskim promenama povede racuna o tome da koriscenje zemljista,
izmene u koriscenju zemljista i eksploatisanje suma ne narusavaju
zivotnu sredinu i globalnu klimu.
Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju
ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i
zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i savanama. Kada se
sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid
one pocinju da ga emituju, sto nanosi stetu globalnoj klimi.
Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti
ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma.
Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za
racunanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup
je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.
U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje
se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i
odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima, kao i
promovisanje konzervacije zivotne sredine.
 Zemljiste koristi coveku pre svega zbog ishrane
Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i
zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. Samo 7.000
biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani,
vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim, govedjim i
zivinskim mesom, dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim
ishranom tim mesom.
840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine
namirnica, a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana
u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedene hrane
morati da se poveca za 50%.
Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude
pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se
postigla globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsina
trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne
posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i
to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i
djubriva.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla
otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se
suocava Evropa.
Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao
sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova),
regulisanje rezima vode, odrzavanje regionalne klime, cistog
vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima
kroz hranu, turizam, gorivo i drugo.
Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama,
a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma
nalaze se u Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo).
Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom
secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i
1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma.
Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki
uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.
Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine
(protected areas) koje su takvim proglasene s ciljem da bude
zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet,
istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka
korist.
Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju
biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …
U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih
povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.
U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni
parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste
zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi
mira".
Glavnu stetu zemljistu na starom kontinentu nanose zagadjenje tla
i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i
poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija EU,
iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, upozoreno
je u jednom izvestaju Evropske komisije u aprilu.
U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za
Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u
pitanju zemlje istocne Evrope kandidati za clanstvo u EU na
njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata
zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog
zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.
Korisni linkovi:
The World Conservation Union
http://www.iucn.org
The Food and Agricultural Organization of the United Nations
http://www.fao.org
The World Health Organization
http://www.who.int
The Consultative Group on International Agricultural
Research
http://www.cgiar.org |
